Skriveni dragulji londonske pank scene osamdesetih

Mršava žena sa plavom perikom i blokom za crtanje na kolenima crta velikom brzinom. Na glavi ima tri para naočara - na nosu su joj naočare za vid, naočare za sunce na vrhu glave, zajedno sa još jednim parom naočara za vid.

Oko nje, u malom tihom stanu u severnom Londonu su pankeri – sede na sofama i ispijaju čaj iz šolja od kineskog porculana. Svi sem jednog, koji sedi i ne pomera se, očiju uprtih u plafon.

On je zamišljen, ali oduševljen jer umetnica iz komšiluka želi da ih nacrta, dok ih u isto vreme zasipa šoljama čaja. Dozvoljava sebi mali osmeh, dok i dalje nepomično zuri u plafon.

Ovo je bila česta scena u kojoj biste zatekli Džo Broklhrst u Vest Hempstedu, u Londonu, ranih osamdesetih. Umetnica koja je umrla 2006. godine, verovatno je najpoznatija po crtežima pankera koji su živeli u okolini njene kuće u severnom Londonu. Bili su to pankeri, deo anarho-pank grupe koja je nastala oko skvotera sa Noting Hila.

Nakon velikog proboja u ICA's Women's Images of Men šouu 1980, Broklehrst je postigla značajan uspeh svojim crtežima – dve izložbe u Francis Kyle galeriji u Londonu i kasnije u galeriji Leo Castelli u Njujorku. Ali, malo toga se zna o njenoj karijeri nakon toga, makar u Velikoj Britaniji. Na internetu o njoj nećete naći skoro išta, osim dve čitulje koje su napisali njeni bliski prijatelji. Vlasništvo nad njenim radovima je trenutno predmet pravnog spora, iako se par njenih dela može naći u Muzeju Viktorija i Albert u Londonu, kao i u kućama nekoliko njenih prijatelja sa kojima sam razgovarao dok sam radio na ovom članku.

Dok sam razgovarao sa njima o Džo, u glavi sam uspeo da stvarim sliku mršave, prelepe, ali stidljive žene, koja je rođena da bi crtala. Živela je umetnički život na tradicionalan način, prodavajući radove tu i tamo da bi finansirala putovanja i kupovala materijale. Bila je fascinirala supkulturama u vreme kada umetnički establishment nije želeo da im priđe. Bila je i žena, ali žena koja je odbijala da slika lepe stvare kako se to tada očekivalo od nje. Umesto toga, njen rad je podsećao na zategnute muške udove i uvećane ekstremitete iz ranih radova austrijskog enfant terrible Egona Šilea. Bila je autsajder u umetničkom svetu. Iz razgovorima s njenim prijateljima, stičem utisak da je tako i želela.

Na neki način bila je naviknuta na to da je ausajder. Rođena u Engleskoj 1930-tih (nikada nije otkrivala koliko ima godina) bila je vanbračna ćerka Engleskinje i poznatog političara iz Šri Lanke. Kažu da je otac imao "sopstvenu poštansku marku " u domovini. Od malena se susretala sa predrasudama. Prijateljima je otkrila da se nikada nije osećala dovoljno Engleskinjom. Patriša Bakli se priseća: "Godinama nisam znala da je ona ustvari poreklom delom sa Šri Lanke. Jednog dana smo šetale gradom i rekla sam joj, bezveze, kako izgleda kao prava Engleskinja. Odgovorila mi je da voli da se pretvara. Imala je inače jako otmen glas. Pretpostavljam da je išla u privatnu školu, koju je platio njen tata", kaže.

Odrasla je u Dorsetu, gde su je čuvale mama i tetka. Crtanjem je počela da se bavi kao modni ilustrator. Voleli su je umetnici i muzičari, pa je mnogo vremena provela u boemskom Londonu crtajući u noćnim klubovima i dokumentovaći nastajuću kontrakulturu.

"Nikada nije otkrivala koliko ima godina", kaže Izabel Briknal, dizajnerka, umetnica i model, koja je bila Brokhrstina muza i prijateljica godinama. "Nikada se nisam usudila da je pitam. Ne bi bilo neprikladno, ali ona je smatrala da je to nebitno. Bila je vanvremenska."

Prvi put su se upoznale osamdesetih preko Kolina Barnsa , kasnije slavnog modnog ilustratora. Broklhrst je počela da prati scenu po londonskim fetiš klubovima, poput Skin Two u Sohou i u Torture Gardenu. Čudna i predivna stvorenja ovog dela priprodno su ispirisale umetnicu.

Mnogi ljudi koje je sretala su sami pravili svoje kostime. U tom periodu je Briknal počela da se prerušava zajedno sa dečkom, a Broklhrst bi je često pitala da joj tako pozira.

Modni svet je ubrzo čuo za nju.

Po onome što kaže Briknal, prvi pank šou u Francis Kyle galeriji je, iako uspešan, ostao kao gorak događaj u Brokelhrsitnom sećanju. Od novca koji je zaradila mogla je da plati stanarinu, ali je rekla da je osećala da je njen rad potcenjen i predstavljen na pogrešan način.

Nedugo nakon proboja, počeka da je da provodi mnogo vremena u Evropi, naročito u Amsterdamu i Berlinu. "Ako želiš da uspeš u bilo kojoj umetnosti, nekada je lakše da odeš u insotranstvo, jer tamo si nepoznat, a proslaviće te brže nego u tvojoj zemlji ili regionu", kaže Briknal. "Volela je Berlin jer bio pank na toliko mnogo načina. Bilo je u to u periodu pre pada Berlinskog zida. Tada se o njoj u Britaniji malo znalo, ali su na umetničkim festivalima u Nemačkoj i Poljskoj svi znali ko je ona. Imala je mnogo prijatelja u Berlinu."

Često je putovala i u Njujork gde je ostajala dugo. Teško je povezati sa kim se viđala i družila, ali po onome što sam ja saznao, sastajala se sa Guerrilla Girls, feminističkiom umetničkom grupom koja je nastala 1985. kao reakcija na seksizam u umetničkoj industriji. Sprijateljila se i sa Kitom Hardingom.

Pred kraj života, Brokhrst je radila kao kustos u sopstvenom muzeju u Londonu. Iako je bila vlasnica kuće, bila je daleko od bogate osobe – iako je bila velikodušna i živela skromno, štedela je na grejanju i sama spremala hranu.

"Nikada joj nije bilo stalo do impresioniranja ljudi" kaže Briknal. "Crtala je svakoga dana. Uvek je imala inspiraciju da stvara. Nije joj bilo stalo do novca. Kada je prodavala radove, radila je to da bi platila putovanja. Bila je stvarna, neverovatna".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu