Reklame
kriminál

Talačka kriza u Kraljevu uživo na Fejsbuku: presedan u Srbiji

Policija u Kraljevu ubila je D.J. nakon talačke krize i pokušaja da aktivira bombu, čemu je prethodio prenos uživo i pretnje u njegovim statusima na Fejsbuku.

pisao Jovana Netković
28 Septembar 2017, 1:40pm

Sve fotografije: Fejsbuk printskrin

Prethodne noći, u Kraljevu policija je ubila tridesetdvogodišnjeg D.J. jer je pretio da će aktivirati bombu u kući gde je držao deset talaca, među kojima je bila i jedna osamnaestomesečna beba i četvoro dece od 6 do 13 godina, saopštio je MUP.

Ovo je drugi slučaj u nedelju dana da policija spreči nekoga da aktivira bombu. Pre pet dana u Temerinu je policajac, koji u tom trenutku nije bio na dužnosti, uspeo da zaustavi čoveka koji je nosio bombu i savlada ga u trenutku kad je krenuo ka punom autobusu. Pre četiri dana je u Beogradu, na Dorćolu ispred restorana, policija ubila Luku Miškovića prilikom hapšenja dok je on pucao na policiju i vlasnika restorana.

Ipak, slučaj D.J. je, čini se, novi presedan u crnoj hronici Srbije. Dan pre incidenta, D.J. je postavljao statuse na Fejsbuku u kojima je najavljivao da će izvršiti napad na policiju. Potom je prenosio talačku krizu uživo, obaveštavajući da je policija došla po njega. U nekoliko statusa, gde je postavio sliku sa bombom, pretio je da će je aktivirati i rekao da ne vidi drugo rešenje.

- Sinoć su ceo SUP opkolili. Uplašile se pičke da ću da dođem. Doći ću homosi, samo nećete da me vidite kada vam budem prišao. Za vas sam duh. Duh koji će da vas raznese. Ni vojska ni tenkovi vam neće pomoći. Vraćam 90-e unazad. Nisu umrle devedesete – napisao je D.J. na svom nalogu.

On je uz statuse više puta ponavljao da je rešen da se digne u vazduh i isticao da mrzi policiju, a čak i u nekim komentarima se vidi da je devojka pokušala da ga odvrati. Nakon neuspešnih pregovora, policija je upala u kuću i usmrtila D.J. u trenutku kad je pokušao da aktivira bombu.

Iako je bilo više slučajeva u svetu gde su uživo prenošena krivična dela, u Srbiji je to ipak novost. Sadržaji koji uključuju nasilje generalno nisu dozvoljeni, iako se često vode diskusije o selektivnosti Fejsbuka u ograničavanju postova ovakve vrste. Međutim, još nema odgovora na pitanje može li se odmah reagovati i sprečiti dalji postovi sličnog sadržaja.

- Društvene mreže pružaju mogućnost za samoprezentaciju različitih oblika, pa je direktan prenos talačke situacije osmišljen i režiran sa ciljem postizanja ekstremno dramatičnog efekta na javnost koji učiniocu pruža osećanje moći, značaja i važnosti u najnegativnijem smislu – kaže za VICE Olivera Pavićević, naučna saradnica na Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja.

Očekivani model mačo muškosti u Srbiji takođe može da utiče na želju da se ovako pokazuje nasilje. Pavićević smatra da je potreba za takvom demonstracijom nasilja uzrokovana složenim spletom individualno-psiholoških i socijalno-kulturnih okolnosti koje uključuju zadravstvenu zapuštenost, posebno psihičkog zdravlja, poziciju i osećanje nemoći i beznačajnosti u kontekstu "krize normativnog maskuliniteta" i industriju masovne zabave u kojoj nasilje predstavlja jedan od najatraktivnijih elemenata.

Pavićević objašnjava koliko utiče slika u medijima o devedesetim na to ljudi žele da se identifikuju sa tim periodom, odnosno kriminalom iz tog perioda.

- U kriznim, kritičnim i prelomnim okolnostima koje više ne mogu da se kontrolišu i drže u reguralnim životnim i društvenim tokovima, takozvanim situacijama očajanja, ljudi traže osnaženje kroz različite negativne identifikacije, jer su se pozitivne pokazale nedadekvatnim – kaže ona.

U tom smislu, funkcionišu i kriminalni izbori i identifikacije sa ličnostima i periodima totalne kriminalizacije društva kakav je bio period devedesetih godina. Efekti tranzicije nisu doneli afirmaciju i prevagu pozitivnih društvenih vrednosti, i iz različitih razloga je ostao utisak da se one ne isplate, smatra ona.

- Tako se i ovom slučaju na najsuroviji način šalje poruka o ništavnosti svog i života drugih ljudi jer se njihova vrednost meri kriterijumima koji nisu zasnovani ljudskosti, solidarnosti, društvenosti, već na komercijalizaciji i dehumanizaciji gotovo svih segmenata društvenog života – zaključuje Pavićević.

U Velikoj Britaniji i Americi postoje posebna odeljenja u policiji koja se bave posmatranjem sumnjivog ponašanja na društvenim mrežama. Najviše ih je, svakako, usmereno na terorističke pretnje, međutim, takozvani "domaći" kriminal polako sustiže i ovaj vid nasilja.

Još na VICE.com

Pijani tip je uživo prenosio kako ga juri policija po plaži na Floridi

Ovaj čovek se zapalio i umro nakon što je sve to uživo prenosio

Bogoljub Karić upravo uživo prenosi sahranu brata Sretena

Tagged:
fejsbuk
Društvene mreže
Kraljevo
talačka kriza