Ličnost godine: Beli Preletačević VS Luka Maksimović

U kutku dvorišta kafane “Kod Sidžima” do koga dopiru jedini zraci decembarskog sunca, Luka Maksimović doručkuje pogačice uz jogurt iz plastične čaše. Buka saobraćajne gužve dopire sa ulice oko gradskog parka, jedne od centralnih tačaka Mladenovca. Isčuđujući se tolikoj gužvi, Lukin otac, vlasnik kafane, u prolazu ćapi jednu pogačicu i nastavi svojim poslom.

- Za ovih godinu i po dana, doživeo sam nešto što ne dožive mnogi ljudi naših godina. Prošao sam formulom kroz život u Srbiji - kaže Luka na početku, obraćajući se nama za stolom, mahom vršnjacima.

Lice Luke Maksimovića je u tih godinu i po dana postalo jedno od najprepoznatljivijih u Srbiji. Kada je početkom godine odlučio da se kandiduje na predsedničkim izborima kao jedan od svojih alter ega, Ljubiša Preletačević Beli - sa kojim je pre toga osvojio 20 odsto na lokalnim izborima u Mladenovcu - niko zaista nije pretpostavljao koliko je ljudi u Srbiji spremno da glasa sa izmišljenu ličnost.

Skoro 350 hiljada građana poslalo je snažnu poruku višedecenijskoj političkoj eliti, glasajući za satiričnog Belog, personifikaciju najgorih osobina srpskih političara koje svi dobro poznajemo.

- Kada je bila ona napeta sednica RIK-a oko usvajanja kandidature, sećam se da sam sa ćaletom gledao TV, što je retkost. Oni se raspravljaju oko Luke Maksimovića, a on opsuje, “Majku ti, sve sam očekivao, ali ovo nikad” – priseća se Maksimović kroz smeh, motajući jutarnju cigaretu.

Danas nije u belom odelu i nema ispeglanu kosu. U sivom duksu, koledžici, širokim farmerkama sa kojih vise tregeri i dubokim adidas patikama, streetwear Maksimovića je preslikan iz decenije devedestih, kada je i rođen.

Garderobu, priča nam Luka, isključivo nabavlja u second hand radnjama u Mladenovcu gde mu uvek ostave sa strane stvari koje bi ga zanimale. U ovom trenutku Luka radi na muzičkom albumu sa novim bendom koji će biti, kako kaže, "Kros over, hevi metal, hiphop - old skul old skulova". Tekstovi su angažovani i reflektuju sve što je Maksimović doživeo i shvatio u poslednje vreme.

- Pokušavam da kanališem sve ovo kroz muziku kao još jedan način da se obratim ljudima. Srećan sam što smo za sto evra smo zakrpili odličan studio, i posle ne može ništa bez novca. Tečo, život se stvara bez novca - kaže Maksimović pun energije.

Na putu do studija Mladenovčani zaustavljaju Luku na svakom koraku i preko njega pozdravljaju Belog.

Maksimović je, prema rečima njegovih prijatelja i poznanika, u Mladenovcu uvek važio za "ludaka" koji će snimiti neki klip, odigrati neku ulogu čemu će se svi smejati. Kaže da je na to da je uvek u centru pažnje navikao još tokom srednje škole. Ambicije ka glumi, javnom nastupu, muzici nikada nije krio. Posle neuspelog upisivanja FDU, postao je student Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu gde je usavršio neke od veština javnog govora. Kada je sredstava za život u prestonici nestalo, vratio se u "Mladenburg", kako naziva svoje rodno mesto.

- Šljakao sam ovde u kafani povremeno, ali bih češće palio preko da radim par metara, pa nazad i tako u krug - priča Luku svoju, ali i priču jedne cele generacije.

U naboju kreativnosti- snimanju satiričnih Jutjub klipova u različitim ulogama i u saradnji sa prijateljima iz Mladenovca, pre svega Stevanom Vlajićem nekadašnim PR-om pokreta, nastao je i Ljubiša Preletačević Beli - spasioc naroda u belom odelu na belom konju. Na samom početku ideja nije išla dalje od ismevanja političkog sistema u Srbiji. Kada je podrška za kandidaturu na lokalu počela da raste, nastala je i platforma "Samo Jako" - banalizacija političkog sistema u Srbiji do njegovog potpunog urušavanja, i uvođenje novih, mladih, samosvesnih i ostvarenih ljudi u političke tokove opštine u kojoj žive.

