Reklame
Vesti

Kako su dnevne novine u Srbiji izveštavale o rušenju u Savamali

Što je tiraž dnevnih novina veći, to je izveštavanja o ovom slučaju manje.

pisao Stefan Veselinovic
21 Mart 2018, 3:03pm

Foto: Lazara Marinković

Slučaj rušenja u Savamali nesumnjivo je jedan od najkontroverznijih događaja u Srbiji u poslednje dve godine. Skandal koji je postao paradigma ukidanja pravne države, gotovo dve godine od kada se desio nema razrešenja, ali je zato postao i najočigledniji paradoks zemlje u kojoj živimo.

Do dela javnosti su dospele informacije o nelegalnom rušenju, vezivanju ljudi i oduzimanju mobilnih telefona, učestvovanju javnih preduzeća u akciji rušenja, neodgovaranja policije na pozive građana te noći. Do drugog dela javnosti pristigle su informacije o tome da su objekti u pitanju bili nelegalni, da ih je trebalo rušiti danju a ne noći, da su vlasnici te imovine kriminalci i da se putem ovog slučaja - iako je tadašnji premijer Vučić za krivce označio "najviše organe gradske vlasti" - zapravo napada sam Vučić i ruši se sama država.

Ozbiljne rasprave, debate i komunikacije o ovom slučaju koji je nesumnjivo izazvao veliku pažnju domaće, ali i evropske javnosti, kao najduže ulične proteste još od 2000. godine, čini se da nikada nije ni bilo u Srbiji. Istraživačice i istraživači tima Civil Rights Defenders u Srbiji zato su se potrudili da odgovore na tri pitanja u vezi sa izveštavanjem dnevne štampe u ovom slučaju, u periodu od godinu dana od kada se desio:

  1. Koliko su mediji otvoreni javni forum?
  2. Koliko se razlikuje izveštavanje različitih novina?
  3. Koliko mediji omogućavaju javnu kontrolu vlasti?

Analizirani su način i obim izveštavanja nekoliko dnevnih listova o ovom slučaju. Osnovni zaključak - što je tiraž dnevnih novina veći, to je izveštavanje o ovom slučaju manje, kao i da što je tiraž veći to je pristrasnost veća, objektivnost manja, a kritičnost prema vlasti najmanja.

-Iako živimo u eri informacionih tehnologija predmet istraživanja su bile dnevne novine. To je zato što štampa i dalje proizvodi primarne informacije i tako “hrane” i druge medije. Čak 90 odsto novinskih priča sa novim informacijama potiče iz dnevne štampe. Takođe najveći broj novinara radi u dnevnoj štampi – objašnjava Snježana Milivojević profesroka na Fakultetu političkih nauka i vođa istraživanja.

Stoga je u kvantiativno-kvalitativnoj analizi podvrgnuto 706 novinskih priloga i to u novinama Danas, Politika, Blic, Večernje Novosti, Kurir i Informer.

Milivojević navodi da je u Srbiji i dalje nemoguće saznati tačan tiraž novina i da se te brojke i dalje čuvaju kao tajna. Prema nezvaničnim informacijama ukupan tiraž dnevnih novina je oko 450 hiljada, dok novine koje su bile predmet istraživanja čine oko 350 hiljada prodatih primeraka dnevno.

U pomenutih šest listova izašlo je ukupno 706 tekstova za godinu dana – što može da se matematički protumači i tako da je svaka od tih novina imala po dva teksta dnevno. To je daleko od istine.

Naprotiv, listovi sa najvećim udelom u tiražu, tabloidi Informer i Kurir (oko 50 odsto ukupnog tiraža) objavili su manje od 10 odsto tekstova o Savamali. U slučaju polutabloida poput Blica i Novosti (koji čine oko 35-40 odsto tiraža) objavljeno je manje od 20 odsto tekstova na istu temu. U preostalim listovima koji se mogu nazvati profesionalnim, poput dnevnih listova Danas i Politike (sa svega 13 odsto udela u tiražu), objavljeno je preko 70 odsto tekstova o fantomskom rušenju)

Da prevedemo – Danas je objavio gotovo polovinu od 706 tekstova (343) u ovom slučaju, koliko su objavili svi ostali listovi zajedno. Politika je objavila 140 tekstova, isto koliko Blic i Novosti objavili zajedno, dok Kurir i Informer zajedno imaju 76 priloga.

Danas je rekorder u izveštavanju o Savamali, posebno kada se uzme u obzir i specijalno izdanje iz juna 2016. godine u kojima je na 26 strana objavljeno više različitih mišljenja, aspekata, i viđenja događaja. Na ovaj način je Danas u jednom mesecu objavio isti broj tekstova nego Kurir i Informer za godinu dana.

