Rusija kažnjava ljude zato što pomažu korisnicima droga

Prošlog meseca je jedan moskovski sud naložio jedinoj NVO za smanjenje štete nastale od droga u gradu, Fondaciji Andrej Rajlkov (ARF), da plati 800.000 rubalja (9.575 funti) zbog objavljivanja onoga što naziva "narkomanskom propagandom".

ARF je uznemirio delikatni senzibilitet Rusije člankom koji nudi sigurnosne savete o sintetičkim katinonima (iliti mefedronu, iliti "solima za kupanje"), objavljen u njuzleteru za korisnike droga po imenu Hats and Bayan. ARF nije preporučivao čitaocima da uzimaju ove droge – samo da budu oprezni ukoliko to čine, tako što će početi sa malom dozom i uz uzimanje vode, pilula i vitamina C da bi ublažili neka od neprijatnijih dejstava droge.

Kao posledica ove kazne, ARF – mala operacija koja se bori protiv alarmantne epidemije HIV-a povezane sa drogom u Rusiji – sada se bori za vlastiti život. Amnesti Internešenel opisao je kaznu kao "zagušujuću". Ako ne uspeju da sakupe novac do Božića, završili su svoje – a to će imati direktne posledice po najugroženije stanovnike Moskve.

ARF je jedina organizacija koja opskrbljuje moskovsku heroinsku populaciju čistim iglama i deli savete za prevenciju i smanjenje štete od HIV-a. Njihova filozofija je da ako ljudi već neće prestati da uzimaju droge, čitavu stvar bi mogli da učine bezbednijom za same korisnike droga, deleći čiste igle, kondome i nalokson, spasonosni lek koji može da sačuva život od dejstva prekomerne doze.

"Ako nas ne bude, u gradu neće biti dostupne usluge za smanjenje štete od droga", kaže Anja Sarang, predsednica i suosnivačica ARF-a. "Državne organizacije odbijaju da pružaju te usluge, jer su ove protivne Nacionalnoj politici prema drogama koja je u direktnoj suprotnosti pristupu smanjenja štete. Korisnici droge najveća su grupa pogođena HIV-om, ali država ili grad ne izdvajaju sredstva iz budžeta za prevenciju HIV-a u ključnim demografskim grupama u Rusiji."

Opstanak ARF-a je od ključne važnosti, jer ono što se dešava u Rusiji prava je mala katastrofa. Od pada komunizma i podizanja Gvozdene zavese, Rusija je postala ubedljivo najveće heroinsko tržište na svetu. Droga pristiže iz Avganistana, a rasturaju je bande i kriminalni sindikati povezani sa korumpiranim elitama i ruskom vojskom, i izazvala je veliku HIV-krizu budući da korisnici droga dele igle.

A situacija je sve gora: prema programu UN AIDS, od 2010. do 2015. godine Rusija čini više od 80 odsto novih HIV infekcija širom Centralne Azije i Istočne Evrope, dok se u istom periodu desio veliki broj novih infekcija širom ostatka Evrope i Severne Amerike. Na Istočnu Evropu odlazi četvrtina svetskih korisnika droga koji je ubrizgavaju, a većina su iz Rusije i Ukrajine. Rusija sada ima HIV epidemiju sa najbržim rastom posle Afrike. Do 2017. godine, bilo je nekih 1,16 miliona dijagnostifikovanih slučajeva u zemlji, ali prava brojka mogla bi da bude znatno viša.

Da sve bude gore, fentanil sada povećava rizik među ogromnom heroinskom populacijom u Rusiji. "Prošle godine je broj slučajeva prekomerne doze naglo skočio, verovatno zbog fentanila", kaže Sarang. "Ne možemo biti sigurni, zato što ne postoje zvanični podaci, ali broj puta kad nas je neko zvao i rekao nam da je morao da koristi nalokson praktično se udvostručio. Dakle, zaista više ljudi overava."

A opet, umesto da se situacija učini bezbednijom za korisnike droge, vlast situaciju čini nemerljivo opasnijom.

Da bi se bolje razumeo tvrd stav savremene Rusije i pristup stare škole drogama, morate da razumete devedesete. Poražena supersila na ivici društvenog, ekonomskog i demografskog kolapsa, Rusija je okrivila SAD (ne sasvim nezasluženo) za sve svoje muke. U takvom okruženju isplivao je Vladimir Putin, ponovno probudivši konzervativni nacionalizam i rat protiv droga pored čije brutalnosti pristup Ronalda Regana deluje kao taktika nekakvog kmezavog liberala.

