Pitali smo ljude koji održavaju sajtove iz devedesetih zašto to još uvek čine

Internet je pre 20 godina bio drugačije mesto. Mesto puno fleš animacija, šala o O Džej Simpsonu, klaustrofobičnih crnih pozadina, i onih zvukova koje su proizvodili dajl-ap modemi. Ovih dana, ova verzija interneta uglavnom je nestala, osim par polunapuštenih sajtova raštrkanih po korovu. I kažemo polunapuštenih, zato što ljudi i dalje plaćaju za te domene, a u nekim slučajevima čak i postavljaju sadržaj. Ali zašto?

Ko su ti ljudi koji vode praistorijske sajtove? Zašto to i dalje čine? I zašto ne obrišu svoja sranja, kao svi ostali?

Da bismo to saznali, kontaktirali smo tri čoveka koji vode famozno stare sajtove.

Selestino Đianoti ne samo da je reditelj spota za klasičnu pesmu grupe Ajfel 65, „Blue (Da Ba Dee)“, već je i tvorac ikoničnog plavog vanzemaljca „Zorotija“, kao i vebmaster njegovog sajta, www.zoroti.com . Selestino je razgovarao sa nama iz svog doma u Italiji.

VICE: Hej, Selestino, zašto još uvek održavaš sajt star 18 godina, o onom vanzemaljcu iz „Blue (Da Ba Dee)“?
Selestino Đianoti: Za mene je to deo istorije, i važno je to i dalje deliti. Ne košta me mnogo da ga održavam, i kao neko ko je ranije snimao muzičke spotove, a sada pravi video igrice, ljudi mogu da prepoznaju moj rad kada preporučujem sebe za nove poslove. Nisam siguran da li je to relevantno drugima, ali meni jeste.

„Blue“ je bio veliki hit kada je izašao. Zašto si napravio čitav sajt za lik Zorotija?
Želeli smo da taj lik preraste u nešto više. Postoji još jedan spot u koji smo ubacili Zorotija, nastavak pesme „Blue“, koji se zvao „ I Wanna Be“. Napravili smo priču oko toga, ali nažalost, u to doba smo bili suviše mladi da bismo vodili takav posao, i projekat se nije razvijao na način na koji sam ja očekivao.

Dakle, ti na taj sajt gledaš kao na neku vrstu portfolija. Ako je to slučaj, zašto ga ne apdejtuješ?
Ne želim da izgleda bolje. Ne bi imalo smisla da izgleda dobro. Ja nisam veb preduzimač, tako da ne moram da pokazujem svoje dizajnerske veštine. To je vremenska kapsula, da bi ljudi mogli da identifikuju mene i moj rad. Da želim da snimim još neki video spot sa plavim vanzemaljcem, u redu, napravio bih novi sat. Ali ovaj neću da ukinem.

Imaš li fanova koji i dalje prate sajt?
Na sajtu još ima poseta, ali ljudi ne pričaju sa mnom o tome. Viđao sam postove na Reditu u kojima ljudi kažu da je sranje, a u njihovu odbranu moram da kažem da zaista izgleda kao sranje. Ljude više impresionira muzički spot. Jednom sam bio u Londonu sa momcima koji su napravili taj video, i sreli smo se sa nekim fanovima koji su nam rekli da ga obožavaju, i pokazali su toliko mnogo poštovanja prema nama. Međutim, u Italiji je drugačije. Shvatam koliko me cene van Italije.

Ima li Zoroti ikakvu budućnost? Hoćeš li ga jednog dana vratiti u život?
Trenutno ne. Radim na video igricama i nemam nameru da vratim Zorotija. Zoroti je deo moje prošlosti, ali moram da se fokusiram na budućnost i razvijam nove likove. Možda ću jednog dana napraviti video igricu sa Zorotijem, ali trenutno ne planiram tako nešto.

Medoks je bio programer jedne telemarketing kompanije, pre nego što je postao bloger i tiražni autor. A od 1997. godine takođe vodi i jedan nezavisni i prilično ljutiti blog pod nazivom http://maddox.xmission.com/.

Hej, Medokse, hajde da počnemo od tvog prastarog sajta. Zašto ga još uvek vodiš?
Medoks: On je geneza svega što sam posle uradio. To je moja platforma: moja katarza. A ljudi i dalje prate moj sadržaj. Imam pola miliona poseta kada nešto postavim. Ali što je još važnije, i dalje dobijam poruke mržnje.

