Evo koliki je rok trajanja rekreativnih droga

Maštajmo zajedno na trenutak: početak je januara. Niste još bacili sve otpatke koji vas podsećaju na novogodišnji mamurluk: tri konzerve piva dopola pune, skorile se i zalepile o šank; ambalaža Domino‘s pica naslagana pored kante; i jedva načeta kesica kokaina na kuhinjskom stolu, koju ste kupili oko šest ujutru i izvukli samo dve crte pre nego što ste se ipak odvukli u krevet. Đubre počistite a koks sklonite, kažete sebi da ćete ove godine biti bolja osoba, da nećete početi da kupujete drogu već posle tri deci piva.

Premotajmo unapred na april. Dovoljno je toplo da se izlazi bez jakne. Neko iz društva predloži prvu prolećnu večeru na otvorenom. Vama nešto klikne u mozgu: još imate onaj gram belog u fioci. Ali, da nije nekako izvetrilo? Da li bi trebalo da uzmete više nego obično radi kompenzacije? Lekovi iz apoteke uvek imaju odštampan rok trajanja – a kako stvari stoje sa nelegalnim drogama?

Što se tiče lekova, nekoliko faktora utiče na to da li je OK uzimati ih i po isteku roka trajanja: koja je vrsta leka u pitanju; koliko je vremena proteklo; kako ste ga čuvali. Osim nitroglicerina, insulina, i tečnih antibiotika, većina lekova u slobodnoj prodaji mogu se koristiti i po godinu dana po isteku roka trajanja, pod uslovom da ste ih čuvali na prikladan način – podaleko od sunca, vlage, i ekstremno visokih/niskih temperatura.

Neka naučna istraživanja ukazuju na to da bi lekovi mogli da potraju još daleko duže od toga. FDA je 2000. godine došla do zaključka da je 90% neiskorišćenih lekova u zalihama vojske SAD sasvim upotrebljivo čak i posle višegodišnjeg skladištenja. Ovi zaključci ukazuju na to da proizvođači lekova konzervativno cene rok trajanja, možda kako bi održali tržišnu potražnju. "Rok trajanja" je loše definisana kategorija: u pitanju je u stvari samo datum posle kog farmaceutske kompanije više ne garantuju da njihov proizvod ima optimalno dejstvo.

Okej, neka je to tako, ali šta ćemo sa rekreativnim drogama Jedna navodno "popularna analogija" tvrdi: "Da su drevni Egipćani znali kako se pravi MDMA, danas bismo po piramidama još pronalazili sasvim očuvan MDMA."

Istini za volju, Reditor koji je napisao ovo kasnije je obrisao svoj nalog – ali tvrdnju bar delimično podržava Dr Fernando Kodevilja, poznatiji kao Doktor X, španski onlajn stručnjak za kanabis, kokain, i sintetičke droge. "Najpoznatije rekreativne droge imaju dug rok trajanja“, piše nam on preko mejla. "Amfetamin i njegovi derivati – spid, kristal, MDMA, MDA, itd. - su posebno stabilni i mogu očuvati svoje farmakološko dejstvo godinama, čak decenijama. Ali droge biljnog porekla – kao što je kokain – ipak su nešto manje stabilne."

Da se vratimo onoj vašoj kesici iz fioke. Droga nikad nije 100% pouzdana – svaku vrstu prate posebni rizici koji se primenom zdravorazumskih mera mogu ublažiti. Ali šta ćemo sa kesicom: da li je bezbedno potrošiti je? Da li izvući nešto duže lajne kako bi se kompenzovao gubitak efikasnosti posle četiri meseca skladištenja među čarapama?

"Sve zavisi od toga koliko je vlage i svetla bilo, i na kojoj je temperaturi droga stajala", kaže Gaj Džons iz Reagent Tests UK. "Ne postoji formula koja kaže da će ta i ta droga posle X meseci oslabiti za 1% a posle Y meseci za 2%“, jer su uslovi skladištenja promenljivi. Kao generalno pravilo, ako nađete kesicu u fioci posle godinu dana, bez ikakvih posebnih mera, ne bi me iznenadilo da joj je efikasnost opala za 2 do 3 procenta. Ali ako u fioci nije bila bukvalno natopljena vlagom, mislim da se to ne mora kompenzovati povećanjem doze. Kokain koji se čuva u mraku, na suvom, na sobnoj temperaturi, obično može da nadživi čoveka. Gotovo nikad ne se ne mora povećavati doza zbog protoka vremena.“

MDMA molekul još je stabilniji: iz vazduha uopšte ne upija vlagu. Kako kaže Džons, „ako nije bukvalno u vodi, mdma će nadživeti ljudski vek bez obzira na okolnosti. Eventualno ako se čuva direktno na suncu, možda će postepeno početi da se rastvara, ali na bilo kakvom običnom prostoru nema nikakvog gubitka. Nekad se tableta pravi tako da pomalo apsorbuje vlagu iz vazduha, ali to samo utiče na omotač i lomi je.“

Iako su ovo relativno stabilna jedinjenja, na ok trajanja utiče način skladištenja. Generalno gledano, drogu treba držati što dalje od vazduha, vrućine, vlage, i svetla. Optimalno bi bilo u mraku, na suvom, zatvorenu tako da nema dodira sa kiseonikom. "Što se više tih uslova zadovoljava, to duže potraje. Ako se ambalaža hermetički zatvori tako da uopšte ne propušta kiseonik, droga će bukvalno trajati večno", kaže Džons.

Dakle, osim u slučaju idiota koji otvorene kesice ostavljaju na ramu prozora ili u vlažnim ormarićima u kupatilu, zaliha droge će vas vrlo verovatno nadživeti. Izuzetak je samo LSD koji je posebno osetljiv na svetlo; čak i kratak period čuvanja pod sunčevim zracima izaziva primetno slabljenje dejstva, jer se radi o vrlo krhkom molekulu. Džons preporučuje da se sličice umotaju u aluminijumsku foliju, pa tek onda stave u kesicu – jedan sloj odbija svetlost, drugi ne propušta kiseonik. Ako se tako stavi u frižider, esid će potrajati godinama; čak i u fioci bi izdržao bar godinu dana.

Ako planirate da čuvate kokain duže vreme, suvi silikonski gel može da izvuče vlagu već prisutnu u kesici, ili onu koja se naknadno probije kroz plastiku. Da zaključimo: osim ako drogu iz nekog razloga čuvate u barici ili staklenoj bašti, kad god je budete uzeli biće jaka ništa manje nego ranije.