Quantcast
Film

Osvetnici: "Rat beskraja" je divan, spektakularan haos

Svi smo bili spremni na Rat beskraja, barem u ovom univerzumu. Jedini koji izgleda nisu bili spremni su sami Osvetnici.

Uroš Dimitrijević

Uroš Dimitrijević

Sve fotografije: Taramount/Marvel

*Tekst ne sadrži spojlere, barem ne ono što ja smatram spojlerima.

Dakle, nakon deset godina i 18 filmova, veliko finale Marvelovog filmskog univerzuma je tu. Ili bolje reći polu-finale, jer je očigledno da, iako u osnovi sumira priče iz prethodnih filmova, Rat beskraja zapravo ništa ne rešava. Zapravo, najbolje bi bilo reći da je ovo samo završetak treće faze, sa možda najjačim klifhengerima do sada i da nas pravi spektakl očekuje naredne godine u nastavku ovog filma.

Gledano sa narativne strane, ovo je jako bitan Marvelov film. Ali da li je najbolji Marvelov film do sada? Sumnjam. Da li je uopšte najbolji film o Osvetnicima? Ne bih rekao. Ali je ipak jako jako dobar film. Kao film koji je trebalo da skupi preko dvadeset heroja u jednoj priči, on je savršen, ili je barem ispao najbolje moguće.

To je zaista 18 filmova u jednom

Sakupiti sve likove i spojiti njihove priče u jednu tako da sve funkcioniše i ne izgleda kao da ste moždanu masu Stena Lija ubacili u blender i sve to razmazali po filmskoj traci, nije bio lak zadatak. Kada sam saznao da će na Ratu beskraja raditi braća Ruso, a ne Džos Vidon koji je iznedrio prethodna dva filma o Osvetnicima, bio sam zadovoljan. Iako nemam ništa protiv Vidonove režije, smatrao sam da je za Rat Beskraja potrebno uneti malo veći dozu ozbiljnosti (prožetu već standardnim Marvelovim humorom), koju su braća Ruso demonstrirala u Zimskom vojniku koga mnogi kritičari i top liste s pravom smatraju najboljim Marvelovim filmom. Ili je bar tako bilo dok nije izašao Crni panter.

Braća Ruso su takođe u Građanskom ratu pokazala da umeju dobro da igraju sa više likova na platnu, ali Rat beskraja je mnogo, mnogo veći zalogaj. Ako su Vidonovi Osvetnici i Građanski rat bili brusketi sa avokadom, Rat Beskraja je svinjska kolenica u kupusu Marvelovog menija.

Ne kažem da film nije dobro usklađen, ali zbog tolikog broja likova, njihovih različitih karaktera i priča iz kojih dolaze, u Ratu Beskraja izgleda kao da skačeta iz filma u film. U jednom trenutku ste sa Spajdermenom i njegovim tinejdžerskim problemima u školskom autobusu, u drugom ste u bromensu Kepsa i Bakija, pa ste u Vakandi gde sve cveta, bukvalno, onda ste u dubokom svemiru sa Roket Rakunom, Dreksom i njihovom forama sa disko saundtrekom u pozadini, a onda u još dubljem svemiru sa Torom koji je ostao sam. I da, sve vreme je tu Tanos, najmoćniji Titan u galaksiji koji planira da sjebe sve.

Ako su Vidonovi Osvetnici i Građanski rat bili brusketi sa avokadom, Rat Beskraja je svinjska kolenica u kupusu Marvelovog menija.

Ne samo da se prebrzo menja setap filma, već mu se menja i ton i atmosfera i dobijate osećaj da je svaki lik u filmu dobio maksimalnih 10 minuta na ekranu. I takav način pričanja priče savršeno funkcioniše na stripu, ali na platnu deluje malo haotično. Ali opet, ne vidim način kako je to moglo da se uradi bolje i stoga ne želim da se žalim niti da to posmatram kao nekakav kinematografski minus.

Realno, da bi bio savršen, Rat beskraja bi trebalo da traje barem pet sati. Ali sa ovako, u fanonvskom poimanju vremena, ograničenom terminu, sasvim dobro funkcioniše.

Potpuno razaranje

Ponavljam, deset godina i 18 filmova uopšte nije kratak period. Neki su dočekali punoletstvo uz Rat beskraja, a ja nikada ništa duže nisam pratio u kontinuitetu. I tokom svih ovih godina, Marvel nas je spremao za ovaj događaj, polako raspoređujući kamenje beskraja po svemiru, tizujući Tanosa, terajući nas da čekamo "after credits" scene. I svi smo bili spremni na Rat beskraja, barem u ovom univerzumu. Jedini koji izgleda nisu bili spremni su sami Osvetnici.

U prethodnim filmovima, Osvetnici su imali tu dobru muzičku podlogu i kul rečenice, strava kadrove i ulaze koji prosto ulivaju nadu i optimizam kada ih sve vidite na okupu. Ali ovde toga nema, ili ga ima baš malo. Čak ni muzičku temu nismo nijednom čuli do kraja.

Mi kao gledaoci smo znali da dolazi Tanos, znamo to već nekoliko godina, ali oni nisu imali pojma. I kada su saznali, imali su otprilike četiri sekunde da reaguju. Bukvalno je bila “Sranje, sranje, sranje, šta ćemo sad?” situacija sa usput smišljenim planovima koji su dopola uspeli.

Već na samom početku nastaje potpuni pičvajz koji ne može da se zaustavi i po prvi put izgleda da Osvetnici, koliko god proširili ekipu, nemaju nikakve šanse. Tanos ih razvaljuje dok još ima samo dva kamena beskraja, šta čovek da očekuje kada ih sakupi svih šest?

Ima par fenomenalnih scena koje su čak izazvale aplauz u bioskopskoj sali, poput Kepsovog ili Torovog ulaska, ali to su samo kratki naleti nade. U ostalim situacijama samo stičete utisak kako su ga svi redom najebali. I to je iznenađujuće dobra stvar za Marvelove filmove.

Naravno, CGI i scene borbe su neprevaziđene, ali ipak, ništa dovoljno epic kao recimo ona grupna makljaža sa Ultronovom armijom pred kraj filma.

Smrt, smrt, smrt na sve strane

Što je i očekivano kada vam planetu napadne ludak koji želi da prepolovi populaciju. Čelnici Marvela su odavno najavljivali da će neko umreti u Ratu beskraja i da svi treba da se pripremimo za to. I da, umire nekoliko likova, ne računjajući pritom Tanosove karakondžule za koje nas zabole. Umire nekoliko pravih, poznatih likova koji su tokom ranijih filmova zaista izgovarali nešto na ekranu.

I za svakog od njih smo, u manjoj ili većoj meri, bili vezani. Ali kako nismo navikli na sahrane u Marvelu, ne stižemo ni da natenane oplakujemo njihovu smrt, jer odmah moramo da se prebacimo na bojno polje. Verovatno su se služili strogim vojnim konceptom u pisanju scenarija – sad se bori, žali kasnije.

Dobro, polovina bitnih likova će otići negde i zdrav razum i ugovori za predstojeće filmove nam govore da će se vratiti živi zdravi u novim Osvetnicima, a ako nas je Fil Kolson nečemu naučio u Marvelovom univerzumu, to je da nisi mrtav, čak ni kada ti probodu abdomen džinovskim kopljem sa vanzemaljskom materijom.

Vizuelni i emotivni spektakl

Gde god da se odvija radnja (tj. razaranje, jer je ovo zaista Marvelov film sa možda najviše makljaže), bilo u dubokom svemiru, Njujorku, ili na onoj poljani ispred glavnog grada Vakande, to izgleda apsolutno fenomenalno. Ajronmenovo novo odelo napravljeno uz pomoć nanotehnologije, Piterov Ajron-spajder kostim uz pomoć koga u svemiru manevriše bolje nego po krovovima i banderama u Kvinsu, Kepsovi novi štitovi, sve to izgleda nebrojeno puta bolje nego u svim trejlerima i fotografijama koje smo dosad imali prilike da vidimo. Kao i do sada, Marvel na tom polju opet nije podbacio.

Mada priznajem da mi je nedostajao stari Kapetanov okrugli štit od vibranijuma. Ako imam pravo na nostalgiju, to je polje na kojem bih iskoristio kartu.

Čak je i hemija između likova (manifestovala se ona kao borbena kompatibilnost, emotivna povezanost ili podjebavanje) dobra, s obzirom da se mnogi od njih tek upoznaju ili vide nakon nekoliko godina neslaganja ili nalaženja na odvojenim planetama.

Šta dalje?

Što se samih likova tiče, iskreno, ne znam. Nekako sam Marvelov filmski univerzum od samog starta odvojio od stripovskog, pa u filmovima samo volim da nalazim reference na originalni materijal, tako da se ne bavim špekulisanjem kako bi ovaj haos sa Tanosom mogao da se razreši.

Znam samo da ću ponovo ići da gledam film, polako, jer po svim stavkama to i zaslužuje. Verovatno ću provaliti nešto što tokom prvog gledanja nisam primetio, pa ću morati da povučem neke rečenice iz teksta.

P.S. Ima samo jedna "after credits" scena koja ide tek nakon što pročitate ko je činio ekipe vozača i keteringa, ali vredi. Strpite se.