Reklame
Droge

Stručnjaci za droge o glupostima koje su ljudi napravili na letovanjima

Ne kupuj! Gudru! U! Inostranstvu!

pisao Ethan Shone
19 Jun 2018, 6:26am

Fotografija: Roman Samborskyi / Alamy Stock Photo

Za neke ljude, nijedan odmor ne može da prođe bez dugog sporog trežnjenja i egzistencijalnog bedaka. Bilo da ste proveli vikend u gradu na milost i nemilost klupskim gorilama, ili ste čitave nedelje ludovali na Ibici, ili ste tri meseca putovali vozom kroz istočnoevropska bespuća, velike su šanse da ste negde usput pokušali nešto da završite.

Ali u nepoznatom okruženju, nepoznatom društvu, izloženi nepoznatim zakonima koji regulišu upotrebu rekreativnih supstanci, može li se ikako ostati bezbedan?

Odgovor glasi naravno da ne može. Ko hoće da se čuva nevolja i zdravstvenih problema može samo da sebi uskrati droge dok je u inostranstvu. Osim ako voli da preskupo plati za krvarenje iz nosa.

Naravno, posle par pića niko se više ne ponaša razumno. Dakle, ako odnosno kad budete kupovali drogu na letovanju, probajte bar da imate u glavi koji su rizici i kako se sa njima treba nositi. Nećemo vam sad navoditi šta kažu zakoni koje zemlje, jer uglavnom kažu „Ne smeš, zabranjeno je!“ a već postoje solidni izvori informacija na tu temu. Umesto toga, zamolili smo ljude da nam prepričaju svoja iskustva sa drogama u stranim zemljama, kao i stručnjake da te priče evaluiraju. Nadamo se da će vam ovaj tekst pomoći da budete nešto manji idioti ovog leta.

Naši stručni konsultanti su Kris Brejdi iz The Loop, i Rovan Sol sa Fejsbuk grupe Sesh Safety.

Aleks, 25

Bio sam na Ibici sa desetak ortaka, kupili smo koks i ket i tablete od jednog poznanika koji je tu radio i celog leta već valjao istu robu, pa smo znali da je relativno sigurno. Dva dana smo se radili ketaminom i kokainom, pili smo i skoro ništa nismo jeli, da bih onda meni počelo da se muti pred očima, i sve sam teže disao. Ortaci su me odveli do bolnice, gde sam posle par sati infuzije srećom bio OK.

Kris Brejdi: Mešanje droga uvek povećava rizik. Aleks je dva dana proveo bez hrane, samo na alkoholu, ketaminu, i tabletama – što duže to stanje trajalo, to su veće šanse da se jave problemi. Redovan odmor, hrana, i voda su uvek važni, a posebno tokom ovakvog vikenda. Važno je znati kad da se napravi pauza. Dva dana MDMA konzumacije za redom izaziva gubitak serotonina, što onda čoveka motiviše da uzima sve veće doze kako bi kompenzovao sve slabiju euforiju. „Pouzdan izvor“ droga jeste neka vrsta zaštite, ali treba imati u vidu da drug druga tvog druga i nije naročito pouzdan.

Rovan Sol: Kad se planira upotreba droga u stranoj zemlji, važno je obezbediti putničku polisu zdravstvenog osiguranja jer je reč o aktivnosti visokog rizika.

Den, 26

Ja često putujem po Evropi, i obično se oslanjam na travu. Nekad je ponesem sa sobom kad uđem u avion ali od toga mi je uvek frka, pa se češće oslanjam na ulične dilere na lokalu. Obično brzo nađem nekog na voznoj stanici ili nekom drugom turističkom kraju.

Naravno da krijumčarenje droge preko granice nikad nije dobra ideja, a čak još gora je prilaziti strancima u nepoznatom okruženju u nadi da će ti prodati kvalitetnu robu.

Kris Brejdi: Ako se Den toliko oslanja na marihuanu da je spreman da rizikuje hapšenje na granici, možda bi trebalo da razmisli o kontroli svoje navike, ili bar dužoj pauzi?

Sara, 21

Putovala sam sa dečkom po Istočnoj Evropi, u Pragu smo svratili na neko tehno veče gde nam je jedan lik ponudio nekakve ružičaste pilule. Uzeli smo po jednu, ali posle sat i po vremena nismo osećali nikakve efekte. Tek par sati kasnije, pošto smo se već vratili u hotel, pilule su počele da deluju – nije bilo euforije, samo su nas sprečavale da zaspimo pa smo tako malo lelujali. Sutra sam plakala svih osam sati koliko smo putovali vozom do Budimpešte, tako sam se teško spuštala.

Kris Brejdi: Te tablete sigurno nisu bile MDMA; pošto im je toliko dugo trebalo da počnu da deluju, verovatno je bila neka opasnija supstanca kao na primer PMA. Uzela je odmah celu, što je rizično imajući u vidu visoku koncentraciju tableta ekstazija danas. Ima ih sa po 300 mg MDMA, jedna takva bi mogla da izazove negativnu i opasnu reakciju nalik na tu koju Sara opisuje.

Rovan Sol: Amfetamini su u Istočnoj Evropi obično jaki, jeftini, i lako dostupni. Mnogo je manje klinika i institucija za pomoć konzumentu [u tom regionu], pa se mora voditi računa. Ali načelno, svugde važe ista pravila: ako ne znaš šta je, bolje ne uzimaj; testiraj reagensom kad i gde možeš; obavesti se o potencijalnim rizicima.

Džejd, 23

Nedavno sam sa drugaricom bila na Tajlandu gde smo često koristile kokain ili tablete, ali tek posle su nam ljudi rekli da njih na tom lokalu nije bezbedno kupovati. Umesto toga prešle smo na pečurke. Nismo ih ranije probale ni ona ni ja, ali sticajem okolnosti smo imale nešto veću količinu. Kupile smo i gandžu ali od drugih turista, ne od dilera.

U centrima za bekpekere, neki kafići i prodavnice otvoreno nude šejkove od „čarobnih pečuraka“ ili picu sa „srećom travom“. Ipak, za posedovanje marihuane zakon na Tajlandu izriče visoke novčane ili zatvorske kazne. Državni saveti za UK turiste navode da ko sa 20g droge pokuša da izađe iz zemlje rizikuje čak i smrtnu kaznu. Dakle, bolje je ne rizikovati. Ozbiljni krijumčari obično budu osuđeni „samo“ a doživotnu robiju, ali često i turisti završe iza rešetaka zbog samo par pilula ili grama belog.

Kris Brejdi: Pečurke su sa fizičke strane među najmanje štetnim drogama na tržištu, ali rizici ipak postoje. Psihodelici u nepoznatom okruženju povećavaju rizik od lošeg tripa, zato je dobro imati sa sobom nekog „staratelja“ koji će ostati trezan, za slučaj da bude problema. Svako koga zanimaju pečurke trebalo bi prvo da se dobro informiše o očekivanom izgledu robe kako ga diler ne bi prevario ili, što je još gore, otrovao.