Za razliku od Luke, Belova zvanična biografija ne postoji. Ona se izmišljala u hodu. Pa je tako tokom predsedničke kampanje bilo moguće čuti da ga je majka kao bebu ostavila u kutiji ispred tuđih vrata, da je imao brata iz podzemlja koga su upucali 1995. godine, da je magistrirao ili doktorirao, da je bio uspešni biznismen koji se obogatio sumnjivo. Naravno, Beli nije imao nijednu mrlju u karijeri, osim što ne vidi problem u tome da se stranke menjaju k'o čarape, kako mu i samo prezime kaže. Isus Hrist lično, sa sve jagnjetom u rukama.

Kao trećeplasirani opozicioni kandidat Beli Preletačević za sobom je ostavio mnogo zvučnija i iskusnija imena srpske politike. Imena poznata svima koji žive ovde poslednjih trideset godina. Maksimoviću je tek dvadesetšesta. Od momenta kada je najavio kandidaturu i zatražio pomoć, redovi ljudi prostirali su se u većim gradovima Srbije, čekajući da potpišu podršku jednom đubretu od čoveka, kako Maksimović umeo da kaže za Belog.

- Sopstveni glasači su me napušili u Bulevaru kralja Aleksandra kada sam im rekao da nećemo uspeti jer imamo samo jednog notara i da ne stoje bezveze. Danima su ljudi dolazili i stajali u redu – kaže Maksimović.

Ako se i postavljalo pitanje otkud svi ti ljudi spremni da podrže ovaj vid kritike političkog sistema u Srbiji, danas je to gotovo jasno – mahom mlađi, korisnici društvenih mreža, i svi oni koji toliko ne veruju srpskim političarima da će glasati za onog za koga su od početka sigurni da je potpuno lažan i izmišljen.

- To sve nije poteklo od mene ili nas. Ljudi su imali želju, ideju da budu deo toga. Građani su vodili našu kampanju više nego bilo ko ovde. Radili bedževe, majice, lepili postere po Srbiji, smišljali nam slogane – kaže Maksimović.

Najpoznatiji slogan Belove kampanje – “Sirotinja uzvraća udarac” - potekao je upravo sa društvenih mreža. Nezapamćena euforija dela javnosti oko kandidature Belog donela je neke od neverovatnih momenata izbora. Na primer, slučaj advokata Miroja Jovanovića iz Novog Sada, koji je podneo prigovor RIK-u na kandidaturu Belog i to mu saopštio javno, preko društevnih mreža.

Što je bila greška, ispostaviće se.

Reakcija “Belovih botićoza”, samoorganizovane Fejsbuk grupe čiji su članovi danima stajali u redu za potpis kandidature i koji su paraodija na organizovane grupe stranačkih vojnika, bila je munjevita i verovatno preterana. U roku od 24 sata, brojnim prijavama, spamovima i trol porukama, Miroje je nestao sa iz digitalnog sveta i isključio sve telefone. Danas kada ukucate Miroje Jovanović u Guglu videćete da je njegova advokatsa firma ocenjena ocenom 1.1, koju sigurno ne zaslužuje. Jovanović je tada izjavio da je stvar otišla predaleko i da je dobijao i fizičke pretnje, na šta je i Beli reagovao iskreno apelujući na ljude da prestanu sa uznemiravanjem.

Ova crtica iz kampanje svedoči o besu generacije kojoj se Beli obraćao. Odrasli su u društvu gde su korupcija, nasilje i izneverena očekivanja sastavi deo političkog života u Srbiji. Zbog toga su, kada se njihov kandidat- koji ismeva ceo taj sistem- našao u opasnosti, reagovali baš po tim šablonima.

Kao najveći utisak kampanje za Belog, Luka izdvaja “štafetu”, još jednu akciju samoorganizovanih “Belovih botićoza”. Sa četiri strane Srbije istog dana, štafete za Belog uputile su se ka Mladenovcu. Iz ruke u ruku, od grada do grada, od ekipe do ekipe koja se povezivala na mrežama - štafete su putovale četiri dana, kroz dvadesetak gradova i duplo više lokalnih medija, te stigle na završni miting u Mladenovac.

