Fotografija: Flickry/thierry ehrmann
Šta se stvarno dešava sa nama posle smrti? Kad neka osoba jednom prestane da diše, a njeno srce prestane da pumpa krv, ona se prema doktorima smatra "klinički mrtvom". Na biološkom nivou, konačni raspad ćelija, organa i moždanog tkiva označava njegove krajnje i nepovratne stadijume.Ali šta ako to nije stvarno kraj? Dve nove studije tvrde da je stotine gena u stvari nastavilo ekspresiju — a u nekim slučajevima čak postalo aktivnije nego pre — nakon što je došlo do smrti. Ovo je za istraživače predstavljalo veliko iznenađenje, zato što su forenzički patolozi odavno sumnjali da aktivnost gena posle smrti opada, zbog čega se stopa njihova promene ponekad koristi kao osnov za utvrđivanje vremena smrti.Prema glavnom autoru obe studije, mikrobiologu Piteru Noblu s Univerziteta u Vašingtonu, otkriće "neumrlih" gena moglo bi da pomogne pri boljem očuvanja organa namenjenih za transplantaciju. Dve studije trenutno su dostupne na serveru bioRxiv, a važno je napomenuti da nijedna još nije prošla ekspertsku proveru.Nobl kaže da je njegovo najnovije istraživanje bilo inspirisano s tri godine starom studijom objavljenom u žurnalu Forensic Science International, koja je otkrila gomilu gena aktivnih u ljudskim leševima i do 12 sati posle smrti.Da bi pobliže istražio otkucavanje genetskog sata, tim je u ovim najnovijim studijama izdvojio i izmerio nivoe informacionih RNK (iRNK) u tkivu nedavno umrlih miševa i riba zebrica. Pošto iRNK igra važnu ulogu u ekspresiji gena, viši nivoi ovog molekula trebalo je da ukažu na veću genetsku aktivnost.U jednoj od ovih studija, Nobl i njegove kolege uspeli su da opišu više od 1.000 gena koji su ostali "živi" posle smrti. Ukupno 515 mišjih gena nastavilo je da radi i do dva dana kasnije, dok je 548 gena zebrica ostalo funkcionalno čitava četiri dana posle smrti."To je eksperiment nastao iz radoznalosti da se vidi šta se dešava kad umrete", rekao je Nobl za Science Magazine.Jedan od nalaza koji je najviše iznenadio, međutim, bio je da su se stotine gena zapravo "zapalili" — pojačali svoju aktivnost — u prva 24 sta posle smrti životinja. Nobl sumnja da su mnoge od njih potisnule ili ugasile mreže drugih gena dok je njihov domaćin još bio živ i da su tek posle smrti postali slobodni da se "ponovo probude".Tim je otkrio i da su mnogi geni koji su nastavili rad posle smrti obično aktivni tokom razvoja embriona, zbog čega su izneli teoriju da, na ćelijskom nivou, novi životni oblici u razvoju dele mnogo toga zajedničkog sa leševima u raspadu.Drugi geni koje su identifikovali bili su povezani sa podsticanjem rasta kancerogenih ćelija. Ovi istraživači smatraju da aktivacija gena povezanih s rakom posle smrti može delimično da objasni zašto su mnogi korisnici transplantacije u većoj opasnosti od dobijanja raka posle primanja novog organa, iako je to odavno pripisivano imunosupresivnim lekovima koji im se obično prepišu. Mora da se sprovede još mnogo istraživanja na ovu temu."Pošto naši rezultati pokazuju da sistem još nije dostigao ekvilibrijum", jedna od studija naširoko spekuliše, "bilo bi zanimljivo pozabaviti se sledećim pitanjem: šta bi se desilo kad bismo usporili proces umiranja hraneći tkivo hranljivim sastojcima i kiseonikom? Možda bi bilo moguće vratiti ćelije u život ili ih poslati na neki interesantni put diferencijacije u nešto novi ili ih naterati da potpuno izgube diferencijaciju, kao u slučaju raka."Uz pružanje potencijalno vrednih novih uvida u odumiranje vitalnih transplantiranih organa, istraživači se nadaju da bi njihove nalaze mogli da iskoriste i forenzički naučnici kako bi preciznije odredili vreme smrti, što je navodno teže uraditi nego što zvuči."Sam naslov ove studije jeste da verovatno možemo da izvučemo više informacija o životu proučavajući smrt", rekao je Nobl.Još na VICE.com:Razgovor o umiranju sa "babicom za smrt"Kako preživeti zombi apokalipsuPorodica moždano mrtve devojke ne prihvata smrt svoje ćerke
Reklame
Reklame