Ali znaš da izgleda kao govno, zar ne? Zašto ne nabaviš neki fini, novi Skverspejs templejt, kao svi ostali?
Znam da moj sajt izgleda kao govno, ali njegova jedina svrha je da čitaoci dođu do članaka. To je svrha sajta. Gugl ima taj etos. Moj sajt ima etos. Milioni sajtova izgledaju bolje od mog, ali nemaju nikakav promet.

Šta misliš, kako se internet promenio otkako si ti počeo?
Internet se promenio zbog društvenih mreža, što je loše, zato što znači da ljudi postavljaju stvari na platormama koje nisu neutralne u smislu interneta, kao što je Fejsbuk, ali najgora stvar kod društvenih mreža je to što su dale glas svima, što je užasno. Sada svačiji glas vredi isto, pa se usrano mišljenje tvoje tetke tretira isto kao mišljenje Njujork Tajmsa. To je kao kada odeš u apoteku, i na ponudi imaš širok izbor lekova, ali takođe i neke otrove.

Jesi li upoznao neke svoje fanove, ili nekoga ko te hejtuje?
Tokom godina sam upoznao mnogo fanova, a neki od mojih najboljih prijatelja i neke moje devojke su prvo bili moji fanovi. Srećom, niko ko me je hejtovao preko mejlova me nije napao. Ali jednom mi je prišla jedna devojka na nekom potpisivanju knjige, i čekala je dva sata, da bi mi rekla da me mrzi. Onda sam je pitao da li želi da joj se potpišem na nešto, i nije želela. To je bilo ogromno traćenje njenog vremena, i malo traćenje mog, i to je bilo sve. Mada, nekim čudom, imam znatan broj stalkera.

Čekaj, stalkera?
Ne znam zašto, ali trenutno imam pet legitimnih stalkera. Jedan od njih je devojka koja mi poslednjih pet godina svake nedelje pošalje mejl, i verovatno će i ovo pročitati. Ona nije pretnja; samo je opsednuta mnome i misli da joj svojim pisanjem šaljem subliminalne poruke što, da budem fer, zaista i činim [smeh].

Hoćeš li ikada ukinuti sajt?
Nikada neću ukinuti sajt. Održavaću ga dokle god to sebi budem mogao da priuštim.

Nik Moro je četrdesetogodišnji samohrani otac koji radi od kuće i piše softver, i koji već 20 godina apdejtuje sajt za transkripte Dosijea Iks, http://www.insidethex.co.uk/.

Dakle, Nik, zašto još uvek održavaš stari sajt za transkripte Dosijea Iks?
Zato što još uvek postoji veliko sledbeništvo. Tokom proteklih 20 godina sam imao skoro 1,5 milion poseta, iz svih zemalja sveta, osim par njih u centralnoj Africi. I dalje dobijam mnogo mejlova od posetilaca sa svih strana sveta, a ne košta me mnogo da ga održavam. Ljudi ga i dalje posećuju, i imam osećaj da očekuju da sajt postoji.

Ali da li misliš da je je još uvek relevantan?
Mislim da jeste. Nedavno sam dobio mejl od nekoga iz Turske, ko zapravo koristi transkripte da bi poboljšao titlove za seriju na nacionalnoj televiziji. Takođe ima ljudi koji redovno posećuju sajt i govore mi da ga koriste da bi bolje shvatili pisani engleski. Činjenica je da ga ne koriste samo kao sajt o Dosijeu Iks.

Da li su ti ikada pretili ljudi koji vode konkurentske sajtove o Dosijeu Iks?
Postoji samo jedan mejl iz decembra 1999, koji je poslat „Tajni denseru“, koji je bio osoba koja je vodila veliku arhivu o Dosijeu Iks, sa bazom u Torontu. Mejl je poslala advokatska firma sa Beverli Hilsa, i ticao se „nezakonitog korišćenja imovine Tventijet senčeri foksa“. U njemu su naveli i mene i tražili da uklonim sve audio i video klipove, kao i transkripte koji imaju veze sa Dosijeom Iks, i da javno podržim knjigu o Dosijeu Iks koju je Foks objavljivao. Odgovorio sam im, „Ja nemam nikakve veze sa sajtom o kome govorite“, i više me nikada ponovo nisu kontaktirali.

Kada će sajt biti kompletiran?
U svom trenutnom obliku, pretpostavljam kada sve epizode budu postale dostupne u pisanoj formi. Kada to bude završeno, rado ću ga i dalje održavati kao svedočenje o seriji. Ako ga jednom nedeljno bude posećivala jedna ili dve osobe, to će biti drugačije. Biću skloniji tome da zatvorim radnju, ali pošto i dalje imam oko 10 hiljada poseta mesečno, nastaviću da ga održavam.

Tekst je prvobitno objavljen na VICE Australija.