Maksimović kaže da za tu akciju u pokretu nisu ni znali dok nisu videli najavu da ljudi dolaze. U poslednjem trenutku se scenario mitinga menjao kako bi štafete bile uručene “precedniku Belom” na bini.

- Toliko je sve bilo napumpano u jednom trenutku da sam ozbiljno razmišljao, “Šta ću, jebote, ako stvarno budem u drugom krugu”. Posle par dana ludila, probudim se na dan izbora i kao da mi je neko šapnuo “treći si”, tek tada sam se iskulirao – seća se Maksimović.

Tako je i bilo. Nakon dolaska u RIK belom limuzinom u pratnji trubača, posle internet kampanje koja je oborila rekorde u Srbiji, najlažnijih obećanja u istoriji Srbije (iako je konkurencija ogromna), istraživanja u kojima je Beli često bio drugi iza Aleksandra Vučića, a kome je javno ponudio koaliciju za 150 miliona evra, uživo uključenja u program BBC-ija iz svoje sobe, i završnog mitinga na poljani - sa sve lažnim snajperistima i svetlećim puškama u “opštenarodnom veselju” pred nekoliko hiljada ljudi iz cele Srbije, a bez ijednog organizovanog autobusa - Ljubiša Preletačević Beli osvojio je 10 odsto glasova građana Srbije koji su izašli na izbore 31. maja 2017. godine.

Kada se malo pogleda u nazad, gotovo je neverovatno šta je "Beli" postigao. Sve je počelo satiričnim Jutjub klip o Belom spasiocu naroda. Onda su prerasli u pokret u Mladenovcu koji je na lokalnim izborima osvojio 12 odborničkih mesta- koja su popunili ljudi bez bilo kakvog političkog iskustva. Ove godine su prerasli u globalnu senzaciju sa impresivnom podrškom građana Srbije. Pitanje kako će sve to uticati na ove mlade ljude uvek je visilo u vazduhu.

- Nakon cele priče sam prolazio kroz neke faze sazrevanja, gde sa sobom imam konflikt ko si, šta si, šta se dogodilo. Imam utisak da sam sazreo jedno deset godina unapred – kaže Maksimović.

U početku, kaže, nisu verovali da ista priča iz Mladenovca može da se preslika na Srbiju. Pre svega zbog specifičnog i internog humora. Međutim, pokazalo se da je i te kako veliki broj ljudi želeo da igra tu igru stvaranja mitskog lidera, prepoznajući šablone srpske političke scene gde vam je osim spasioca potrebna i pratnja – telohranitelj, bar jedan biznismen, vojno i svešteno lice, brat ili rođak iz podzemlja i nezaobilazni Nebojša Prilepka, večiti koalicinog partnera. Aluzija je očigledna.

U tom smislu, kaže Maksimović, inspiracija ti maltene nije potrebna.

- Ljudi zaista žele promenu celokupnog tog trulog sistema i zato su glasali za Belog – kaže Maksimović.

Posle svega, i nesumnjivo velike podrške građana, očekivanja su bila velika. Gde je nestao Beli? – pitanje koje se sve češće postavljalo posle izbora, kada ga je sve manje bilo u medijima.

- Beli se povukao jer nije video dalju ulogu u celoj toj igri. Izgubio je i srušilo mu se sve, iskreno je verovao u pobedu. Ja sam se malo povukao jer nisam želeo da se valjam u blatu i komentarišem teme kojima svakodnevno zaluđuju narod – od izručenja Haradinaja do toga ko je nabo Maju Gojković – kaže Maksimović.

Bilo je i primera, kaže, da ljudi nisu skapirali glavnu poruku pokreta - da nije potrebno bogatstvo da se stvari pomere sa mrtve tačke u sopstvenoj sredini - već su očekivali od Belog da ih obilazi i rešava im probleme. Antisistemski izmišljeni kult ličnosti, postao je realan. Što je, kaže, večna boljka našeg naroda.

- Zamisli spasitelj od 26 godina, koji ne zna gde udara do pre dve godine. Zamisli stvarno da dobijem neku funkciju, nerealno bi bilo – kaže Maksimović.

Luka je posle izbora bio spreman da se preseli u inostrastvo sa devojkom, trbuhom za kruhom. Kolege iz pokreta potvrđuju da se do pre dva meseca nije znalo da li će se Beli vratiti. Maksimović je i ranije privremeno boravio preko grane zbog poslova na građevini. Sve je bilo spremno, a onda se vratio u Srbiju i prošetao centrom Beograda posle dužeg vremena.

