Rokenrola u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici i Mostaru

Dok se u velikim gradovima i urbanim sredinama slanje dece u muzičke škole shvata kao obična vannastavna aktivnost, neretko i kao pomodarstvo, ista ta odluka na drugom mestu predstavlja borbu za uključivanje u društvo, prihvatanje i svojevrstan bunt protiv svake vrste razdvajanja kojom su neke sredine još uvek opterećene. U Kosovskoj Mitrovici i Mostaru već nekoliko godina postoje rok-škole koje odolevaju trendovima svojih sredina, prelaze granice zadanog i polaznicima nude mnogo više od učenja nekog instrumenta na način na koji smo navikli.

Dva grada su nekada bila poznata po mostovima koji su povezivali njihove stanovnike, a danas su surovi simbol razdvajanja. Međutim, muzika i upornost pokazali su da granice mogu da se prevaziđu.

U razgovoru za VICE, Vendi Hasler-Forest, koordinatorka projekta Mitrovica rock school, govori o dugogodišnjim naporima u uspostavljanju muzičke škole i istrajnosti da se u tome uspe.

- Najmanje što je bilo potrebno Kosovskoj Mitrovici početkom 2000-ih je još jedan besmisleni međuetnički projekat. Umesto toga, gradu je bila potrebna prava investicija na muzičkoj sceni grada, kaže Vendi.

Iako su u školi bili svesni da most preko Ibra niko ne prelazi, pogotovo ne zbog muzičkih časova, plan je bio da se polaznici okupljaju u Domu kulture u južnom delu Kosovske Mitrovice, naseljenom albanskim stanovništvom. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja i godina prikupljanja sredstava, internacionalne nevladine organizaciji Muzičari bez granica i Community Building Mitrovica, uz stalnu pomoć holandske, norveške, nemačke i američke ambasade u Prištini, postavili su 2008. godine dva ogranka škole na obe strane grada.

Tako funkcionišu i danas, sa čestim aktivnostima van Kosova kako bi se učenici upoznavali, družili i sastavljali bendove, jer u svom gradu to još uvek ne smeju. U rok školi u Mitrovici, polaznici mogu da se opredele za elektiričnu i bas gitaru, bubnjeve, klavijature, vokale i teoriju muzike. Od početka rada kroz školu je prošlo oko 700, na godišnjem nivou oko 100 učenika, dok je prošla godina bila najuspešnija po broju upisanih – 130.

Škola ima devet predavača, od kojih su pet bivši učenici. Nastava je dinamična, interaktivna, nude se kako grupni, tako i individualni časovi, a polaznici mogu učestvovati i u Remix band programu, u kojem se oba ogranka škole uče kako napisati i snimiti autorsku pesmu. Polaznici ovog programa idu na evropsku turneju gde su u interakciji sa svojim vršnjacima iz ostalih krajeva Evrope.

- Tokom našeg poslednjeg poseta Berlinu, oformili smo bend čiji su članovi Srbi, Albanci, Holanđani i Nemci i oni su stvorili sjajne autorske stvari, potvrđujući da muzika zaista jeste univerzalan jezik, ističe ponosno Vendi.

Incidenti se ponekad dešavaju: grad je podeljen na južni i severni deo i albanski i srpski stanovnici skoro da nemaju kontakta, izuzev ljudi iz nevladinih organizacija i onih koji žive u mešovitim naseljima na severu Mitrovice. Učenici Rok škole u Mitrovici ne osećaju se bezbedno na onoj drugoj strani, a takođe se plaše i reakcija sopstvene zajednice.

Internet pomaže, pa se komunikacija među polaznicima odvija preko tajnih grupa na Fejsbuku, a zaposleni u školi su vrlo pažljivi da ih ne izlažu medijskoj pažnji.

Vendi kaže da je saradnja između učenika sa severa i juga grada bila teška na samom početku, dok je danas drugačije. Mlađi učenici slede primer starijih koji su svirali u mešovitim bendovima pre njih, što značajno snižava napetosti.

- Ljudi su ovo doživljavali kao još jedan projekat. Naše dugoročno prisustvo u gradu osvojilo je njihovo poverenje i oni sada znaju šta je rok škola, šta ona predstavlja i znači za Kosovskoj Mitrovicu, zaključuje Vendi.

Preteča rok škole u Mitrovici je rok kamp Skopje summer school koji je osnovala organizacija Muzičari bez granica. Od 2008. godine, tamo se okupljaju mladi iz svih krajeva, prave bendove, intenzivno vežbaju uz pomoć vrhunskih instruktora i na kraju nastupaju na velikom koncertu u borbi za prvu nagradu. Šesnaest mladih muzičara i muzičarki iz Mostara su posle uspešnog nastupa 2012. godine vratili rokenrol u svoj grad.

- Činjenica je da je Mostar sa svim svojim posleratnim nasleđem vapioza pokretanjem jednog mirovnog projekta kao sto je moderna rock škola. Institucije i donatori koji su osnovali školu u Mitrovici prepoznali su i pozdravili ovu ideju, te su zaslužni za kontinuirani rad mostarske skole, –navodi Orhan Maslo, idejni tvorac škole i menadžer projekta Mostar rock school.

Nekadašnji bubnjar Dubioze Kolektiv česta putovanja, svirke i život u kombiju zamenio je redovnim pedagoškim poslom, za šta mu je, kako priznaje, trebalo 11 godina. Orhan je sa saradnicima osmislio novi i drugačiji program koji se pod kapom neformalnog odriče tradicionalnog modela muzičkog obrazovanja. U mostarskoj rok školi stiče se kako teorijsko, tako i tehničko i praktično obrazovanje koje bi trebalo da kompletno oformi budućeg profesionalnog muzičara.

Na jednom od kurseva, Session Band programu, u školi se stvara 10 do 15 bendova koje čine polaznici škole. Zadatak bendova je obrade dve pesme, te da naprave i sopstvenu u duhu zadatog muzičkog perioda. Rok im je 40 dana, a škola potom organizuje programski koncert pred publikom, a najbolje autorsko ostvarenje se snima u studiju Muzičkog centra Pavaroti u Mostaru.

Potom muzičari menjaju bendove i počinje novi ciklus, nova muzička dekada, nove pesme: "Tim je definitivno ključ do uspeha", kaže Orhan.

Brojni poznati muzičari prodefilovali su kroz školu učestvujući u Master Class radionicama: gitarista Mark Ford iz američkog benda The Black Crowes, britanske legendeTen Years After, gitarista Robert Planta Ines Sibun, Damir Urban i bubnjar Dubioze kolektiv Senad Šuta.

Za školu vlada ogromno interesovanje i lista čekanja je duga, pošto je škola zbog tehničkih mogućnosti ograničena brojem polaznika. Učenici dolaze iz svih delova Bosne i Hrvatske, ali i strani đaci sa Koledža Ujedinjenog svijeta Mostar (UWC Mostar) kojima je pohađanje ove škole jedna od obaveznih aktivnosti.

Sada školu pohađa 70 polaznika, a bar 40 odsto su devojke, kaže Orhan. Školarina je simbolična, 15 evra mesečno, i postoji da bi se polaznici naučili vrednovanju truda onih koji ih podučavaju.

U Kosovskoj Mitrovici je 7,5 evra za oba progama, a ako učenik nema novca, može da pomogne u održavanju škole i prostora.

I Vendi i Orhan veruju da je muzika najprogresivnija umetnost koja ima snagu da eleminiše predrasude poput etničke pripadnosti, i da olakša svakodnevni život.