Beba vam u stvari i nije tako slatka

VICE Indonezija radi na serijalu pod imenom „Bebe su posao“ koji se bavi načinima na koji ljudi jedno tako bazičnu stvar kao što je razmnožavanje pretvaraju u biznis. Obrađujemo prevare na klinikama plodnosti, elitna obdaništa, i multinacionalne kompanije koje majke ubeđuju da im prirodno mleko nije dovoljno zdravo.

Moje sedmomesečni nećak je najslađa osoba koju poznajem. Ne mislim tako samo zato što smo rodbina. Kad god okačim sliku njegovih bledih bucmastih obraščića, okruglih očiju, i mekanog sala, beležim primetno veći broj lajkova nego inače. Zato sam se zamislila: da li bi mogao da postane bebi-model? Karijere nekad počnu na Instagramu, možda je već vreme da započnemo njegovu.

Uputila sam se na bebasti odeljak Instagrama. Bezbroj bogatih beba sa peškirima, kremama, flašicama. Ali ovo su mahom potomci već dokazanih slavnih instagramista – rođeni sa zlatnom cuclom u ustima. Milioni ljudi klikću na srca još od kako im je bila okačena slika prvog ultrazvuka. Naravno da oni mogu da reklamiraju proizvode.

Skrolujući sam ustanovila ozbiljan manjak „samostalnih“ beba. Kako mali model uopšte može da se probije u ovom poslu? Obratila sam se ženi sa deset godina iskustva u poslu bebi-modelinga. Talita Rahma Ekočandra mi je objasnila kako čovek postaje Insta-slavan dok je još na majčinom mleku.

Talitina agencija predstavlja modele uzrasta od šest meseci do deset godina. Trenutno imaju nekoliko desetina hiljada klijenata. Ova deca snimaju reklame za TV, bilborde, i druge vrste oglašavanja; prodaju sve i svašta, od pelena do jestivog ulja. Svako od te dece poznatiji je nego što ću ja ikad biti, iako piški u gaće. Kako da se takmičim sa tim, vi mali buckmasti selebriti monstrumi?

Možda se pitate kako bi lik vašeg deteta (brata, sestre, rođaka, itd) izgledao na bilbordu. Jedan bilbord modelu donosi 25 miliona rupija (1,817 američkih dolara) što je daleko više od prosečne plate. TV reklama vredi oko 15 miliona (1,050 dolara), što bi takođe solidno pokrilo sve moje račune.

Evo šta Talita preporučuje ako biste da vaše čedo postane maneken.

(NAPOMENA: Cela VICE redakcija veruje da su sve vaše bebe najslađa stvorenja na svetu koja zaslužuju svoj deo ovog marketinškog keša. Ovim tekstom samo ukazujemo na to kako industrija funkcioniše, kako su joj neobično specifični rasni standardi. Ne bi bilo loše imati ravnopravnu reprezentaciju, ali do tada, evo šta se u ovom poslu traži.)

Indonežansko tržište želi bledolike bebe. To ne treba da vas iznenadi, u ovoj zemlji je odavno uspešna industrija izbeljivanja kože. Ali kod beba, savršeno bela koža nije dovoljna. Talita kaže da je idealno ako su „malo rumene“.

Ja lično nikad nisam uživo videla prirodno rumenu bebu, nisam znala ni da postoje. Pitala sam je da li misli na Sunda ten (drugu po zastupljenosti etničku grupu u Indoneziji, poznatu po bledoj koži), ali Talita kaže da nije to u pitanju.

„Kako da ti kažem, da bude kao kineska beba ali ne baš kineska, sitne oči se ne traže“, pojašnjava ona. „Znači kao kineska beba ali sa krupnim očima. Dakle u idealnom slučaju, indonežanska beba za koju ljudi misle da je kineska zato što je tako bleda.“

Kao što rekoh, standardi su im neobično specifični.

Kompanije obožavaju male modele guste kose. „Da bude kao šlem“, kaže Talita. Obavezno crna kosa. Inače u industriji zabave beli i polubeli ljudi imaju prednost, ali kad su u pitanju bebe nije zgodno ako je previše bela – boja kose može da joj pravi problem. Indonežanske bebe moraju da su crnomanjaste.

„Čak i ako je dete sasvim bule, odbićemo ga ako je plavokoso“, kaže Talita, koristeći indonežanski termin za bele ljude.

To sa kosom mi je posebno apsurdno jer znam bezbroj preslatkih a ćelavih beba. Mama mi kaže da je moj najstariji brat bio potpuno ćelav sve do treće godine; koristila je razne preparate da bi kosa počela da mu raste. A u starim porodičnim fotografijama, mnogo je lepa beba. Šta da ti kažem, brate, danas nikako ne bi uspeo kao bebi-model.

Na kosmatost deteta utiču faktori koje niko ne može da kontroliše – majčini hormoni, genetika… Tužno je da tako proizvoljne sitnice mogu da osude na neuspeh karijeru minijaturnog modela. Ali život nije fer, neka to nauče što je ranije moguće.

Ali bebiron koji uspe da se probije ima solidne šanse da stekne globalnu slavu. Ovdašnje reklame obično se prodaju i drugim zemljama iz regiona koje samo nadsinhronizuju. Neka vas ne iznenaditi ako se vaš mali ružičasti crnokosi Indonežanin pretvori u malog Tajlanđanina u prevedenoj reklami za mleko.

OK, ovo je za već malo starije bebe. Makar imala samo jedan ili dva zuba, bitno je da budu blistavo beli i savršeno pravi. Kad ih postroje, direktor marketinga obično izabere onu koja ima najbolje zube, kaže Talita. Dakle ne dajte im da jedu slatko, i nikako im ne dajte cigaret (ona beba pušač se jeste proslavila, ali ne po dobrim zubima).

Mame umeju da preteraju kako bi svom malom obezbedile mesto u reklami, priča Talita. Dešavalo se da im pred audiciju u usta zalepe lažne zube. To je taj šou biznis, gde su osmesi lažni čak i kod nedonoščadi.

Bebi-modeli imaju izuzetno kratke karijere, vrhunac obično dosegnu oko trećeg meseca jer tada počinju da gube one dežmekasto simpatične crte lica. Mnoge lepe bebe izrastu u ne baš tako lepe ljude, kaže Talita. Zato neki roditelji čekaju da im deca malo poodrastu pre nego što odluče da li će ih gurnuti u pravcu manekenstva, ali ako mislite da vam je dete dovoljno slatko za najviše standarde, onda treba delovati što pre.

Čak i ako vam beba više ne zadovoljava te standarde, može da se snađe u šou biznisu. Mnogo bivših bebi-manekena kasnije krene na časove glume i dospe u TV produkciju gde u beskrajnom nizu sapunskih opera uvek postoji potražnja za mladim talentima.

OK, pošto se već radi o tolikim parama, morala sam da proverim kakve su šanse mog slatkog malog sestrića da se proslavi. Poslala sam Taliti sliku i pitala je za mišljenje. Nije mi odmah odgovorila, loš znak. Na kraju mi je stiglo samo: „nedovoljno kose :)“ što valjda znači da nije svaka beba rođena pod srećnim zvezdama.