10 pitanja

Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite MMA borcu

„Kad su me prvi put nokautirali, osvestio sam se i pitao sudiju da li sam pobedio."

pisao Maria Christoph
03 Septembar 2018, 6:00am

Fotografija: Simon Plestenjak

Originalno objavljeno na Vice Nemačka.

Andreas Kraniotakes je doktorant, autor knjiga za decu, i aktuelni nosilac titule šampiona u teškoj kategoriji nemačkog MMA šampionata (GMC).

Pod umetničkim imenom Big Daddy, ovaj tridesetšestogodišnjak počeo je da trenira i takmiči se u MMA mečevima 2009. godine. Danas je Kranioakes jedan od nekoliko hiljada profesionalnih boraca u globalnoj industriji, vrednoj više milijardi dolara zahvaljujući popularnosti osnovnog takmičenja, Ultimat fajt šampionata (UFC).

Pitali smo Kraniotakesa ako se oseća kad protivnika pošalje u bolnicu, kad njega neko nokautira, i da li je je zarađivati od primanja udaraca u lice zaista vredno tuda.

Nach dem K.O. des Gegners steht Kraniotakes in Siegerpose neben dem am Boden liegenden
Andreas Kraniotakes slavi nokaut. Fotografija: Tim Leideker

VICE: Da li si postao MMA borac samo da bi legalno mogao da se biješ?
Andreas: Čak i da jeste tako, šta tu ima loše? Ko voli tuču, nije loša ideja da to iskali kroz borilačke veštine. U mom slučaju, motiv je bila potreba da naučim nešto više o sebi, na primer, kako bih reagovao da me neko u obori na pod. Zahvaljujući MMA, sad znam da ću nastaviti da se borim čak i u ležećem položaju.

Kakav je osećaj kad nekom polomiš vilicu?
Nisam to još iskusio – frakture vilice nisu naročito česte. Nosimo štitnike za usta, pa je dosta komplikovano slomiti nekome vilicu. Klasična povreda je lakši potres mozga, što se dešava kod nokauta. Plavio sam ljudima oči, lomio noseve – od toga se čuje grozan zvuk. Ljudi se često onesveste dok ih držim u klinču, ako se ne predaju na vreme. Zahvatom oko vrata blokira se priliv i vazduha i kri u mozak, što brzo gasi ceo sistem pa se čovek onesvesti. Ali zato ako ga pustiš, protivnik može odmah da ustane. Osim svega toga, ostalo su sitne ogrebotine.

Da li te uzbuđuje kad poraženi protivnik završi u bolnici?
Ono što prija je pobeda, ne povreda protivnika. Video sam dosta borbi, ali još nikad nisam primetio da nekog posebno uzbudi gadna povreda koju je naneo drugom borcu.

Da li MMA borce pokušavaju da regrutuju kriminalne grupe?
Nisam čuo da ima aktivne regrutacije, ali svakako sam se borio protiv gangstera. Kul je što ima i takvih likova u teretani, treniraju pored policajaca i studenata.

Kakvog god porekla bili, svi mi sledimo isti etički kodeks – ne svodi se sve na zakon jačeg. Borba možda sa strane izgleda haotična i bez ikakvih pravila, ali to ne važi čak ni tokom treninga. Naravno, ima nekih sportista koji imaju potrebu da iskale frustraciju tokom meča, ali to se drži pod kontrolom. Postoji dogovor o tome koji je tip šuta dozvoljen, tip udarca, tehnike, a šta sve nije u redu. Kod rvanja, na primer, svesno pristajem da me neko dohvati oko vrata ali ne i da me udavi.

Da li je istina da su MMA borci većinom ekstremni desničari?
Na strunjači je dosta širok presek društva. Ima raznih idiota, ali ima i vrlo inteligentnih ljudi. Ako živiš u kraju u kom ima dosta neonacista, verovatno će se dosta njih naći i u teretani. Ali koliko ih ima u sportu generalno, ne mogu da procenim. Ja sam poreklom iz imigranatske porodice, a nikad nisam naišao na diskriminaciju na MMA takmičenjima. Sport je u pitanju, politika tu nije bitna. A ko nosi provokativne simbole, takvi ne bi ni bili primljeni na takmičenja na kojima ja nastupam.

Da li je zarada tolika da vredi primati tolike udarce u glavu?
Ne, ne bi vredelo da je samo do para. Ja zarađujem dovoljno za život, ali da sam u boksu upola tako dobar, zarađivao bih pet puta više. Ko ulazi u MMA da bi se obogatio, taj je izabrao pogrešan sport. Bori se onaj ko voli da se bori, kom je stalo do samog sporta.

Foto: Artur Lik

Koliko ti je telo sjebano?
Prilično je OK za nekog ko se već deset godina bori. Ne mešamo stvarno godište i staž u ringu. Nije u istom stanju početnik od 30 godina i lik koji ist ima 30 godina ali i četrdesetak mečeva iza sebe. Borci koji više tuku nego što su tučeni mogu duže da traju. Bokseri teškaši su u najboljim godinama krajem tridesete, a ja ću se penzionisati kad ne budem više mogao da držim korak sa klincima, kad ne budem više napredovao.

Kako toliki udarci u glavu utiču na tebe?
Posle nešto težeg sparinga, nekoliko dana kasnije bude mi teško da razmišljam.

Kakav je osećaj kad te neko nokautira?
Ne oseća se ništa posebno, samo padne mrak i budiš se sa delimičnom amnezijom. Kad su mene prvi put nokautirali, osvestio sam se i pitao sudiju da li sam pobedio – nisam imao pojma šta se desilo. Tek kasnije sam na snimku video kako mi je pao gard pa sam naleteo pravo na pesnicu. A viđao sam i borce koji se osveste i pitaju kad će meč da počne.

Da li se bolje boriš kad si agresivan?
Mislim da su ljudi – nezavisno od staleža, pola, porekla – urođeno agresivni. Kad nemamo način da tu agresiju ispoljimo, to se na neke odrazi pa samo reže kao zver u kavezu. Takvima pomaže borba, ali meni ne. Borbe obično traju tri do pet minuta osim ako su za titulu, a to je previše da bi čovek ostao razjaren. Ko besni cela dva minuta, posle je gotov. Ne moram ni da ga udarim, pašće od umora i ako samo dunem u njegovom pravcu. Slepa, nekontrolisana agresija samo čini izazov lakšim.