Reklame
Film

Povedite koga hoćete na novi film o Frediju Merkjuriju

Ovaj film je sjajan i za tinejdžere.

pisao Sara Radojković
04 Novembar 2018, 8:18am

Skrinšot trejlera sa Jutjuba

Dugo očekivani film „Boemska rapsodija“ stigao je u domaće bioskope istovremeno sa njegovom svetskom premijerom. Budući da film govori o grupi Queen, ali u stvari o legendarnom pevaču Frediju Merkjuriju, privukao je mnogo medijske pažnje i pre same premijere.

Kao i uvek kada se snimaju filmovi o preminulim umetnicima ili o bilo kojoj temi iz prošlosti, mnogi se osete pozvani da govore o tome kako je stvarno bilo, i šta se od filma ili serije očekuje. U slučaju „Boemske rapsodije“ celu stvar je dodatno začinio glumac Saša Baron Koen, koji je jarko želeo da igra Fredija pa je širio i navode o tome da preostali članovi benda žele da to bude film o njima, o čemu detaljno možete pročitati u članku autora koji zapravo žali što Koen nije dobio glavnu ulogu.

Prema njegovim rečima film je previše blag i umiven, droga i seks su prikazani samo u naznakama, nema nikakvih seksualnih orgija, rađen je za fanove koji znaju samo najpoznatije hitove. Činjenicu da je ocenjen kao PG 13 (što znači da uz roditeljsku pratnju film mogu da gledaju tinejdžeri iznad trinaest godina) autor povezuje za željom preostalih članova benda i produkcije da na celoj toj stvari zarade.

Međutim, u istom članku naveo je i izjavu producenta Grejema Kinga koji je rekao da je muzika grupe Kvin privlačila univerzalnu publiku i da to isto treba da čini i film. I to je, na stranu profitabilnost, tačna tvrdnja, a vidi se i glavna ideja vodilja svih autora ovog filma. I po mom ličnom mišljenju, to je sjajno.

Vrlo je moguće da se roditelji u Srbiji a možda i širom sveta, verovatno čak i neupućeni u celu ovu priču, pitaju da li da povedu svog tinejdžera ili tinejdžerku sa sobom na film. Jer to je zaisugurno omiljeni bend mnogih iz generacije kojima su deca sad u tom uzrastu. Trejler deluje sjajno, o muzici je suvišno i govoriti, ali postavlja se pitanje – šta je sa svom tom drogom, seksom i između ostalog načinom na koji se tretira pitanje Fredijeve seksualnosti.


Pogledajte i:


Ovaj film je, pored mnogo toga, suptilan (kad treba) i naglašeno spektakularan (kada je to još potrebnije), dakle pametan je, melodramski je slatko gorak, i teži ka jednoj konačnoj optimističnoj noti kao što ka njoj teži svaki povišeni ton „Beomske rapsodije“. Film teži da postigne u priči o Frediju Merkjuriju sve ono što je Fredi uspevao da postigne dok je bio na bini.

Ako kažemo da je i ovaj film rađen na neki način po staroj dobroj matrici puta jednog heroja, onda je ovo Fredijev put ka sopstvenom oslobađanju i prihvatanju sebe koji sa puno promišljenosti i nežnosti prikazuje prepreke na koje nailazi. Na jednom prizemnom nivou, kada bismo odstranili sve ono što je vazno za Kvin i „spoljašnje faktore“ ovo je u srži priča o težini „autovanja“ i to ne roditeljima, nego i najbližim prijateljima a zatim i celom svetu. Pa tek onda ide i sve ostalo fantastično u filmu: muzika, scenografija, kostimografija, gluma, režija, scenario, dijalozi i naravno „Kvin“.

I zato je, po mom mišljenju, ovaj film sjajan i za tinejdžere, a čak ćete, po izlasku iz filmske sale sa ponosom moći da im kažete – e ovakva ti se muzika slušala u moje vreme, bez daljeg objašnjavanja toga zašto je ona velika i važna. Film je sve rekao.