Reklame
politika

Pet razloga protiv vanrednih parlamentarnih izbora

Šta ih je do sada sprečavalo da uradite sve što će ponovo obećati?

pisao Stefan Veselinovic
13 Novembar 2017, 3:13pm

Foto: Nenad Vujanović

Zamislite da živite u zemlji sa stabilnom vlašću. Koalicija na vlasti potpuno posvećena evropskom putu zemlje, zamislite samo, ima više od 130 mandata u parlamentu od 250 poslanika i nikakvih prepreka za sprovođenje odlučnih i hrabrih reformi za koje se zalaže od svog nastanka. Prirodno, takva država se razvija, iz godine u godinu beleži "istorijske rezultate" u ekonomskom, kulturnom, sportskom, diplomatskom, moralnom i svakom drugom smislu. I zamislite, tada, jedna od ministarki u toj Vladi izađe i kaže: "Postoje dva razloga za vanredne parlamentarne izbore", kao što je to uradila Zorana Mihajlović, potpredsednica i minstarka infrastrukture u aktuelnom sazivu Vlade Srbije.

Tada i samo tada bi možda, ali možda, tabloidni naslov tipa "Zorana ruši Vladu" imali smisla. Jer, zaista, ko bi još pozivao na obustavu tako dobrog rada Vlade ako nema zle namere?

Problem nastaje kada prestanemo da zamišljamo. Stvarnost je problem.

Aktuelna vlast u Srbiji - predvođena Srpskom naprednom strankom - matematički samo što je izgurala 100 dana vlade. Realno - ovo je trećih "100 dana" pete Vlade od kada je Srpska napredna stanka preuzela vlast od Demokratske stranke 2012. godine. Od tada, brojimo dva vandredna raspisivanja izbora, dve rekonstrukcije Vlade i jedne redovne predsedničke izbore.

A evo, šuška se, razmišlja se o novim parlamentarnim, koji bi se raspisali zajedno sa lokalnim beogradskim izborima.

Scenario je svaki put poznat - predsednik (tehnički stranke i države, ali realno svega) Aleksandar Vučić se femka. On, kao i svi mi, ne bi baš da se ide na izbore i usporavaju reforme koje, evo, još malo slave petogodišnjicu nesprovođenja. Ali, eto stranka to traži, jer, kažu, opozicioni poslanici u skupštini, koje vladajuća koalicija iz izbora u izbore uspeva da dotuče svaki put sve više, mnogo, bre, provociraju i prave se pametni. Zato i predsednik kaže, parafraziram, "Hoćete frku, dobićete je!"

Životi onih koji frku svakako neće ni sa kim - građani - tako su još jednom dovedeni u uzročno-posledičnu vezu sukoba sadašnjih sa bivšima ili bišvih sa bivšijima, kako se uzme.

I dok Zorana Mihajlović tvrdi da postoje dva razloga za to - "provokacije opozicije u parlamentu", ali i da se izmeri koliko vredi predsednik Vučić, a koliko ministar Dačić (predsednik SPS-a) - ne u imovini ili novcu, ne daj bože, već u glasovima - mnogi bi rekli (dobro, evo lično ja) da postoji mnogo više razloga protiv.

Evo samo pet, reklo bi se, osnovnih:

Apsolutna jebena većina

Postoji samo jedan pravi razlog zbog čega bi moglo doći do vandrednih parlamentarnih izbora - beogradski izbori. Prema Vučićevim rečima "SNS je predsedničke izbore izgubila u Beogradu, ali dobila u ostatku zemlje", pa, jel'te, ne bi bilo fer da se lokalnim izborima pokriju republičke teme. Ukratko - ili je stvarno frka ili je bitno mobilizati glasače lažnom frkom.

Sve ostalo prosto nema nikakvog smisla.

Od dolaska na vlast 2012. godine, uz pomoć SPS-a, URS-a i drugih, naprednjaci su imali dovoljno veliku većinu u skupštini da ostvare sve što su obećali - sprovedu reforme, pohapse "žute lopove" i uvedu zemlju u EU. Već 2014. godine, posle prvih vandrednih izbora, koalicija oko SNS ostvaruje zaista nezapamćen rezultat - samostalno osvaja 158 mandata, što znači da im bukvalno niko nije potreban za formiranje Vlade i nema nikakvih prepreka da se počne sa radom. To se zove apsolutna većina.

Ipak, SPS i prijatelji su ostali koalicioni partneri, a 2016. godine ponovo je iz nejasnih razloga došlo do zaključka da je vladi potreban novi legitimitet - i tada SNS ostvaruje manji rezultat samostalno, tričavih 131 mandat od 125 potrebnih za izglasavanje zakona.

Ako se uzme i obzir da je Aleksandar Vučić kao kandidat za predsednika ove godine osvojio 55,08 odsto od izašlih birača ili 2.012.788 glasova - zar zaista postoje druga dva razloga za raspisivanje parlamentarnih izbora od bespotrebnog učvršćivanja već ustaljene moći i stabilnosti i igranja na sigurno što se tiče Beograda?