- Zvuči trulo, ali zaista nisam mogao da verujem. Nismo platili piće, picu, ljudi prilaze, podržavaju, raspituju se, deca sa roditeljima traže sliku. Tada me je tek puklo posle sveg ludila – imamo jedinstvenu šansu da pokušamo nešto, da pričamo o društvu i našim sudbinama i da nas čuju. Kako da odjebeš sve to? – pita se Maksimović.

Ozbiljan je kada kaže da mu rejtinzi, glasovi i procenti nisu bitni, jer nije političar. Šansu koju je dobio želi da iskoristi tako što će pokušati da razmrda i probudi ljudi iz uspavanosti ili polusvesti, kako kaže.

- Svi znamo da je sranje, ali niko ništa ne preduzima. Naša generacija je još i polusvesna. Ja mogu najviše na svoju okolinu da utičem, pa onda dalje. Ali moraće i ljudi da se pokrenu u svojim sredinama – objašnjava Maksimović.

Inače, dodaje on slikovito, ni šleperi šejkovog novca nas neće sprečiti da se poubijamo međusobno.

Odgovornost za pucanje društva po šavovima članovi pokreta Samo Jako vide u svim političkim figurama koji su na ovaj ili onaj način bili deo istog sistema poslednje tri decenije. Sistem je isti, samo se oni okreću, kako objašnjava Maksimović.

-Da se razumemo, ovo sada je hardkor. Kako da kažem, ovi otimaju novčanike, a ovi drugi ti provaljuju šifru na kartici – objašnjava on ukratko kakva je u njegovim očima ponuda na političkoj sceni.

Rezultat Belog Preletačevića na izborima može se čitati i kao uzvik ljudi u dvadesetim i tridesetim godinama, ljudi do kraja razočaranih politikom, o kojima svi pričamo i na koje niko ne računa tokom izbornih kombinatorika. U nedavnom intervjuu princu Hariju za BBC, Barak Obama, prvi "predsednik društvenih mreža" u svetu, ispričao je kako su im se mnogi smejali što su srž njegove kampanje činili mladi, samoorganizovani grass root pokreti, kako u onlajn, tako u oflajn svetu. Ispostavilo se da je upravo snaga, energija, kreativnost i želja tih mladih ljudi za promenama, bile veliki motor kako bi Amerika dobila prvog crnog predsednika.

Deset godina kasnije, internet je potpuno drugačija arena. Lažne vesti, onlajn nasilje, govor mržnje - stvari oko kojih se svet potres poslednjih godina nešto je sa čim smo se mi rodili u Srbiji devedesetih. Sa novim pokretima poput "Samo Jako" ili "Ne davimo Beograd", nijedna "ozbiljna i iskusna" politička opcija ne ume da izađe na kraj, niti apsorbuje njihovu energiju na pravi način. Njima lider nije potreban, ali ni otpor u želji da poboljšaju svoj položaj, zgradu, kraj, grad, državu, planetu. Nepoverenje i generacijski rascep između novih mladih lidera i sredovečnih političara u Srbiji ne može biti očigledniji. A i nema izgleda da će se to uskoro promeniti.

Kritičari stava mladih prema politici da su “svi isti” možda zaboravljaju da se pitaju otkuda taj stav. Govorimo o generaciji koja se devedesetih i početka dvehiljaditih seća mahom iz priča. Bili su dovoljno stari da osete ozbiljnost ubistva premijera, ali ne i da razumeju. Sredinom dvehiljaditih, kada su počeli da razumeju život u demokratskoj Srbiji, ona je izgledala sve siromašnije, obrezla u partokratiji i korupciji, gde su surovosti ekonomskih kriza i kapitalizma u srpskom izdanju ostavila velike posledice po sudbine ljudi sa teškim iskustvom građanskog ratom iza sebe. U drugoj deceniji 21.veka, koju privodimo kraju, slika Srbije je još gora.

Upravo o ljudskim sudbinama i marginama društva sa kojima se svaki dan součava Maksimović želi da govori kroz javno angažovanje ubuduće.

