Verni fanovi serije "Jutro će promeniti sve" o liku sa kojim su se najviše identifikovali

U krcatoj Kinoteci najverniji fanovi u nedelju uveče imali su prilike da premijerno, pre prikazivanja na Javnom servisu, odgledaju poslednje tri epizode serije Jutro će promeniti sve. Karte za projekcije u tri termina bile su rasprodate za samo sat vremena. Plakalo se, smejalo i glasno apaudiralo, nakon čega su i sami glumci stupili na scenu i odgovarali na pitanja publike. Prvo pitanje koje se zaorilo salom i čiji nas je odgovor, realno, najviše zanimao je: da li će biti druge sezone? Glumica Jovana Stojiljković istakla je da je jako teško da u nekom kratkom vremenskom periodu dramaturzi odrade scenario ovako kompleksne priče i da je zato logično da je nastavak pod znakom pitanja, dok je reditelj Vladimir Tagić izjavio da za sada nastavak nije planiran i da ništa neće biti na silu.

Iz publike su pljuštali aplauzi, ali i komentari pohvala i podrške koji pokazuju da Jutro jeste promenilo sve. Serija je okupila mlade ali već afirmisane glumce u svojstvu glavnih likova, pripadnike "mlađe" generacije iza kamera, i što je najvažnije otelotvorila svakodnevne probleme i unutrašnje mini-borbe nas tridesetogodišnjaka u jednoj pametnoj, atmosferičnoj i zabavnoj seriji.

- Pronalazim se u svakom od likova. Svaka osoba je neki mozaik za sebe, tako je i u ovoj seriji, a ja sam se identifikovala sa nekoliko pitanja i problema svakog od njih - rekla je na sceni Isidora Simijonović koja tumači lik Saše.

Iskoristili smo priliku i razgovarali sa najvernijim fanovima serije o tome sa kojim likovima i problemima su se najviše identifikovali.

Tekst ne sadrži nikakve spojlere, pa možete na miru skrolovati dalje.

Najviše sam se pronašla u Anđeli, pre svega zbog njene pogubljenosti. Na početku serije je gledamo kako ima sve, gradi i želi neku idealnu sliku zbog drugih, zbog roditelja i onda naprasno shvata da nije to ona i nastavlja da se pronalazi, iako joj prolazi vreme i stvara pritisak. Naša generacija je generalno dosta realno prikazana, bez nekog ulepšavanja.

Definitivno sa Filipom. Ali ne samo zato što mi ljudi govore da fizički ličim na njega, već iz više razloga. Pre svega zbog zanesenosti i kreativnosti. Nisam programer doduše, bavim se umetnošću. Iako ova serija nije baš o mojoj generaciji, ja sam nešto mlađi, čini mi se da su generacijski problemi dosta realno prikazani, a ono što mi se isto mnogo dopada je što su korišćene pesme na kojima sam ja odrastao.

Iako nije baš jedan od glavnih likova u seriji ja sam se najviše pronašao u Jakši. Nekako me njegov podrum najviše podseća na ćumez u kom ja živim i iz kog često ne izlazim osim ako nemam baš dobar razlog. Dobar je prijatelj, iako to ne pokazuje na prvi pogled. Mislim da naša generacija inače ima puno "Jakši", tj onih koji su se otuđili i od grada i od ljudi i sami pokušavaju da izmisle nešto u svom mikrosvetu ili sedeći pored kompjutera.

Radila sam neki kviz na netu, koji si lik iz serije i ispalo mi je da sam Ljuba, a ja mislim da sam više Filip. On mi se najviše dopada jer se zakači i veže brzo za neku osobu, ja isto to radim.

Ja sam Ljuba, propao, nemam gajbu, volim matorke. Šalim se. Opušten sam i veselog duha i uvek gledam pozitivno na sve što se dešava, ali sam malo i neozbiljan na način na koji je on. Ne radim u teretani, amaterski se bavim glumom, ali to je to.

Pa, sa svima sam se identifikovala pomalo, ali hajde da kažemo da sam sa Anđelom najviše. Rad na faksu, doktorske, trenutno i ja prolazim kroz sve to. Neke scene su možda malo preuveličane, ali to su ti problemi.

Meni je nekako najbliža Saša. Ako kažem zbog pogubljenosti, mislim da ta osobina karakteriše sve likove, ali njena vrsta pogubljenosti je slična mojoj. Način na koji se vezuje za ljude i taj ortački odnos i spremnost da se pomogne drugima, iako je i ona sama poprilično u nekom vakuumu. Jedna od najgenijalnijih epizoda je ona kad Saša odlazi u posetu bivšem dečku. I ta epizoda me je podsetila na neke moje postupke. Bukvalno sam bila u fazonu da je neko odrukao moje iskustvo.

Ne mogu da kažem da sam se sa nekim likom baš skroz identifikovao ali najviše sličnosti sam našao sa Filipom. Ja nisam išao nigde u inostranstvo, ali taj momenat kod njega gde postoje stvari koje su drugima bitne i važne, on nekako oseća da nisu i odbacuje ih. Tu sam se povezao sa njim. Serija inače postavlja pitanja koja nama već dovoljno glasno zvone u glavi, a to je pitanje te neke odluke kako i šta dalje.