Intimne fotografije para iz Tokija u njihovoj prvoj poseti hotelu ljubavi

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE i-D

Između njene prethodne serije fotografija sa striptizetama u Los Anđelesu i trenutne serije sa striptizetama u japanskim "ljubavnim hotelima" mogli biste pretpostaviti da je holandska fotografkinja preokupirana industrijom seksa, ali to nije slučaj. Ona je zapravo zainteresovana za tabue koji okružuju određene seksualne teme i odnose. Zbog toga preferira da fotografiše na diskretnim, nepoznatim mestima – u svetovima koja egzistiraju samo iza zatvorenih vrata i često vode do novih, neočekivanih prijateljstava. Na primer, ostvarila je blisku vezu sa striptizetama iz Los Anđelesa I združila se sa mladim japanskim parom koji je upoznala na ulicamam Tokija. Odlučila je da ih fotografiše u gradskim "hotelima ljubavi" gde možete iznajmiti sobu koja je dizajnirana za nekoliko sati zabave. Te sobe su smao jedan primer obimne industije ljubavi u Japanu.

Njen metod je spontan i impulsivan. Ona često pokrene razgovor sa strancima na ulici i u većini slučajeva ostvare instant konekciju. Isto to se dogodilo sa japanskim parom, kada je odlučila da iznajmi sobu i uradi foto sesiju sa njima nakon izlaska. Rezultat su prelepe, intimne fotografije u gradu koji, prema njenom mišljenju, je prepun seksualnih kontradikcija.Pozvali smo je da razgovaramo o njenom radu koji je napravila sa prijatejem Morisonom Šifmaherom.

Šta je to što te fascinira u Japanu?

Fenomen "hotela ljubavi" mi je golicao maštu godinama. Kada sam otišla u Tokio, odmah sam primetila ogromne kontradikcije kada je u pitanju seks. Seks je tabu, ali istovremeno uvek vam je pred očima. Postoji mnogo hotela ljubavi i kafića sa francuskim sobaricama. Seks je sveprisutan, ali većina maldih ljudi koje sam upoznala nerado pričaju o tome. Na primer, Hirojuki i Maina, momak i devojka sa fotografija nikada nisu bili u hotelu ljubavi.

Kako si upoznala Hirojukija i Mainu?

Srela sam ih u jednoj prodavnici u Šibuja distriktu i pomislila da izgledaju interesantno. Počela sam da pričam sa njima i odmah smo se povezali uprkos jezičkoj barijeri. Nisam mogla da im objasnim moju ideju kao što to obično radim sa modelima, ali se na kraju to ispostavilo kao dobra stvar, bili smo totalno na istom nivou i dobro smo se zabavili na fotkanju. Posle smo izašli na večeru i napili se zajedno.