Pričali smo sa novinarima lokalnih medija u Srbiji o pritiscima sa kojima se suočavaju

Posle pritisaka na Južne vesti pričali smo sa kolegama i koleginicama iz lokalnih medija o izazovima sa kojima se svakodnevno susreću.

|
Aug 14 2018, 9:26am

Fotografija: Medija centar Beograd

Lokalni mediji su blago za širu Srbiju. Izvor svih onih vesti koje ne završe u mejnstrimu, velikim medijima, u programskim šemama televizija sa nacionalnm frekvencijom. I lokalni mediji izumiru. Njihova tržišna vrednost u najvećem broju slučajeva je mala ili nepostojeća, njihovi izvori finansiranja su minimalni.

Krajem prošle nedelje objavljeno je da je višemesečni pritisak poreskih inspektora na Južne vesti dobio epilog, nepovoljan po ovaj čuveni portal koji pokriva jug Srbije.

"Iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju Južnih vesti pronašli ni jedan jedini prekršaj, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori su utvrdili da Južne vesti navodno duguju milionski iznos. Ministarstvo finansija pokrenulo je proceduru prinudne naplate i pre konačne odluke suda", naveli su iz Južnih vesti, ističući da bi ih prinudna naplata zatvorila.

Urednik Južnih vesti Predrag Blagojević istakao je da "država na mala vrata pokušava da nađe legalan način da kontroliše ko može da bude urednik, ali i novinar".

Na problem lokalnih medija upozoravali su i iz evropskih institucija, ističući da su "ugrožene medijske slobode, pretnje i politički pritisci koje svakodnevno trpe novinari, cenzura i autocenzura - zabrinjavajuća su slika medija na celom Zapadnom Balkanu".

Istraživanje udruženja Lokal pres, koje je objavljeno prošle godine, pokazalo je da 68% ispitanika - urednika lokalnih medija - smatra da u praksi postoje ozbiljne prepreke za ostvarivanje medijskih sloboda i prava u Srbiji.

Razgovarali smo sa kolegama iz Srbije kako bismo saznali kako izgleda njihov svakodnevni rad i ko sve, i na koji način pokušava da ih kontroliše.

Ovo su njihove priče:

Marija Obrenović je novinarka portala Pressek. Ona za VICE kaže da predstavnici lokalne vlasti u Kragujevcu, uglavnom odbijaju da razgovaraju sa novinarima na bilo koju temu.

- To je zapravo manir gradonačelnika Kragujevca, koji se u međuvremenu proširio i na većinu članova Gradskog veća. Naime, gradonačelnik Radomir Nikolić isključivo se Kragujevčanima obraća preko jednog medija, lokalne televizije, dok sve ostale medije ignoriše - kaže Marija.

Prošle godine, kaže ona, su od pojedinih članova veća i uspevali da dobiju izjave, međutim, nakon tekstova o dugovima grada i javnih preduzeća i dodeljivanju nagrade Fondaciji Dragica Nikolić, više gotovo niko ne komunicira s njima.

- Nedavno smo, na primer, od gradskog većnika za kulturu tražili samo pojašnjene za saopštenje o formiranju mreže ustanova kulture, koje su nam poslali, jer se iz njega nije moglo zaključiti koje će biti nadležnosti te mreže i šta će ona raditi, ali čak ni na takvo pitanje nismo dobili odgovor. Sa gradskom upravom Grada Kragujevca komuniciramo isključivo putem Zahteva za dostupnost informacija od javnog značaja. I sreća je naša što su službe koje to rade zaista ažurne i odgovaraju na sve zahteve u zakonskom roku - kaže Marija.

- Inače, poznajem dosta kolega iz lokalnih redakcija širom Srbije i iz svog i nijhovog iskustva mogu jedino da zaključim kako sudbina nezavisnih lokalnih medija zapravo počiva na dva stuba - želji novinara u lokalnim medijima da objektivno informišu svoje sugrađane i njihovoj ljubavi prema poslu - kaže Marija.

Urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Dinko Gruhonjić upozorava da su lokalni mediji izumiruća sorta. VOICE je portal Nezavisnog društva novinara Vojvodine i pokrenut uz podršku američke fondacije The Rockefeller Brothers Fund. Objavili su veliki broj istraživačkih tekstova, važnih ne samo za lokalnu zajednicu, već i za širu Srbiju.

- Mi uspevamo da živimo od projekata, stranih donacija, donacija čitalaca. Čuvamo se da ne izađemo na tržište, ako se ono tako može nazvati. Tako je jedino moguće očuvati uređivačku politiku - kaže Gruhonjić za VICE.