Međutim, tabloidi, koji inače žive od skandala, jesu objavljivali manje tekstova o skandalu u Savamali, ali su im davali najviše mesta, u fizičkom smislu. Tabloidi, često su tekstove o Savamali najavljivali velikim naslovnim stranama. Još jedan paradoks - oni koji imaju najmanje tekstova o tome, najviše su ih najavljivali.

Zato se postavlja pitanje kvaliteta tih tekstova, tema koje dominiraju i ugla pristupa problemu.



Preko 80 odsto svih tekstova temom se bavi iz ugla urušavanja pravne države, 10 odsto korupcijom vlasti, a preostalih 10 odsto formira narativ napada na premijera i rušenja države. A tih poslednjih 10 odsto pripada, naravno, provladinom Informeru – 90 odsto tekstova u tom tabloidu polazi od napada na premijera i državu, a ostalih 10 odsto tretira ugao korupcije i pravne države. Dakle, potpuno različita interpetacija problema.

Na taj način se ne pokreće ozbiljna javna debata o ovom slučaju – kaže profesorka Milivojević.

Istraživači Civil Rights Defenders-a primetili su i da je nekoliko tema dominiralo novinskim tekstovima i to: rušenje, odgovornost, Ne davimo Beograd, građanski protesti i politička upotreba slučaja (poput slučaja kada je ministar Stefanović tužio NIN)

Ključni akteri u izveštavanju su Aleksandar Vučić (14,1 odsto) i Inicijativa Ne davimo Beograd (13,89 odsto), pri čemu su aktivisti NDMBGD najčešće citirani sa javnih skupova i događaja, dok je najčešće Vučić parafraziran. Skoro 40 odsto svih priloga glavni akteri su nosioci vlasti (Vučić, Stefanović, Mali), a uz njih tužilaštva i nadležni organi. U istom procentu od 40 odsto glavni akteri su predstavnici civilnog sektora popout Inicijative Ne davimo Beograd, javnih ličnosti koji su kritični prema vlasti, predstavnci institucije Poverenika i Zaštitnika građana.

- Na nivou aktera se najviše vidi sve veća polarizacija društva na liniji vlast – civilno društvo – kaže profesorka Milivojević.

Možda i najporažavajući podataka za opozicione partije kada je ova tema u pitanje je to što su u ovim dnevnim listovima bili prisutni u manje od pet odsto slučajeva, dok su mnogo aktivniji bili na Tviteru.

U istraživanju se navodi da situacija na društvenim mrežama svedoči o drugačijoj dinamici kada je slučaj Hercegovačka u pitanju. Iako je debata na Tviteru intenzivniaj i življija, polarizacija je izrazitija.

- Linija ta dva bloka - vlast i društvo - mnogo je jasnije, sloboda je veća, ali je prostor sa komunikaciju manji - kaže profesorka Milivojević.

Jedna grupa korisnika Tvitera se grupiše oko nosilaca javnih funkcija i provladinih medija, dok drugu čine predstavnici nezavisnih institucija, kritičkih medija, građanskih inicijativa i NVO sektora. Ova podela ukazuje na ulogu medija u političkim i ideološkim podelama u društvu, ali može doprineti sužavanju prostora za komunikaciju, radikalizaciji pristalica i porastu apataije. Na kraju, ovakva podela doprinosi opštem padu poverenja u tradicionalne medije i direktno pomaže širenje dezinformacija, navodi se u istraživanju.

Za razliku od društvenih mreža, u medijima se ne može govoriti polarizaciji koliko o “velikoj koncentraciji provladinih medija”, navodi profesorka Milivojević.

- Dnevne novine se uglavnom koncentrisale na odbranu vlasti, a one su dominantne i blokiraju komunikaciju ostalim medijima – kaže Milivojević.

Vidljivi pokazatelj ovoga, navodi se u istraživanju, je i ubedljiva dominacija tabloida na tržištu. Naime, odnos prosečnog procenjeniog tiraža ovih šest novina je 50-40-10% tako da najveći imaju tabloidi, potom polutabloidi, i na kraju kvalitetne novine. Ako se na to dodaju još dva tiražna tabloida koja nisu obuhvaćena istraživanjem (ALO i Srpski Telegraf), jasno je da tabloidi verovatno čine i dve trećine dnevnog tiraža u Srbiji.

List Danas se sa 1 i po odsto ukupnog tiraža najviše bavio pitanjem od interesa javnosti, dok mediji koji sprečavaju kritiku vlasti balansiraju neutralnost i održavaju privid kritike vlasti.

- Dalekosežna posledice je privid da mediji služe da hvale vlast, a ne da je součavaju sa istinom u ime javnosti. U tom smislu se može reći da je slučaj Savamala prvi slučaj na kome možemo da tvrdimo da je na delu temeljna rekompozicija medijske scene koja preti da pervertira ulogu medija – zaključuje Milivojević.