Quantcast
Srpski političari i slavne ličnosti: od fanova do biznisa

Došao je u poslednji čas, kao što to uvek i čini. Mahnuo nam je konjskim repićem u koji je stala sva njegova istočnjačka mudrost, nadljudska snaga i zapadnjački kapital.

U višednevnom tornadu političkog marketinga i medijskog spinovanja ispostavilo se da smo preživeli svedoci pokušaja još jednog "državnog udara". Danima ne uspevam da iz glave izbacim onu sliku sa vanredne konferencije za štampu povodom "udara" na Vladu Srbije. Bez namere da uvredim nekoga, ili nečiji doktorat, ali mislim da ta fotka nije bila dovoljna da se narod oseća sigurnim i da se najpametnijim, najlepšim i, naravno, najjednakijim među nama ništa loše neće dogoditi.

To što mi više poverenja uliva maskirani policajac od svih visokih policijskih funkcionera zajedno nikada nije dobar znak. Zato nam je svima trebalo poznato lice, čvrstih ruku i zajebanog pogleda. Neko ko će, osim što će možda obučavati srpske specijalne jedinice i možda otvoriti aikido klub u Beogradu i možda pomoći u promociji Srbije, dobiti i počasni doktorat "Alfa BK" Univerziteta u Beogradu. Postoji samo jedan čovek koji sve to možda može da uradi.

Ne morate da pogađate, reći ću vam - Stiven Sigal, majstor borilačkih veština, glumac, biznismen i od skoro zamenik šerifa okruga Hudspet u Teksasu, gde sa svojim tabadžijama u rijaliti programu hapsi kriminalce.

Došao je u poslednji čas, kao što to uvek i čini. Mahnuo nam je konjskim repićem u koji je stala sva njegova istočnjačka mudrost, nadljudska snaga i zapadnjački kapital. Promenio se od kada je bio prošli put. Nije poneo gitaru. Stekao je nove prijatelje, posebno u Rusiji. A posebno u ruskoj privatnoj kompaniji za proizvodnju oružja čije je promo lice postao.

Nismo saznali ko je platio Sigalov dolazak u Srbiju i druženje sa starim i novim prijateljima. Možemo samo da pretpostavimo da satnica čoveka čije se bogatstvo procenjuje na 16 miliona dolara nije mala.

Foto via Flickr/ korisnikGage Skidmore

U Srbiji je, pre početka njenog spasavanja, prvo posetio stare prijatelje. Gradonačelnik Beograda, i očigledno uspešan biznis konsultant, Siniša Mali, podržao je ideju o aikido klubu u Beogadu, i predložio mu da obučava srpske specijalce.

Predsednika Srbije Tomislava Nikolića obradovao je rečima da Srbiju prate predrasude još od dvedesetih godina.

- Vi ste prijatelj Srbije i očigledno poznajete naše vrline i dušu, odgovorio mu je čovek koji se od devedestih uspešno trudi da svet Srbiju vidi onako kako je on vidi.

Da je "Srbija njegova nova domovina" rekao je premijeru Vučiću. Dobro, i Crna Gora gde je vlasnik luksuznog apartmana i gde je takođe najavio otvaranje aikido škole. Premijer je odgovorio da će Vlada Srbije uraditi sve kako bi pomogla filmskoj industriji. Hvatanje pisca naučnofantastičnog scenarija "Državni udar - rušenje Vučića" i momentalna predaja celokupnog spisa Sigalovom menadžeru bio bi odličan prvi korak. Osećam da se tu krije uloga za njega.


Na kraju je posetio i nove prijatelje gde je dobio počasni doktorat nauka "Alfa BK" Univerziteta koji nosi ime po braći Karić, od kojih je jedan politički azilant u, pogađate, Rusiji. Usput je rekao da će podučavati naše specijalce ako to želimo, da će snimati u Srbiji, ali i da ga mnogi mrze zato što voli Srbiju i Rusiju. Ma, život piše scenarije.

Nije ovo prvi a, daleko bilo, ni poslednji put da je Srbija na mapi svetskih glumaca, muzičara, umetnika i, pa, Stivena Sigala. Dolazili su, prolazili i odlazili mnogi. Šuška se da je sve počelo tako što je Marija Milošević, preko izdavačke kuće "Duga", u Beograd dovela svog miljenika Edija Granta. U svakom slučaju, od njih je uvek bilo koristi za promociju zemlje a i, što da ne, malo ličnog marketinga. Svi su obećali da će se vratiti i mi ih i dalje čekamo i verujemo im.