Verovatno da ne. Ali to nije razlog za još jednu sezonu "ovi pre nas su sve pokrali, uništili su nam zemlju", a da za "krađu" skoro niko ne bude optužen i osuđen.

Je l' ti to od plate?

U nekom trenutku je u Srbiji postalo sasvim normalno računati stvari u vrtićima, bolnicama, školama ili prosečnim zaradama. Tako Nacionalna koalicija za decentralizaciju računa da je od novca koji je sprcan na vandredne izbore od 2012. godine do danas moglo da se izgradi još jedan Žeželjev most u Novom sadu, 12 škola, 18 obdaništa ili da bude isplaćeno oko 120 hiljada prosečnih zarada.

Prema njihovim podacima na izbore je od tada potrošeno oko 9 milijardi dinara iz budžeta svih nas, od čega je preko 60 odsto otišlo na vanredne izbore 2014. i 2016.

Kako kažu iz koalicije, jasno je da su izbori za stranke - biznis. Novac iz budžeta se mahom koristi u promotivne svrhe, a koliko se pametno taj novac koristi govore i svi ti bilbordi sa kojih nam se ljudi u kravatama i sa izbeljenim zubima i dalje smeju.

Mislite o tome sledeći put kada za nešto "jednostavno nema novca u budžetu".

Neraščišćeni računi iz kafane

Osim sredstava iz budžeta, redovna aktivnost stranaka pred i tokom izbora su prikupljanje donacija. Kako sistem donacija funkicioniše u Srbiji, konkretno za Srpsku narednu stranku, objasnio je sam predsednik Vučić u intervjuu za Insajder.

- Sedimo nas dvojica i bude tu i neki treći čovek, ne znam da li je tako, pretpostavljam. I ja hoću da dam 800 evra, ali ne mogu da dam 800 evra, evo tebi uplati za našu stranku - rekao je tada Vučić.

Njegovo objašnjenje došlo je posle otkrića da je Agencija za borbu protiv korupcije u saradnji sa Upravom za pranje novca Tužilaštvu podnelo prijavu portiv ove stranke zbog sumnjivih identičnih donacija tokom izbora 2014. i 2016. godine, kada su neki od uplatilaca bili i korisnici socijalne pomoći.

Istine radi, naprednjaci nisu jedina stranka u izveštajima čije su donacije bile sumnjive. Ali jeste vladajuća.

Zar je stvarno potrebno crtati da je objašnjenje Vučića, inače najboljeg studenta Pravnog fakulteta prema rečima tamošnjeg dekana, faktično priznanje kršenje člana 13. Zakona finansiranju političkih aktivnosti u kojem se zabranjuje "davanje priloga preko trećeg lica"? Zar je stvarno potrebno naglašavati da bilo koji sledeći izbori nemaju smisla dok se ove stvari ne raščiste? Zar stvarno treba da podsećamo vlast da poštuje zakone koje predstavlja?

Da, treba.

Ustav, šta to beše?

Promena Ustava je, bez dileme, najvažnije političko pitanje o kojem se u jednoj zemlji može raspravljati. Ustav bi, u teoriji, kao najviši pravni akt trebalo da odredi okvir naših života na određenoj teritoriji.

Izgleda da zato u Srbiji zaista nema potrebe da se o tome ozbiljno razgovara. Pomenućemo to, onako, usput, kada se setimo, kada nam ponestane ostalih ozbiljnih tema za obesmišljavanje. Ili kada evropske partnere treba ponovo uveriti da nismo skrenuli sa EU kursa i da smo posvećeni kosovskom dijalogu, što je svakako najvažnije spoljnopolitičko pitanje gotovo svake vlasti od dvehiljaditih na ovamo.

U Ustavu, Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. U realnosti - 111 članica Ujedinjenih nacija priznalo je Kosovo kao nezavisnu republiku. Međutim, to nije jedini detalj iz Ustava koji ne odgovara našim realnim životima.

- Mnogi imaju različite razloge zašto bi trebalo raspisati vanredne izbore, ali meni deluje kao važan razlog to što u okviru Poglavlja 23 u pristupanju Srbije Evropskoj uniji moramo da prodjemo kroz promene Ustava. Atmosfera u Skupštini je trenutno sve samo ne konstruktivna - kazala je premijerka Srbije Ana Brnabić, najviši promenu Ustava za kraj 2018. godine.

Ipak, kao i mnogo puta do sada, premijerka je propustila da objasni zašto bi promena Ustava bila razlog za vanredne izbore u, kako kažu, stabilnoj Vladi? I koliko će izbori da odloži planirane promene Ustava naredne godine? Da sada ne jurimo krivca za cirkusku atmosferu u skupštini, nemamo vremena.

U tom smislu, jedini vanredni izbori o kojima u ovom trenutku treba ozbiljno da razgovaramo su oni referendumski - naravno, ako vlast misli da je jedno takvo pitanje poput promene Ustava nešto što takođe zaslužuje "proveru volje naroda", kao što to zaslužuje njihova popularnost, evo, svake godine.