- Vratiće se Beli, ubeđujem ga svaki dan. Juče smo mu nosii sarme kaže da se bolje oseća ima neki dobar znak. Ljuba je tu da zabiberi. Ta doza satira možda neće biti na istom nivou, rekao mi je čika da će se uozbiljiti malo. Sada ima kontakte – odgovara na Maksimović misteriozno na pitanje o planovima za beogradske izbore naredne godine.

U toku su analize i dogovori oko toga šta se dobija, a šta gubi izlaskom na te izbore. U izradi je “Lokalna strategija” koja bi mogla da se primeni na još opština u Srbiji, kako nam je objašnjeno. Da bi za Mladenovac bilo od značaja da ima svog odbornika u skupštini Grada Beograda, nema sumnje.

- Formalno smo blizu Beograda, dobijamo nekakve fondove od grada, od budžeta se izdvaja iza nas. Ali subjektivni osećaj građana je “Kakav crni Beograd, mi smo provincija za sebe” i ovde je sve prazno – kaže Maksimović koji Mladenovac zove Detroitom, srži propale industrije.

Priznaje da njihovo angažovanje u lokalnoj politici nije značajno izmenilo sliku Mladenovca. Ali prvi koraci ka njihovom cilju jesu vidljivi. Na primer, kažu da je za sledeću godinu budžet za opštinu dupliran a nedavno su uspeli su da pokrenu priču i raskinu štetan ugovor opštine sa privatnikom koji je naplaćivao usluge parkinga u gradu. Ubuduće bi prihodi od parkinga trebalo da ostaju opštini, a do tada parking u Mladenovcu je besplatan.

-Samo sada nismo sigurni da li ćemo moći da kontrolišemo kako će se taj novac trošiti. Bitnije je polako se gradi ta svest da građani mogu da kontrolišu vlast. Sednice skupštine opštine su sada postale tema, o tome se priča i u kafanama i na mrežama – kaže Maksimović.

Pokret Samo jako politiku vidi kao alat za menjanje društva, a ne kao politiku radi politike. Zato im, kaže, nije problem da kao odbornici podrže predloge svih partija, pa i vladajuće, koje smatraju konstruktivnim i korisnim za Mladenovac. A opet, upravo tu se javljaju kritike na njihov i sumnja da rade za tuđ račun.

- Ljudi su zaboravili kako zajednica treba da funkcioniše, pa sada ima i optužbi da smo SNS projekat. I delovi opozicije guraju tu priču, ali ja stvarno ne znam kako ljudi mogu da pomisle da u SNS-u ima neko ko je dovoljno kreativan i sposoban da osmisli tako nešto – objašnjava Mijat Kostić, student Fakutlteta političkih nauka i PR pokreta Samo Jako.

Maksimović kaže da ne planira da sada posustane u nameri da legitimitet koji je stekao iskoristi da se pre svega obrati svojoj generaciji koja je ostala u zemlji.

- Imaš Vučićevu armiju glasača koja je takva kakva jeste i tu ne možeš ništa, niti je to nešto što prvi put sada vidimo. Za mene je više poražavujuće što se i intelektualci u ovom društvu izlaz vide u pogrešnim pojedicnima i ličnostima oko kojih kao treba svi da se okupimo – kaže on.

Svestan sopstvenih kapaciteta ponavlja da nije realno da građanima prodaju priče o tome kako će život biti bolji, samo što nije. Svake naredne izbore on vidi kao šansu za svoju generaciju da nešto promeni u svojoj sredini. Ljudima nije do čekanja, što on kaže da razume. Ali, tvrdi Maksimović, za stanje smo i sami krivi.

- Nismo u mogućnosti da promenimo celu Srbiju za godinu dana, kao što svi oni pričaju. I ja bih da sutra živim bolje, ali je potrebno vreme. Prosto nije ni bilo realno da mi onako neiskusni preuzimemo vlast bilo gde. Ništa ne bismo uradili i bili bi smo isti kao i svi do sada – kategoričan je Maksimović.

I ne bi bilo realno. Nije bilo ni blizu. Ali je bilo bliže nego što je iko mogao da pretpostavi na početku.

Pogledajte i naš dokumentarni film o pokretu Samo Jako iz Mladenovca:

Još na VICE.com:

Heroji lokalnih izbora: Ljubiša Preletačević Beli i lista Samo jako drugi u Mladenovcu

Zašto je lik Ljubiše Preletačevića Belog savršen za heroja video igrice

Mladenovac slavi pobedu Belog uz sarmu i proju