Reklame
Sport

Mundobasket 2019 pobednik dana: Rudi Gober

Amerikanci su, baš kao i Srbi, krenuli putem koji se ređe ide.

pisao Miloš Jovanović
11 Septembar 2019, 3:25pm

youtube screenshot

Juče, u minutima očaja, tvitnuo sam ovo.

I evo, ni dvadeset i četiri časa kasnije, dočeka me novo grubo iznenađenje. Motivisani, čvrsti Francuzi izbacili su Amerikance iz turnira na prvoj ozbiljnijoj prepreci, a meni je samo ostalo da se uzdam u poslovično efikasnu Železnicu Srbije.

Još u prvoj fazi turnira, načuo sam preko kolega da među "trikolorima" ne cvetaju ruže. Navodno je reprezentacija podeljena u tri klana, NBA igrači, EL igrači i nezavisni privatnik Furnije, i navodno se tu retko razmenjuju rečenice mimo protokola i tome slično. Šta god i kako god, na terenu se čini da je samo onaj treći deo istinit - Evan Furnije zaista igra isključivo za sebe. Ali igra dobro, a kad se na njega nadograde još i raspoloženi Tilikina, De Kolo i Gober, Francuzi imaju ekipu.

Eh Rudi Gober. Upečatljivo se sećam kako ga je 2015 na evropskom Gasol resetovao sa 40 poena u polufinalu, da bi onda Rudi poput deteta otišao na twitter da plače o tome kako ga sudije štite. Proteklo je otad puno vode Dunavom, i Rudi se profilisao kao jedan od najboljih defanzivnih igrača u NBA. Protiv zemlje svojeg poslodavca, bio je itekako na nivou zadatka.

Gober je u duelu sa Amerikancima bio otelotvorenje one stare naše, kadar stići, uteći i na strašnom mestu postojati. Kad god je bio na parketu, držao je bukvalno ceo reket pod ključem - iako mu statistika piše samo tri blokade, još barem desetak šuteva nije upućeno jer ih je on onemogućio na ovaj ili onaj naćin. Njegova rampa nad saigračem iz Jute Donovanom Mičelom u završnici čista je pesma. U očiglednoj mismeč situaciji, Mičel je napravio prednost, ali ga je Francuz stigao i zalepio za tablu na drugom obruču.

Francuzi su imali period slabosti (kada je Gober bio van igre), i Amerikanci su se čupali preko Mičela (29 poena), Smarta i Vokera. Upravo su, međutim, Smart i Voker bili tragičari sa promašenim slobodnim bacanjima u neizvesnoj završnici - Nando de Kolo sa druge strane nije mašio kada je Furnije stao, i tako su Amerikanci upisali svoj prvi poraz posle bezmalo šezdeset takmičarskih mečeva bez istog.

Trijumf Francuza imao je bitan nusefekat vezan za sudbinu Srbije na ovom turniru - nama je sada propao olimpijski plasman kroz ovo takmičenje, i igraćemo upravo sa Amerikancima u razigravanju od petog do osmog mesta. Evropu će u Tokiju definitivno predstavljati Francuska i Španija. Dakle, mitski duel trofejnih reprezentacija, dve najveće košarkaške sile znanog sveta će se ipak desiti...ali ne na onaj način na koji smo mi to očekivali. C'est la vie.

Drugi dnevni meč četvrtfinala očekivano je pripao Australiji, koja sada ide Špancima na megdan za finale. Česi su odigrali fajterski, hrabro, vraćali se nekoliko puta iz ponora, al' ne vredi prosto - kad je Peti Mils u elementu (24 poena, 6 asistencija), i kad ga ostali dobro isprate (Golding 14, Bogut 10), teško je izaći na crtu "kengurima".

Ponovo je dobar meč za Čehe odigrao Patrik Auda sa 21 poenom, Satoranskom je ovaj put falio jedan skok do tripl-dabla, ali povređeni Blejk Šilb (samo 13 minuta u igri) nije mogao više. Česi sad imaju komšijski derbi sa Poljacima, a onda možda i revanš sa Amerikancima, zavisi kako se poklope stvari. Za njih, u svakom slučaju, vrlo uspešan turnir.

I tako, sutra od 13 časova, Srbija - SAD. Na stolu nema ništa osim časti i ponosa, a to je ponekad možda i najveći ulog koji postoji. Videćemo kako će dva ranjena lava odigrati - dok Amerikancima ovo svakako ne znači ništa, Srbima ovakav susret, ma koliko revijalan, ne može biti bez značaja. Nadam se da se javljamo sutra sa lepšim vestima...