Ova žena je pokrenula Rotten Tomatoes za žene

Ovaj članak je prvobitno objavljen na Boradly.

Prošlog septembra u bioskope je stigao film I Do… Until I Don’t, u glavnim ulogama Lejk Bel, Ember Herd, i Ed Helms. „Baš je sladak film“, kaže Miranda Bejli, distributer i producent ovog dela koje se bavi idejom da bi brak trebalo da se sklapa oročeno, na po sedam godina. „Nije Moonlight niti to pokušava da bude, ali stvarno je zabavan. Mislile smo da bi se ženama svideo.“

Trenutno ova komedija za čiji je scenario, režiju, i glavnu ulogu bila zadužena Lejk Bel ima rejting od samo 30% na sajtu RottenTomatoes – zeleni se „trulo“. Ako niste čuli za ovaj film, Bejli vam ne zamera – ona smatra da je za to odgovorna činjenica da kritikom na RottenTomatoes dominiraju muškarci.

„Već dugo sam svesna da publika zapostavlja određene filmove koji se reklamiraju kao namenjeni ženama, ili čak kao filmovi koji bi se ženama svideli, pre svega zato što takve filmove kritičari na RottenTomatoes redovno ocrne“, kaže ona.

Bejli smatra da muškarci na RottenTomatoes sajtu – kojih je 2016. bilo 73% – ne tretiraju ravnopravno žene u kinematografiji. „Šokiralo me je koliko su neki kritičari bili okrutni i podrugljivi prema Lejk Bel, samo zato što nije snimila onu vrstu filma kakvu su oni od nje očekivali. To me je zaista ubedilo da za žene i njihove filmove postoji jedno merilo, a za muškarce drugo.“

Posle filma I Do… Until I Don’t, Bejli je došla na genijalnu ideju: Ako RottenTomatoes kritiku uglavnom prepušta muškarcima, zašto ne pokrenuti platformu posvećenu ženskim glasovima u filmskoj kritici? Uz pomože Rebeke Odes, osnovala je CherryPicks – sajt nalik RottenTomatoes ali sa ekskluzivno ženskom kritikom filma, pozorišta, video igara, i muzike. Sajt će sa radom početi do kraja godine, a za sad samo šalje cirkularne mejlove.

Pričali smo sa Mirandom Bejli o novom sistemu ocena i njenim planovima za sajt koji bi trebalo da preraste u interaktivnu zajednicu uz čiju pomoć će mlade žene jednog dana i same postati kritičarke.

BROADLY: Kako CherryPicks planira da zameni binarni RottenTomatoes sistem?

Miranda Bejli: Naš primarni cilj je da posetiocima pružimo dublji uvid u film, da se ne bi samo oslanjali na jedan simbol i ignorisali ostatak teksta. Imamo nov set simbola: koštica znači „ne gledati“, puna činija trešanja znači „ne propustiti“, ali između ta dva ekstrema imamo simbole jedne trešnje odnosno dve trešnje. Oni su izuzetno važni, jer kad neko naiđe na ocenu od jedne ili dve trešnje, moraće da pročita kritiku i otkrije zašto je film negde između. Takođe će doneti ispravniju odluku o tome da li želi da ga pogleda.

Imate li primer filma ocrnjenog na RottenTomatoes koji bi bolje prošao na CherryPicks?
Prošle godine je izašao film pod naslovom The Zookeeper's Wife, koji se svideo velikom broju žena ali ga je ipak malo ljudi pogledalo jer su ga pokopali najpoznatiji RT kritičari. Većina žena koje sam pitala rekle su da im se film svideo. Većina muškaraca koje sam pitala rekli su da film nisu pogledali jer su čuli da ne valja. Mene je to uznemirilo. Znači, da je tada postojao CherryPicks, ovaj film bi verovatno drugačije ocenile kritičarke pa bi ga i publika bolje primila, bar bi otišla u bioskop da sama odluči da li valja ili ne.

Kakvu vrstu kritičara tražite za CherryPicks?
Postoji veliki broj iskusnih filmskih kritičarki koje trenutno ne dobijaju pažnju kakvu zaslužuju na RottenTomatoes. Recimo, kritičarka sa deset godina iskustva koja još nije ništa objavila za „Njujork tajms“ jako bi se teško probila na RottenTomatoes i sličnim platformama, iako je veoma iskusna. Zato CherryPicks traži kritičarke koje već značajno doprinose svetu filma, i nudi im mesto na našoj platformi.

Neće biti u pitanju samo već etablirane profesionalne kritičarke. Želimo da usmerimo više žena ka kritici umetnosti i medija, jer naši glasovi zaslužuju da se čuju. Važno je pružiti podršku mladim ženama i usmeriti ih ka žurnalizmu. To je cilj CherryPicks inicijative. Trenutno radimo na sekciji pod nazivom CherryBlossoms posvećenu isključivo mladim ženama – onima koje su još u školi, na primer – kako bi imale priliku da se i same oglase. Uz agregaciju kritika, nudimo i originalan sadržaj. Znači, čitateljstvo će moći da sazna kako su profesionalne kritičarke ušle u taj posao, odnosno kako se danas počinje u tom poslu.

Baš kao i Rotten Tomatoes, CherryPicks nudi filmske i TV kritike, ali takođe obrađujete muziku, igre, i pozorište. Šta vas je motivisalo na to?
Za mnoge stvari se prosto pretpostavlja da žene ne zanimaju, ali ja na primer znam veliki broj žena koje obožavaju hevi metal. Ima toliko kul pankerki. Znam da mnoge žene interesuju i video igre. A kritika tih kategorija ipak je usmerena prema muškarcima. Zato sam rekla sebi, nemojmo se ograničiti na film i televiziju, ponudimo ženski pogled i na teme kao što su pozorište, muzika, video igre, sve što žene vole i o čemu bi rado čitale.

Kako su kritičari reagovali na najavu CherryPicks inicijative?
Mnogo je pozitivnih odgovora, mnogo ljudi smatra da radimo pravu stvar. Bilo je i brige, neke su mi žene rekle „Nadamo se da neće biti samo bele kritičarke u pitanju“, na šta mogu pouzdano da odgovorim da neće biti samo bele. Naš cilj je diverzitet u ovoj industriji. Mi tražimo potisnute glasove koji će se izraziti preko naše platforme, i to ne samo bele žene već sve žene. Mi kao žene podržavamo sve druge žene.

Naravno, bilo je negativnih reakcija sa muške strane. Šokiralo me je što je jedan izuzetan muški kritičar pisao da je to što radimo seksizam. Kako je ovo seksizam? Časopisi poput Marie Claire ili GQ takođe su namenjeni određenim podgrupama. Ovo je samo onlajn medij i zajednica za žene koje žele da čuju šta druge žene misle. Mnogo muškaraca brine da je [ CherryPicks] protiv njih, protiv belog čoveka, ali definitivno nije. Pozivam ih da čitaju naš sadržaj, da upoznaju naše kritičarke i njihov rad.