Sve preko dva grama hašiša, šest grama kanabisa i pola grama heroina računa se kao "značajna količina" zbog koje možete da završite sa sedam do 15 godina zatvora. Rat protiv droga omogućio je razulareno korumpiranoj policiji da teroriše korisnike droga.

"Često slušamo o iznuđivanju, bezakonju, čak i mučenju korisnika droga – veoma, veoma, veoma, strašne priče", kaže Sarang. "Ovi ljudi žive u stalnom strahu, plaše se da izađu napolje ili čak samo do apoteke. Radili smo studiju prošle godine i na desetine korisnika droga nam je reklo da ih ucenjuje policija. Iako je uzimanje droge u teoriji dekriminalizovano, u praksi su kazne toliko teške da osoba može da dobije deset godina zatvora za jedan džoint marihuane. I tako, prirodno, oni onda plaćaju. To je čisto razbojništvo."

To nije prvi put da se Rusija okrenula protiv ARF-a. Godine 2012, Fondacija se oglušila o cenzorske zakone kad joj sajt bio ugašen, ponovo zbog "narkomanske propagande", nakon što je okačila članak o metadonu, koji se u većini zemalja na Zapadu koristi da bi se ljudi skinuli sa heroina. Da sve bude gore, Kremlj sumnja da su neke organizacije paravan za subverzivnu politiku i "promociju demokratije". Godine 2016, ARF se našao na crnoj listi kao "strani agent", što je odluka koja joj je značajno otežala da dobije sredstva neophodna da bi se ljudi održali u životu.

Ovaj osuđujući pristup prožima i ostatak društva – čak i one koji su se zakleli da će spasavati živote ljudi. Prema ARF-u, lekari su poznati po tome da otvoreno prekorevaju pacijente i ponekad odbijaju da ih leče ukoliko su poznati korisnici droga ili HIV pozitivni. Jedna pogotovo srceparajuća priča našla se u izveštaju Globalne komisije o politici prema drogama iz 2017. godine, o HIV-pozitivnoj majci kojoj nije dozvoljeno da se porodi u bolnici, a kad ju je kasnije zašila policija, bacila ju je u zatvorsku ćeliju.

Rusijin pristup takozvanoj propagandi koju širi ARF podseća na zakon o gej propagandi, usvojen 2013. godine, navodno da bi se zaštitila deca od pošasti "netradicionalnih seksualnih odnosa". On je praktično zabranio razgovor o LGBT odnosima u javnoj sferi u bilo kakvom pozitivnom svetlu, dovodeći do uznemiravanja i čak ubistvenog nasilja tokom tog procesa. Epidemiolozi su takođe okrivili zakon za nedovoljno postojanje svesti u javnosti o eksploziji HIV-epidemije u Rusiji.

Rusija je sada preuzela krunu globalnog ratnika protiv droge od Amerike. Početkom godine, ova zemlja je oštro kritikovala potez Kanade da legalizuje travu. Moskva svaki korak ka liberalizaciji droga doživljava kao popuštanje bolećivom, izopačenom, bezbožničkom, homoseksualnom, narkomanskom Zapadu. Ona je i dosledno koristila svoj uticaj u Ujedinjenim Nacijama da se usprotivi merama kao što su smanjenje štete ili veći pristup metadonu. Rusija se i dalje rukovodi sovjetskim tipom razumevanja zavisnosti koji od zavisnika očekuje da se skidaju na suvo, tako da se njihovo stavljanje na metadon doživljava samo kao menjanje jednog nezdravog urađivanja za drugo.

“Mislio sam da je zato što sam zavisnik od droga to moja sudbina. I samo sam želeo bezbolno da umrem", kaže Maksim Mališev, bivši zavisnik od heroina iz Tvera, grada severozapadno od Moskve. Dobivši dijagnozu HIV-a 1997. godine, on je proveo 15 godina zatvoren i bežeći iz nekoliko rehabilitacionih centara, pre nego što se izlečio od zavisnosti. Sada kao terenski radnik za ARF, on je duboko zabrinut za organizaciju koja ne samo da je pomogla njemu, već i hiljadama drugih.

"ARF je jedina organizacija u Moskvi koja vrši socijalni rad, smanjenje štete i prevenciju HIV-a među ljudima koji koriste droge" rekao mi je Mališev. "Ako ne uspemo da sakupimo novac, uterivači dugova biće prisiljeni da ga skinu sa našeg računa, a kad se to desi, naš rad će naprosto prestati i više neće biti kombija svake noći sa čistim iglama za korisnike, neće više biti testiranja na ulicama, neće tada više biti pratnje prilikom bolničkih pregleda, pa čak ni iskrene priče sa korisnicima. Sve će biti sjebano."

Niko Vorobjov je autor nove knjige o trgovini drogom pod naslovom Dopeworld.