Mislim da govorim u ime svih nas kada kažem da se još nismo oporavili od rastanka sa snajkom Andrijanom Limom, bivšom suprugom košarkaša Marka Jarića. Još uvek se vividno sećamo osmeha, njenog, ali i tadašnjeg premijera Dačića, kada je od njega lično preuzela srpski pasoš, koji se ispostavilo da nije ni dobila.

Ni glumačka fela nije strana Ivici Dačiću. Pamtimo njegove razgovore o filmu sa Rejfom Fajnsom tokom snimanja "Koriolana" po motivima Šekspirovog dela. I Pirs Brosnan i Olga Kirilenko su prisustvovali onom to be or not to be momentu kada se Ivica Dačić dohvati mikrofona na privatnoj žurci organizovanoj upravo za ekipu filma Novembarski čovek snimanog u Beogradu pre par godina.

Pirs Brosnan i Olga Kirilenko na Bajlonijevoj pijaci. Foto: Skrinšot iz filma "Novembarski čovek" via Youtube

Čak je i poznati američki glumac Armand Asante izrazio "oduševljenje što ga je predsednik Nikolić primio" na Andrićevom vencu tokom snimanja jednog od Montevidea. Sa predsednikom je "pričao i o filmovima, ali on (Nikolić) nema baš vremena da ih gleda", objasnio je tada. Istina je, veća je verovatnoća da ćete predsednika sresti na koncertu Dip Parpla nego u bioskopu.

Premijera Vučića nije bilo blam da prizna da "nije neki stručnjak za umetnost", što ga, pak, nije sprečilo da francuskom glumcu Žerardu Depardjeu, tokom prošlogodišnje posete Beogradu, predloži da se "napravi nešto, neku vrstu saradnje, u vezi sa Srbijom." Da li je to film ili snimanje u Beogradu, nije bitno. Bitno je da je Depardje to prihvatio uz rečenicu da "mu je drago što Srbija ne prati Evropsku uniju." Gradonačelnik Beograda ga je, tom prilikom, dočekao ispred zgrade Geozavoda i predstavio mu se imenom, prezimenom i srednjim imenom - Siniša "Beograd na vodi" Mali.

Sećate li se onoga kada je bivši predsednik Srbije Boris Tadić rekao "Vidimo se u nekom drugom filmu?" E pa, još dok je igrao u prvom filmu, za sporedne uloge birao je samo krem ekipu. Džoni Dep, glavom bradom i šeširom, posetio ga je u kabinetu, onomad kada je došao da otvori Kustendorf na Mokroj Gori. Tom prilikom, od ćerki bivšeg predsednika Tadića dobio je crtež Džeka Speroa iz "Pirata sa Kariba". Što bi i sam Džek rekao: "Zašto rum uvek nestane?"

Značaj dovođenja poznatih ličnosti i organizovanja koncerata velikih zvezda odavno je primećen u krugovima srpskog establišmenta. To čak ni Velji Iliću nije promaklo, pa je 2009. godine u okviru manifestacije "Dani estrade" u Čačku doveo zvezdu osamdesetih Samantu Foks. Kako su mediji preneli, ona je nastupila u polupraznoj hali, kada su i dodeljene nagrade za najbolje pevače - Aci Lukasu i Stoji. Ne, život ipak piše romane.

U pokušaju da Srbiju izvuče iz decenijske izolacije i ostrakizma, tadašnji predsednik Srbije Tadić ugostio je, 2005. godine grupu REM, čiji je fan još od ranih osamdesetih, objasnio je tada njegov portparol Nebojša Krstić. Verovatno mu zato i nije bilo glupo da od takve grupe "naruči" svoju omiljenu pesmu Orange Crush. Taj koncert je rasprodat, a ko ga se seća, zna da je predstavljan kao najveći rok događaj te godine.

Foto via Flickr/ korisnik blink+

Ono što se možda manje zna je da je koncert REM usledio posle propalog pokušaja dovođenja grupe Rolingstouns. U dovođenju Mik Džegera i ekipe učestvovala je čak i Đinđićeva Vlada, ali je ugovor raskinut posle onog marta kada je premijer ubijen. Još jednom je koncert Stounsa otkazan, 2007. godine, bez dodatnih objašnjenja. Lično, mogu samo da pretpostavljam da to ima veze sa tim što smo onog marta postali zemlja u kojoj se premijeri ubijaju, i u kojoj se o nekakvim "državnim udarima" i danas priča pred spavanje.

Ali svaka "laku noć" bajka u Srbiji ima svog heroja sa titulom doktora nauka. I svaka se završava sa četiri velika S - ovog puta, samo Sigal Srbiju spasava.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu