Stiven Hoking, jedan od najpoznatijih naučnika 20. veka, preminuo je jutros u 76. godini života, saopštila je njegova porodica.- Duboko smo ožalošćeni. On je bio veliki naučnik i izvanredan čovek, čije će nasleđe živeti godinama. Njegova hrabrost, istrajnost, briljantnost i humor su inspirisali ljude u celom svetu, - saopštila je njegova porodica.Hoking, koji je diplomirao na Oksfordu, a diplomirao na Kembridžu, naučnu slavu je stekao zbog svog rada na teoriji o crnim rupama.U ranim dvadesetima mu je dijagnozirana amiotrofna lateralna skleroza (ALS) sa prognozom skore smrti. Međutim, koristeći prve štake, a onda kolica, Hoking je nastavio da radi i živi narednih 50 godina.Svetska javnost se upoznala sa njim posle njegove bestsler knjige "Kratka povest vremena" objavljene 1988.Tokom života, iako primarno naučnik koji se bavio kosmologijom, teoretskom fizikom i kvantnom mehanikom, bio je politički i društveno aktivan. U intervju za Gardijan pre nekoliko godina rekao je:- Ja mozak vidim kao kompjuter koji prestaje da radi kada se njegovi delovi pokvare. Ne postoji raj ili život posle smrti za pokvarene kompjutere. To su bajke za ljude koji se plaše mraka, - rekao je on.