Sve što dosad znamo o epidemiji malih boginja u Srbiji

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović – Batut”, u Srbiji i srpskim opštinama na Kosovu registrovano je 1.327 slučajeva malih boginja. Od ukupnog broja registrovanih slučajeva, 631 slučaj je laboratorijski potvrđen u Institutu “Torlak”. Najveći broj obolelih registrovan je u Beogradu (452), zatim u srpskim opštinama na Kosovu (290), Nišu (240) i Kraljevu (120).

Prvi slučajevi malih boginja prijavljeni su u oktobru i još se traga za nultim pacijentom. Od oktobra su preminule tri osobe. Prva žrtva epidemije malih boginja bio je tridesetogodišnji muškarac iz Beograda koji je 27. decembra preminuo na odeljenju intenzivne nege Infektivne klinike. Od malih boginja su u januaru ove godine preminuli i dvogodišnji dečak iz Aleksinca i dvadesetjednogodišnja devojka iz Niša. Prema rečima lekara, nijedna od preminulih osoba nije bila vakcinisana.

Najveći broj obolelih (nekih 93 odsto) nije vakcinisan, nepotpuno je vakcinisan ili vakcinalni status nije poznat. Pored “civila”, od morbila su oboleli i zaposleni u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj, a sumnja se i da je zaraženo 200 zdravstvenih radnika, od toga 13 sigurno zaposlenih u Kliničkom centru Srbije.

Epidemiolog Zoran Veličković, načelnik Centra za kontrolu i prevenciju bolesti pri Institutu za javno zdravlje u Nišu, izjavio je za VICE u novembru da nema prostora za paniku i da je obavezna vakcinacija u našoj zemlji uvedena 1971. godine. Međutim, Večernje novosti navode da su samo vakcinisani nakon 1996. godine potupuno imuni ma male boginje. Pomoćnica direktora instituta Batut, epidemiološkinja Darija Kisić Tepačević izjavila je da je 1991. uvedena MMR vakcina, ali Srbija zbog sankcija nije imala kontinuiranu nabavku, samim tim i nedovoljne količine. Tek 1996. godine kreću redovne zalihe ove vakcine.

Ipak, N1 piše da je najmanje 20 odsto obolelih od morbila vakcinisano, ali da su se uprkos vakcinaciji zarazili. Bivša načelnica odeljenja za osipne groznice Infektivne klinike u Beogradu dr Elenora Gvozdenović ima objašnjenje.

- Izvestan broj ljudi koji su vakcinisani u onom prvom talasu kada je bila obavezna samo jedna doza je postigao imunitet koji postepeno prestaje. Međutim, ono što je ohrabrujuće je da ti ljudi koji su makar i delimično vakcinisani imaju lakši oblik bolesti nego što je imaju oni koji uopšte nisu vakcinisani – kaže Gvozdenović za N1.

To znači da su u riziku od malih boginja oni koji su protiv istih vakcinu dobili između 1971. kada je uvedena i 1993. godine od kada postaju obavezne dve doze.

Građani koji nisu sigurni da li su vakcinisani, kao ni da li su za života preležali male boginje, mogu to da provere analizom u Institutu “Torlak” ili u privatnim ustanovama.

Ali čak ni redovna vakcinacija i dovoljan broj vakcina ne predstavljaju garant od suzbijanja epidemije. U novosadskoj predškolskoj ustanovi “Radosno detinjstvo” sumnjaju da su pojedini roditelji čija deca pohađaju vrtiće lažirali vakcinalne kartone i sami ručno upisivali izmišljene datume vakcinacije. Sumnja se da su uglavnom lažirani kartoni u papirnoj formi, koje je bilo moguće dostaviti i fotokopirane. Ljubinka Vujić, koordinatorka Službe Preventivno-zdravstvene zaštite “Radosnog detinjstva” podseća da lažiranje podataka o vakcinaciji dece predstavlja krivično delo, kao i da su se roditelji prilikom potpisivanja ugovora obavezali da na zahtev ustanove prilože podatke o deci, prema epidemiološkim indikacijama. Danas je zakazan sastanak uprave Doma zdravlja “Novi Sad” kako bi sa zaposlenima u vrtićima dogovoren način sa kojim će moći sa sigurnošću da provere sumnjive vakcinalne kartone.

Prema pisanju N1, u 2017. godini podnet je ukupno 781 zahtev prekršajnom sudu za odbijanje vakcinacije. Kazna za odbijanje vakcine je od 30 do 150 hiljada dinara.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je juče da do “epidemije malih boginja nikada ne bi dođlo da su roditelji slušali zdravstvene radnike, a ne pojedine estredne umetnike”. Takođe je izjavio da zbog epidemije malih boginja, koja nije trebalo da se desi, zdravstveni sistem ima vanredne troškove, a da je taj novac mogao da se usmeri na lečenje dece. Univerzalni odgovor i univerzalna opaska.

A kada će se čitava situacija sa malim boginjama smiriti ili makar početi da se smiruje?

Ministar Lončar kaže da ima dovoljno vakcina za sve, ali da se epidemija ne može zaustaviti dok obuhvat vakcinacijom ne bude veći od 95 odsto.

Epidemiolog dr Branislav Tiodorović, izjavio je za Blic da neko veliko smanjenje novooboleloh na dnevnom nivou ne treba očekivati pre aprila. Prema njegovim rečima, broj novoobolelih će se smanjiti tokom raspusta, jer će tada biti manje kontakta među decom koja najčešće oboljevaju od morbila.

Dr Darija Kisić Tepavčević iz “Batuta” kaže da se imunološka slika popravlja, što je dobra vest.

U međuvremenu, Američki Stejt department izdao je “upozorenje prvog nivoa” za putovanje u Srbiju zbog epidemije morbila.

Lekari upozoravaju da su male boginje opomena da u Srbiju mogu da se vrate mnogo opasnije, zaboravljene zarazne bolesti ukoliko se bude smanjivao broj vakcinisane dece.

Još na VICE.com:

U Srbiji mnogi i dalje ne vakcinišu decu: Šta kažu roditelji, lekari i psiholozi

Naučnici reanimiraju sibirski zombi virus star 30.000 godina

Mogu li kazne da iskorene protivljenje vakcinaciji u Srbiji