Jedan od najtragičnijih događaja na početku sukoba u Bosni i danas je užasan podsetnik na do tada nezamislive scene u najjugoslovenskijem od svih jugoslovenskih gradova - pre četvrt veka, napadnut je konvoj sa vojnicima Jugoslovenske narodne armije u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu koji se povlačio prema jednom od bezbroj nepoštovanih dogovora između bosanskih i vojnih vlasti tog maja 1992. godine.
Reklame
Dan ranije, 2. maja, po naređenju nekolicine generala, jedinice JNA pokušale da zauzmu centar grada i državne institucije Bosne i Hercegovine, već tada nezavisne i međunarodno priznate države. U sukobima sa pripadnicima Teritorijalne odbrane, živote je izgubilo nekoliko desetina ljudi. U međuvremenu su vojnici JNA na aerodromu zarobili predsednika predsedništva Bosne, Aliju Izetbegovića, po povratku sa još jedne runde pregovora u Lisabonu, na koje je dogovoreno povlačenje JNA iz delova Bosne, uključujući Sarajevo.Saznavši da je Izetbegović odveden u kasarnu JNA u predgrađu Sarajeva, Armija BiH u nastajanju, paravojne formacije "Zelene beretke" i pripadnici teritorijalne odbrane krenuli su u napad na kolonu JNA koja se povlačila iz centra grada. Cilj napada je bio zarobljavanje vojnika i njihova razmena za Izetbegovića. Prema podacima Tužilaštva Bosne i Hercegovine, poginulo je sedam, a ranjeno 14 vojnika.
Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu je 2003. odbacio slučaj "Dobrovoljačka", uz obrazloženje da je vojna kolona JNA bila legitiman vojni cilj. Skoro deset godina kasnije, 2012, i bosansko Tužilaštvo je obustavilo istragu protiv 14 osoba za slučaj, među kojima su bili i penzionisani general Armije BiH Jovan Divjak i ratni član Predsedništva BiH Ejup Ganić."Slučaj Dobrovoljačka" bio je tragični dokaz da je krvoproliće u Bosni nemoguće zaustaviti. Četvrt veka kasnije, fotograf Irfan Ličina je, tragovima prošlosti, oslikao današnje Sarajevo.
Reklame
