​Sme li vaš pas da postane vegan?

Sanae Suzuki je kuvar iz Los Anđelesa, gde drži makrobiotički veganski restoran Seed Kitchen zajedno s mužem i šest pasa. Suzuki, dugogodišnji vegan, ozbiljna je u nameri da svoje pse hrani onako kako hrani svoje mušterije — sprema im kuvanu vegansku hranu za skoro svaki obrok.

Veganizam je trenutno u "trendu" , ali da li je to održiva ishrana za pse? Pitala sam doktora Džoa Bardžisa, veterirara koji se specijalizovao za pseću ishranu, da li je bezbedno vašim psima davati domaću vegansku hranu. "Kratki odgovor", rekao mi je doktor Bardžis, "jeste 'da'. Psi su svaštojedi, a ne mesožderi, tako da njima to ne treba da smeta." Ono na šta mora da se pazi, rekao je on, jeste da su pseći zahtevi za hranljivim sastojcima drugačiji od ljudskih hranljivih sastojaka, "tako da postoji zabrinutost, kada pogledate silne laičke knjige koje nisu pisali profesionalci, da ishrana nije kompletna i uravnotežena. Postoje sertifikovani veterinari nutricionisti koji mogu da se bave ishranom pasa. Mi radimo sve vrste ishrana: zasnovanu na tofuu, tilapiji, jaku… Radio sam čak i košer hranu za pse. Možete da spremate kuvanu hranu, ali bi zaista morao da je proceni neko ko je obučen, sertifikovani životinjski nutricionista." (Napomena: ove sertifikovane životinjske nutricioniste možete naći na sajtu Američkog koledža za veterinarski nutricionizam .)

Suzuki je nedavno napisala kuvar, Healthy Happy Pooch, sa ciljem da olakša kuvanje veganske hrane vašem psu. Njenu knjigu sa receptima nije recenzirao životinjski nutricionista, ali se ona redovno konsultuje sa doktorkom Seli Lejn, holističkom doktorkom za veterinarsku medicinu, koja je napisala i predgovor za knjigu. Razgovarala sam sa Suzuki o knjizi, pokretu da se psi hrane kvalitetnijom hranom i svemu onome što radimo kad stvarno, stvarno volimo svoje ljubimce .

VICE: Šta vas je inspirisalo da napišete ovu knjigu?

Sanae Suzuki: Imala sam rak jajnika 1993. godine. Zbog toga ne mogu da imam decu. Psi su postali moja deca. Počela sam da kuvam za svoje pse negde 1994. godine, zato što jedan od mojih pasa ima artritis i pomislila sam da bi mu možda pomogla promena ishrane.

Neki ljudi ne žele da promene ishranu svojih pasa i to je u redu. To je njihova stvar. Kažem u svojoj knjizi, ako žele da nastave da hrane pse mesom, to je u redu, samo moraju da odaberu meso najboljeg kvaliteta. Ali ako su spremni da pređu na vegansko-makrobiotičku ishranu, pokazaću im kako to da urade. Moj glavni cilj je da prestanem da im sve vreme dajem pakovanu, konzerviranu i hranu iz kese. Naravno, s vremena na vreme morate, ali žao mi je pasa koji moraju da jedu tu hranu 365 godišnje. Psi ne govore, tako da ja želim da govorim u njihovo ime.

Kako se vaši psi zovu i koje su rase?

Trenutno su svi zlatni retriveri. Imam ih šest. Zovu se Kula, Oro, Leo (po Leonardu Dikapriju; moj komšija je rekao: "Baš je zgodan momak", pa sam ga tako nazvala), Bubu, Lumi (mislim da je najmanji zlatni retriver na čitavom svetu — ima svega 15 kila) i Hepi. Moram da kuvam za mnogo pas [smeje se]. Imam i dve mačke.

Kuvate li i mačkama?

Da, spremam hranu i mačkama! Ljudi me pitaju: "Hoćeš li objaviti i kuvar za mačke?", a ja im kažem: "Mora da se zna neki red." [smeje se] Više znam o psima nego o mačkama. Imala sam mnogo pasa u životu — možda 15 ili 17.

Da li vas ljudi kritikuju zato što pse hranite isključivo kuvanom veganskom hranom?

Ne doživljavam to kao kritiku, ali mnogi ljudi se šokiraju kad čuju. Više za to da je "kuvana", bila veganska ili ne. Ljudi kažu: "Znate li šta radite?" Oni misle da hrana u kesi ima sve hranljive sastojke neophodne za pse. Ali nije tako. To vam je kao s ljudima, ako biste birali između smrznutog brokolija ili sveže ubranog brokolija sa pijace, koji biste uzeli? Najbolji izbor je sveže ubrano povrće. To ja obezbeđujem svojim psima. Hrana u kesi je dobra, ali kao dodatak ishrani — kao vitamini za ljude.

Imam utisak da ljudi nemaju dovoljno informacija o [psećoj ishrani]. Ljudi kažu: "Zar vas nije strah da ne dobijaju dovoljno hranljivih sastojaka?" Ne, ne brinem, zato što bih znala da ne dobijaju. Sve vreme ih posmatram. Mislim da mogu da osetim kad nešto s njima nije u redu fizički, pa i emotivno.

Čini se da ovih dana postoji neograničeni izbor pseće hrane u kesi ili konzervama . Da li se poslednjih godina pseća hrana u kesi promenila?

Jeste. Stvarno mislim da je sada bolja. Ali problem je da psi jedu isto svaki dan. Morate to malo da promenite. Moja knjiga pokazuje da i dalje možete da koristite konzerviranu ili hranu u kesi kao dodatak ishrani, bilo da vaši psi jedu meso ili ne.

Mislite li da će se stav ljudi prema psećoj hrani u kesi promeniti?

Mislim da hoće. To vam je kao sa cigaretama. Možete li da zamislite sada pušenje u restoranima kao što ste mogli pre više godina? Ista stvar će se desiti sa psećom hranom. Neću odustati od naše hrane ili hrane za pse. Ljudi me pitaju, zašto kuvate svojim psima? Prost odgovor je: nema restorana za njih! Ako nemam vremena za kuvanje, ja mogu da odem u restoran. Ali oni nemaju tu mogućnost. Napisala sam u knjizi, jednog dana će možda postojati restoran u koji ćemo moći da idemo zajedno sa psima. Mislite li da je to ludo? [smeje se]

Zapravo i nije. Bar ne u Los Anđelesu. Ovde smo ludi za svojim psima.

Tačno tako!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu