Reklame
Američki izbori

Šta se sve dogodilo na američkim izborima za Kongres

Talas demokratskih pobeda zapretio je politici američkog predsednika Donalda Trampa, ali su republikanci uspeli da sačuvaju kontrolu nad Senatom.

pisao Jovana Šesterikov i Vuk Bošković
07 Novembar 2018, 11:46am

Ana Eskamani, prva Amerikanka iranskog porekla koja je izabrana za parlament države Florida.

Demokratska partija preuzela je na izborima u utorak Dom predstavnika od republikanaca i time zapretila predsedničkoj agendi, međutim Republikanska partija osvojila je većinu u Senatu i održala ključnu poziciju zaustavivši "plavi talas" koji je zahvatio Ameriku. Na izborima koji se tradicionalno održavaju sredinom mandata aktuelnog predsednika biralo se 435 članova Predstavničkog doma, 35 od 100 senatora 36 od 50 državnih guvernera, kao i članovi lokalnih predstavničkih tela.

Demokrate su osvajanjem Kongresa zaustavile dominaciju republikanaca u Vašingtonu i sada imaju moć da istraže lične i profesionalne kontroverze predsednika SAD Donalda Trampa poput spornih finansija i izbegavanja plaćanja poreza, što su i najavili da će učiniti. Dalje, što se tiče političke agende, glavna tema njihove kampanje bilo je zdravstveno osiguranje i očuvanje "Obamakera". Ironično, ova tema, kojom su osvojili Dom predstavnika ove godine je bila razlog zbog su kontrolu nad tim zakonodavnim telom izgubili poslednji put 2010. godine. Sa druge strane, očuvanjem kontrole nad Senatom, Trampova partija zadržala je mogućnost da imenuje Trampove kandidate za federalne sudske pozicije.

Mešoviti rezultati jučerašnjih izbora naglasili su limite Trampove tvrde imigracione politike i retorike. Visokoobrazovani glasači iz predgrađa odbili su upozorenja o "invaziji" migranata na koju su se Tramp, kao i predstavnici republikanaca oslanjali tokom cele kampanje. Gubitak predgrađa je i najznačajnija promena u odnosu na predsedničke izbore od pre dve godine, kada su isti glasači bili ti koji su doneli pobedu Trampu u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. U sve tri države, na svim nivoima, demokrate su ostvarile pobedu, tako da je "plavi zid" na Srednjem zapadu, koji je "popustio" pre dve godine, sada ponovo obnovljen.

Put do većine u Kongresu vodio je preko dvadesetak distrikta u kojima je Hilari Klinton pobedila 2016. godine, a demokrate uspele da preuzmu od republikanace distrikte u Vašingtonu, Filafelfiji, Majamiju, Čikagu i Denveru. Takođe su vratili jedan deo radničkih distrikta koji su glasali i za bivšeg predsednika Baraka Obamu, ali i za Trampa. Rezultati su nešto više izmešani u zemljama koje tradicionalno glasaju za republikance.

Sa druge strane, iako su doživeli veliki broj poraza u trci za Dom predstavnika - demokrate su osvojile skoro 10 miliona glasova više i jedino što je sprečilo ubedljiviju pobedu po broju osvojenih mesta je činjenica da su republikanci, zbog pobede 2010, imali kontrolu nad crtanjem distrikta - oni ne samo da su uspeli da sačuvaju kontrolu nad Senatom, već i da povećaju razliku. Pokupili su tri mesta koja su do sad kontrolisale Demokrate: u Indijani, Misuriju i Severnoj Karolini. Za sada, demokrate su uspele da "preuzmu" samo jedno mesto: Džeki Rosen je pobedila Dina Helera.

Republikanci se i dalje nadaju da će uspeti da dobiju još nekoliko trka koje još nisu odlučene: na Floridi, u Montani. Takođe, očekuju da će dobiti i senatora iz Misisipija nakon drugog kruga izbora na kraju ovog meseca. U još jednoj tesnoj trci, u Arizoni, pobednica se neće znati do kraja nedelje.

Takođe, Ted Kruz je uspeo da zaustavi Beta O'Rurka u trci u Teksasu koja je privukla najviše nacionalne pažnje. O'Rurk, sa ogromnim finansijskim sredstvima koje je sakupio uglavnom kroz male donacije i velikom podrškom među mladima, obiljno je pretio Kruzu, i bio prvi demokrata kome je uspelo da se takmiči u Teksasu u tri decenije. Kruz je sačuvao svoje mesto za
još šest godina, ali demokrate su i pored poraza optimistični da će Teksas od sada od sigurne "crvene" države postati "ljubičasta," i na krilima O'Rurkove popularnosti su uspeli da u Teksasu osvoje dva mesta u Domu predstavnika koja su tradicionalno bila republikanska.

Na izborima je oboreno nekoliko rekorda i dogodilo se nekoliko "po prvi put u istoriji" momenata.

Kako piše Gardijan ove godine glasalo oko 31 milion više ljudi nego na izborima za Kongres pre četiri godine. Žene su osvojile najmanje 85 mesta u Kongresu - što je rekord. U Kongres ulaze dve muslimanke, prva crna kongresmenka iz Masačusetsa, a u Tenesiju je, po prvi put takođe, pobedila senatorka.

Sa samo 29 godina Aleksandria Okasio-Kortez postala je najmlađa žena ikada izabrana u Kongres. Ona je pobedila republikanca Antonija Papasa u njujorškom 14. kongresnom distriktu. Njena pobeda je bila daleko od neočekivane - distrikt koji obuhvata kvartove Bronks i Kvins pretežno je demokratski godinama unazad, ali će Okasio-Kortez ostati upamćena po tome što je na stranačkim izborima pobedila četvrtog najmoćnijeg demokratu u Kongresu Džosefa Krovlija i zauzela njegovo mesto, i to sa porukom koja je bila mnogo bliža Berniju Sandersu nego mejnstrimu demokratske partije.

U Kanzasu Šaris Dejvis pobedila je republikanskog protivnika u trci za mesto u Domu predstavnika i postala prva gej indijanka koja je izabrana. Šaris je nekadašnja MMA borkinja. U istoj države, posle višedecenijske vlasti jako konzervativnih republikanskih guvernera, jedan od najglasnijih Trampovih branioca imigrantske politike Kris Kobač izgubio je u trci za guvernera Kanzasa od Laure Keri. S druge strane u Kentakiju je jedna od najpopularnijih demokrata, penzionisana vojna pilotkinja Ejmi Mekgrat izgubila od republikanca Endija Bara.

U Koloradu je po prvi put izabran gej guverner. U državi koja je nekad nosila nadimak "hejt stejt" (država mržnje) zbog anti-LGBTQ zakona, demokrata Džared Polis pobedio je republikanca Voker Stejpletona.

Rašida Tlaib, a Amerikanka palestinskog porekla iz Mičigena i Ilan Omar, a Amerikanka somalijskog porekla iz Minesote, postale su prve muslimanke u Kongresu. Tlaib je osvojla 13. kongresni distrikt u Mičigenu i zamenila je republikanca Džona Konersa, koji je bio primoran da se povuče zbog optužbi za seksualno zlostavljanje koje su isplivale u decembru prošle godine. Tlaib je svoj pobednički govor počela tradicionalnim muslimanskim pozdravom "Mir i spas Božiji vam želim!"

Omar će zameniti Kita Elisona, i predstavljaće 5. kongresni distrikt Minisote. Ova tridesetšestogodišnjakinja postaće ujedno i prva članica Kongresa koja nosi hidžab nakon lake pobede nad republikankom Dženifer Zielinski. Na Floridi, u trci za mesto u parlamentu te države, Ana Eskamani pobedila i tako postala prva Amerikanka iranskog porekla kojoj je to uspelo.

Republikanka Kim Dejvis, koja je postala heroj religiozne, konzervativne anti-LGBT Amerike izgubila je u trci protiv demokrate Elvuda Kodila juniora, kojeg je ranije odbila da venča. Dejvis je provela 2015. nekoliko dana u zatvoru jer je odbila izda potvrde o braku gej parovima u Kentakiju, nakon odluke Vrhovnog suda da je to njihovo ustavom zagarantovano pravo.

Nekoliko ambicioznih demokrata lako su reizabranim. Među njima su Berni Sanders u Vermontu, Elizabet Voren u Masačusetsu, Kirsten Gilibrand u Njujorku.


Pogledaj i:


I ove izbore su obeležili dugi redovi i problemi sa kojima su se suočavali glasači u distriktima koji imaju veliki procenat manjinske populacije.

U Džordžiji, Brajan Kemp, sekretar države je republikanski kandidat za guvenera, ali nije podneo ostavku na svoje poziciju, tako da je zapravo vodio izbore na kojima je bio kandidat. U prethodnim danima je bez dokaza optužio svoju protivkandidatkinju Stejsi Ejbrams (kojoj je u finišu kampanje pomogla Opra Vinfri) za nelojalnost prema Americi, a demokrate da pokušavaju da ukrade izbore. Trka još uvek nije odlučena jer još uvek ima više neprebrojanih listića nego što je razlika u broju glasova između Kempa i Ejbrams.

Izbori održani u utorak označili su nezvanični start naredne predsedničke trke zakazane za 2020. Predsednik Tramp ostaje jako nepopularan ali i dalje sa strastvenom bazom glasača koja je pomogla republikancima da sačuvaju Senat. To što je Kongres sada podeljen, znači da će na samom zakonodavnom planu jako malo toga biti urađeno u naredne dve godine i da će uslediti rovovski rat koji će kulminirati izborima za predsednika 2020. godine.

Kao i do sad, na zadovoljstvo i Trampa i njegovih protivnika, on će nastaviti da bude centar političkog života. U sredu ujutru, on je na Tviteru proglasio izbore na kojima je njegova partija izgubila Dom predstavnika "kao veliku pobedu na kojoj su mu mnogi čestitali".