On ističe da država sistematski radi na uništenju lokalnih medija kroz konkurse i komisije koje prolaze samo oni bliski vlasti, te da sve one, koji se bave novinarstvom, država nastoji da ućutka.

Mehanizmi koji lokalne vlasti koriste da bi otežali rad novinara, između ostalog su, kaže Gruhonjić i ignorisanje Zahteva za informacije od javnog značaja koje, iako ne smeju, lokalne vlasti ignorišu.

- Takođe, pretnje su redovna pojava. Novinari VOICE-a se svakodnevno susreću sa pretnjama, na svakoj temi kojom se bavimo - kaže Gruhonjić.

Kao primere navodi ponašanje poslanika Marijana Rističevića prema novinarki VOICE-a Slađani Gluščević, zatim pretnje koje novinarka Ranka Ivanoski - koja za VOICE prati dešavanja u Zapadnoj Bačkoj - redovno dobija. Jedna od najispraćenijih priča Ivanoski je o bivšem predsedniku opštine Kula Perci Videkanjiću koji se povukao sa pozicije nakon serije tekstova objavljenih u VOICE-u.

- Pretnje su deo rizika koji nosi naša profesija, Ipak ono što ne bi trebalo da bude deo rizika je nereagovanje institucija kada pretnje dođu do njih. Mi redovno i pedantno podnosimo prijave. Na mesečnom nivou prijavljujemo pretnje, i rezultat toga je jednak nuli. Ipak mi nastavljamo da radimo - kaže Gruhonjić.

Ljiljana Stojanović urednica JUGpress-a za VICE kaže da svako "nezgodno" pitanje i svaka "nepodobna tema" kojom se bavi ona, ili Regionalna informativna agencija JUGpress ili nedeljnik Nova Naša reč - jedini štampani mediji južno od Niša - u čijem je uređivačkom kolegijumu, budu registrovani od lokalnih političara koji direktno utiču na informacije koje mogu da dobiju.

- Isto važi i za sagovornike za izjave i intervjue kada obrađujem teme koje se tiču rada lokalnih javnih preduzeća i ustanova. Takođe , utiču na to da li će projekti ova dva medija biti odobreni na konkursima za sufinansiranje javnog interesa u medijskim sadržijima i koliki će biti iznos. Izazivaju i pritiske na moju porodicu ali i kolege i koleginice koji rade sa mnom - kaže Ljiljana.

Kao primer navodi poslednji slučaj kada je gradonačelnik Leskovca bez reči ustao i izašao sa pres konferencije kada je ona počela da postavlja pitanje, iako nije bilo upućeno njemu.

- Bila je to, zapravo, njegova poruka zbog pisanja koje mu se nije svidelo i svojevrstan pritisak zbog toga. To se naročito videlo po mnoštvu uvredljivih komentara punih neistina koje su počeli da stižu sutradan po objavljivanju teksta o tom događaju i reakcija AOM-a i Lokal presa. I ti komentari su bili pritisak na "nepodobnu" novinarku i medij - ističe Ljiljana.

Ona dodaje da joj "lokalni moćnici" otežavaju rad odbijanjem da joj daju informacije i izjave, neodgovranjem na pozive, finansijskim pritiscima i prenosnim pretnjama preko pritisaka na članove porodice.

- Ja se bavim i širim područjem i temama, postkonfliktnim područjem na jugu Srbije, Kosovom i Makedonijom, što su dodatni razlozi za pritiske i pretnje ne samo od političara već i od drugih struktura - kaže Ljiljana i dodaje da ne odustaje i da "uporno traži načine da dođe do informacija".

- Smatram da je novinarstvo vrlo časna profesija, neophodna čak i ovom društvu, jer ljudi imaju pravo da znaju. Upravo to verovanje, i pored svega što se dešava u novinarstvu i oko njega i "tamanjenje" medija koji nisu "podobni" je ono što me "gura" napred.

Ona ističe da su lokalni mediji su jedini pravi izvor informisanja lokalne zajednice.

- Oni bi trebalo da rade ono što centralni medijie iz više razloga ne mogu, da se bave svojom lokalnom zajednicom i ljudima u njoj pružaju informacije koje su od javnog značaja za njih. A jedna od nih je, svakako , i kako se troše pare iz lokalnog budžeta. Sudbina lokalnih medija je ulica sa dva kolovoza, oni podobni će preživeti ove mesece i godine. Nepodobni. . . verujem da će i oni preživeti ali vrlo teško. Ali, tu smo da se borimo. Bar to znamo - zaključuje Ljiljana.

Više na VICE
Vice Channels