Unutrašnji dijalozi

Gde idemo, šta radimo, šta želimo i kako ćemo stići do toga? - sve su ovo pitanja koja postavljamo jedni drugima pred izlazak za vikend, ali i pitanja na koja aktuelna vlast neuspešno odgovora kada je u pitanju pravac zemlje koju vode.

Najavljivanje novih vanrednih izbora prati još jedan veliki proces koji je najavila vlast - sveobuhvatni "unutrašnji dijalog o Kosovu", koji nije pošteno ni započet. Stvar sa Kosovom je, i vazduplohovi već znaju, vrlo komplikovana. Ali osim diplomatsko-teritorijalno-etničko-emotivnih problema, kosovski kamen svakodnevno žulja živote i onih koji nikada nisu kročili na "svetu srpsku zemlju".

Prosto, ovo pitanje dovelo je Srbiju u poziciju politike "podeljene ličnosti" između arhineprijateljskih Istoka i Zapda - dok predstavnici vlasti iznova moraju da ubeđuju građane, ali i EU, da su posvećeni članstvu u Uniji, u prorežimskim medijima svaki komentar sa Zapada predstavlja se kao "pritisak", dok se poruke sa Istoka (Rusije) tumače kao "podrška", od koje se, pak, kao pomalo ograđujemo.

- Zaista, Srbija je pod jakim pritiskom. Kada je reč o našem regionu, na Zapadu je sada popularno razmatranje dva pitanja - to je Niš, a drugi - zašto se grade industrijske zone za ruska preduzeća u Srbiji - rekao je danas ministar spoljnih poslova Dačić, u intervjuu moskovskom dnevniku Izvestija i nastavio retorički niz izjava o tome ko su prijatelji, a ko neprijatelji.

Evropske integracije uvek trpe zbog izbora. Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) usvojen 2013. godine sa rokom do 2016 - ispunjen je 52 odsto. Sledeće, 2014. godine, usvojen je novi, sa rokom do 2018. godine - taj je ispunjem 63 odsto. Pre nego što smo imali izbore 2016. kada je Vlada usvojila reviziju ovog dokumenta, a sa imenovanjem Ane Brnabić za premijerku očekuje se nova revizija, piše Vreme.

Kako će novi izbori tu da pomognu?

- Suština je da to treba da bude višegodišnji problem, minimum tri, četiri godine. Mi imamo konstantno revizije tog programa zbog promena vlade i stalno smo u situaciji da jedna vlada piše program pa dođe druga da ga ispunjava. To je nemoguća misija - objašnjava Vladimir Međak, bivši pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije, za novi broj nedeljnika Vreme.

"Oni bivši" iz period od 2008-2012 i poslednji koji su izgurali ceo mandat, takav su dokument ispunili 88 odsto, takođe stoji u tekstu novog broja Vremena.

I jedan laički pogled na svetsku politiku govori nam o tome da u toku jeste neka vrsta diplomatsko-obaveštajne borbe za uticaj u svetu između Istoka i Zapada: setimo se samo optužbi za rusko mešanje u američke izbore, navoda o hakerskim napadima iz Rusije tokom krize u Kataloniji, ili optužbe za državni udar u Crnoj Gori.

Vlast iz sveg srca pokušava da dokaže da u ovoj nezgodnoj i igri velikih oni zastupaju interese Srbije - ali propuštaju da kažu šta su naši interesi? Šta od svega toga donosi prednost Srbiji i njenim građanima. Članstvo u EU? Ne još. Više para od Rusije? Ne baš, i dalje su na EU i SAD najveći donatori džeparca. Povratak Kosova? Pitajte vazduplohove, i oni već znaju.

Potpuno je razumljivo da je za predstavnike vlasti pozicije "dve stolice" najkomotnija. Problem će nastati kada muzika prestane, a narod jedini ostane bez stolice u ovoj igri.

Ozbiljna, demokratska, stručna vlast (sa najvećim brojem doktora nauka po glavi člana partije) čiji je evropski put osnov delovanja, kako sami kažu, već pet godina propušta da nam objasni šta je njihova vizija Srbije, osim povremenih populističkih floskula i neretkog nacionalističko- zaštitničkog stava.

Sada, kada je vlast konačno otvorila nešto što se još ni ne može nazivati dijalogom u punom smislu, govorimo o vandrednim izborima i još jednom "ratnom stanju", u politici uvek podložnom za kopanje novih rovova.

****

Posle pet godina gotovo pa apsolutne vlasti, vladajuća koalicija pre raspisivanje izbora svima (i njihovim i opozicionim glasačima) duguje odgovor bar na jedno pitanje - Šta ih je do sada sprečavalo da uradite sve što ćete ponovo obećati?

Još na VICE.com:

Tri pitanja za tužilaštvo o slučaju finansiranja izbornih kampanja SNS

Kreativno tumačenje brojki: Ksenofobija Dveri u pokušaju

Kako Boško Obradović uvija svoju agresiju u oblande

Tagged:
sns
vesti
власть
izbori
Opozicija
Vanredni izbori
gradski izbori