Tinejdžerke iz Srbije o menstruaciji: brufeni, strah od "probijanja" i dosadni dečaci

Iskustva sa menstruacijom se pojedinačno razlikuju, od žene do žene, ali ono što je sigurno je da nam to jednomesečno krvoproliće definitvno promeni živote. Činjenica je da svaka žena krvari više od bilo kog izrešetanog vojnika u ratu i da mora da nauči da živi sa tim, što je ponekad jako teško jer je menstruacija jedna od najstigmatizovanijih tema u ljudskom društvu. Iako je obična biološka stvar kroz koju smo naterane da tiho i suptilno prolazimo svakog meseca. Moja prva menstruacija pre svega me je iznenadila činjenicom da nije plave mastilne boje kao na reklami, a da se uložak ipak vidi ispod helanki i da neću baš moći čim ga stavim da izvodem špagu.

Kako sam rasla, saznanja o menstruaciji su se nadograđivala i menjala, ali sve zahvaljujući mojoj radoznalosti i posvećnosti ovoj temi koja mi je oduvek bila zanimljiva (verovatno zato što o njoj nije smelo da se priča). Upijala sam razgovore mame, njenih drugarica, mojih drugarica koje su iščuđavale kada bih naglas izgovorila tu reč, a reklame za uloške proučavala sa posebnom pažnjom. Nikada mi nije bilo jasno zašto nam niko u školi nikada nije rekao ništa o tome. Sada, sa skoro trideset godina, mogu ponosono da kažem da sam potpuno naučila da hendlam svoj PMS. Tačno znam šta mi i kako prija, šta da pijem, šta da jedem, šta da gledam i koga tačno želim da ubijem. Međutim, tek sada shvatam da je najteže bilo tokom tinejdžerskih dana kada apsolunto nisam imala pojma ni o čemu i kada sam povijajući se preklinjala mamu da ne idem u školu. Kada sam celu matursku ekskurziju u Španiji presedela zavijena u ćebe, sa flašom vrele vode na stomaku. Kada je cela škola nedelju dana brujala o tome kako je mojoj drugarici probilo na času matematike i kada smo šušnjorile na hodnicima škole da li možemo nevine da stavimo tampon ili ne. Zanimalo me je kako današnje tinejdžerke doživljavaju i preživljavaju menstruaciju, i da li je u poslednjih dvadesetak godina krvava stigma postala malo slabija.

BOLOVI

Nikakva "tetka iz Crvenke", "meca" ili bilo koji od pet hiljada eufemizama koji postoje za menstruaciju nikada neće moći da umanje taj razdirujući bol koji osećamo u stomaku. Danas se kunem u nimulide, ali nekada je moj bol zavisio od mamine milosti da mi da baralgin (koji je u međuvremnu izumro).

- Imam velike bolove, uglavnom mi mama da kafetin menstrual ili neki brufen, a onda se zavijem u ćebe i ležim ceo dan - priča mi sedamnaestogodišnja Nina. Njena drugarica Ana kaže da joj nije svaka menstruacija bolna, ali da kad jeste mama joj da lek. Međutim, kod šesnaestogodišnje Sanje je drugačije.

- Mama mi retko kad da lek, tek kad vidi da se presavijam od bolova. Mislim da mi je do sada samo jednom dala neku tabletu. U poslednje vreme sam popustila sa ocenama, pa nekad misli i da izmišljam da me boli stomak. Možda zbog toga što jednom jesam izmislila da sam dobila kada smo imali pismeni i stavila kečap na uložak - priča mi Sanja, dok je slušam i razočarano zažalim što se ja nikada toga nikada nisam setila.

- Ali mene stvarno mnogo boli stomak tada. Pre menstruacije me nikada ništa nije tako bolelo. Šteta što ne postoje neke kao bombone koje možemo same da kupimo i pijemo kada nas boli stomak, a da nisu toliko jake - dodaje ona i ponovo me oduševljava svojim odgovorom. PMS bombone protiv bolova? I to sa ukusom čokolade. Njam!

Dostana (17) mi kaže da kako vreme prolazi ona ima sve veće i veće bolove.

- Boli me bar jedno pet dana pre nego što dobijem i onda nikad nisam sigurna kad da stavim uložak, kad ću tačno da dobijem, pijem kafetin ili bilo koji drugi lek protiv bolova mada se često desi i da zaboravim da popijem pa trpim ceo dan i kajem se što nisam popila - kaže ona.

STRAH OD "PROBIJANJA"

Sve tinejdžerke sa kojima sam pričala su se složile kod dve stvari: da je sladoled najbolji lek, i da se najviše plaše da im "ne probije".

- Kada dobijem nikada ne nosim svetle pantalone i uvek pred školu stavim dva uloška, jedan preko drugog, za svaki slučaj. Mojoj najboljoj drugarici je jednom probilo i to kad je izašla na tablu da odgovara. Okrenula se da napiše nešto i celo odeljenje je počelo da se smeje, a ona nije znala o čemu se radi. Svi su je zezali posle, ona se rasplakala i nije htela da dolazi u školu više. Meni se jednom desilo, ali su mi drugarice pomogle odmah da se presvučem i niko nije primetio - kaže Sanja.

Svaka od devojaka imala je svoju strašnu priču o drugarici kojoj je "probilo" i svakoj od njih ovo je predstavljalo ogroman bauk.

- Stalno se cimam u školi kad dobijem i stalno cimam drugarice da pogledaju da li mi je nešto prošlo na pantalone. Ponekad se plašim da ustanem sa stolice. Nije to ništa strašno, ali bi me celo odeljenje posle toga ubilo od zajebavanja, što stvarno ne želim - priča šesnaestogodišnja Una.

GLUPI KOMENTARI

Odmah nakon straha od probijanja, na lestivici stvari koje ih najviše nerviraju u vezi sa menstruacijom su glupi komentari koje dobijaju u školi, uglavnom od, dečaka.

- Mislim da je svakoj devojci neprijatna situacija kad mora da izađe u sred časa da zameni uložak, a ne zna kako da ga ponese da muški deo odeljenja to ne primeti, jer će odmah morati da prokomentariše - kaže Anđela (17).

Sanja priča kako je najviše nervira ponašanje dečaka kada uopšte vide uložak.

- Uopšte mi to nije jasno. Ponašaju se kao majmuni. Jednom mi je ispao uložak iz ranca na času, oni su se ponašali kao da je ne znam šta. Posle toga su me zajebavali kako nosim "pelene". Vrlo zrelo - priča mi ona ljutito.

Međutim, glupi komentari ne dolaze samo od neinformisanih pubertetlija, već često i od same porodice.

- Skoro se desilo da su mi hitno bili potrebni ulošci, i pošto se tata vraća ranije sa posla od mame, zvala sam ga da mi kupi usput u marketu. Međutim, on se začudio što sam mu uopšte spomenula tako nešto i rekao mi je da za takve stvari zovem isključivo mamu, što je mene baš iznerviralo - kaže Una.

NIJE SRAMOTA

Istraživanja pokazuju da pola devojaka u tinejdžerskim godinama smatra da je neugodno pričati o menstruaciji, dok svaka sedma tinejdžerka ne zna šta joj se tačno dešava sa telom kada prvi put dobije. Isto istraživanje pokazuje da jedan u deset tinejdžera misli da menstruacija traje više od trideset dana. Od prvih uložaka smo naviknute i naučene da se sa ovom biološkom stvari nosimo što skrivenije i što intimnije, kao da je ona nekakva sramota. Sramotom se smatra i samu reč izgovoriti glasno, a do nedavno su se uloške u prodavnici uvijale ukrasnim papirom, da se ne vidi šta nosimo. U srednjoj školi, meni je menstruacija bila nešto "bljak", jer sam naučena da mi bude "bljak". Interesovalo me je šta devojke sa kojima sam pričala misle o ovakvom zataškanom tretmanu menstruacije.

- Sada me nije sramota ali ranije jeste. Pre mi je bilo jako neprijarno, a sada kada je prošlo neko vreme nije mi uopste čudno niti nelagdno. Smatram da treba otvorenije i češće da se priča o tome javno koliko sa devojkama toliko i sa muškarcima svih godina, pošto je to ipak najnormalnija stvar. Treba da znaju koliko nam je teško i makar malo da nas razumeju a ne samo da nas se “plaše” tih dana - smatra Anđela.

Njena drugarica iz odeljenja Nina kaže da je to prirodna stvar i da ne sme da nas bude sramota.

- Nije me blam da pričam o tome i mislim da nijedna žena ne treba toga da se stidi. Svakako da treba više da se priča o tome i da se na to gleda kao na normalnu stvar, pre svega mislim na muškarce jer njima je to odvratno i grozno, a nije im grozno kada žene rađaju decu - objašnjava ona.

U razgovor se uključuje i Ana koja misli da u Srbiji generalno treba da se priča više o menstruaciji, ali i o seksu i problemima.

- O menstruaciji smo i imali neko predavanje čini mi se, tako da se o tome još i priča. Ali mislim da treba da se priča još više i još otvorenije - kaže Ana.

PRIGRLI SVOJ PMS

Na kraju razgovora rešile smo da razmenimo svoje omiljene recepte za uživanje u PMS-u, jer smo zaslužile. Ispričala sam im da obožavam da umačem pomfrit iz Meka u sladoled, gledam tinejdžerske serije (bez uvrede) i ridam na klipove napuštenih mačaka, a onda sam zamolila njih da sa mnom podele svoje načine ušuškavanja PMS-a.

- Sve zavisi. Imam velike promene raspoloženja, pa u jednom momentu sam u fazonu da sedim kod kuće kao krompir i čekam da prođe, a u sledećem želim da izađem napolje sa društvom i skrenem misli od toga. Ali jedna stvar koju ću sigurno raditi jeste tuširanje vrelom vodom nekih pola sata - priča Anđela.

- Kod mene nema nekih simptoma, sem bolova, sve mi je isto, pa menstruaciju koristim uglavnom kao izgovor da budem lenja - iskreno priznaje Dostana.

A onda se pojavila Nikolina i sumirala sve u tri glagola.

- Najviše volim da plačem, jedem i ležim. I to je to.

Period.