​Spavala sam sa profesorom i bilo je sjajno – ali su posledice bile užasne

Početkom nedelje smo objavili priču tipa koji je iživeo tinejdžersku fantaziju i spavao sa profesorkom, ali mu je bilo grozno. Sledi ista priča iz ženskog ugla.

Još uvek se jasno sećam kada sam ga prvi put ugledala, u prenatrpanom hodniku gimnazije. Imao je bledu kožu, rumene obraze, i velike, žute, mačkaste oči. Izgledao je kao da mu je u isto vreme i zabavno i neprijatno, kao da smo u epizodi Kvantnog skoka, i on se tu obreo pukim slučajem. Nije bio nalik nikome koga sam do tada upoznala. Nosio je Armani odela i recitovao je poeziju. Od samog početka me je potpuno oborio s nogu. Posle prvog polugodišta sam promenila predmete za koje sam dobijala odlične ocene, samo da bi mi on predavao.

Dok sam još bila u školi, naš odnos je dosegao čudnu fazu. Počelo je tako što mi je pozajmljivao savremene američke romane i diskove sa stranim filmovima. Odrasla sam u dosadnom predgrađu Londona. Nemate predstavu koliko sam se prefinjeno i odraslo osećalakada sam sa 16 godina gledala filmove danske Dogme 95. Kao Grejs Keli koja otmeno uzima penziju u rukavicama do laktova.

Posle ovog prilično bezopasnog početka, došle su kompilacijske kasete, sa omotima ispisanim rukom. Tako sam se upoznala sa The Jesus and Mary Chain, Jane's Addiction i Bouvija. Nije ih snimao samo meni. Postojala je odabrana grupa nas, njegovih malih obožavalaca. Osećali smo se veoma posebno. Sada se pitam zašto ostali profesori nisu bili zabrinutiji. On je bio u srednjim dvadesetim godinama i u dugogodišnjoj vezi, pa su možda mislili da nemaju razloga za zabrinutost.

U to doba sam pisala poeziju. Mogu da čujem zvuk vašeg kolektivnog povraćanja. Pa šta mogu, kada sam bila toliko prokleto kul, čak sam pobeđivala i na nekim takmičenjima. Nekako je došlo do toga da mu pročitam jednu pesmu, i on mi je rekao: „Pisati poeziju kada si tinejdžer, a da ne zvuči kao tinejdžerska poezija, pokazuje pravi dar". Srce mi se istopilo i iscurelo kao sirup kroz topli puding. Sada se stresem kada se setim koliko sam očajnički želela da budem voljena i koliko je bilo lako manipulisati me.

Postao je moj urednik. Sedelli bismo u kabinetu za engleski, veoma malom, i pregledali moje pesme. Secirao ih je bez milosti, svaki potez njegove olovke mu je davao sve veću moć. U mojoj glavi, on je bio Ezra Paund mom Eliotu. I kada ne bi dosegao najviše visine jezivosti i pretencioznosti, naglas bi mi recitovao Pustu zemlju, trzajući kukovima u fotelji, kao da diše na muda.

Nikada nisam bila toliko intenzivno zaljubljena u nekoga, ni do tada, ni u nekoliko narednih godina. Svake večeri kada bih legla da spavam, razmišljala sam kako bi bilo da ga poljubim. Nisam bila preterano seksualno iskusna i još nisam znala tačno kako da masturbiram. Nisam znala ni kakav je seks u stvari, tako da mi je bilo dovoljno da zamišljam poljubac, iznova i iznova.

Nikada mu nisam priznala koliko sam ga volela. Nikada nisam čak ni otvoreno flertovala sa njim. Tada sam mislila, a i dalje mislim, da je pokazati nekome da vam se dopada znak velike slabosti. Ali sećam se kako smo se prepirali kao neki par, ponekad i otvoreno svađali, dok neko od nas dvoje ne bi izjurio napolje. To nije normalan odnos između profesora i učenice. Uprkos mojoj uštogljenosti, znao je da sam do ušiju zaljubljena u njega. Naravno da je znao.

Ostali smo u kontaktu kada sam završila školu. U mojoj školi to nije bilo čudno. Više mojih prijatelja je ostalo u kontaktu sa raznim profesorima. Tada sam, naravno, očajnički želela da je to nešto neuobičajeno, ali nije bilo. Nekoliko puta smo se našli, pili kafu ili išli na večeru, i nikada nije prešao granicu.

Tokom božićnih praznika posle mog prvog semestra na fakultetu, pozvao me je da se te večeri nađemo u pabu. Na brzinu sam se istuširala i obrijala noge. Za nekog sa toliko malo seksualnog iskustva, bila sam veliki optimista. Otišla sam da se nađem s njim. Bila sam uzbuđena. Bila sam nervozna. Imala sam neki uznemirujući loš predosećaj. Nedavno je raskinuo sa devojkom, i već je bio u pabu kada me je pozvao, i to u „Vederspunsu". Negde u svom naivnom, tinejdžerskom mozgu prepunom fantazija, nekako sam znala da se to neće dobro završiti. Niko ne donosi najbolje odluke u „Vederspunsu."

Kada sam stigla, bio je pijan. Rekao je da ima nešto da mi kaže, ali da ne može dok se i ja ne napijem. Otišao je do šanka i doneo četiri duple tekile. Oprezno sam pijuckala tekilu i obećala mu da nikome neću reći to što će mi ispričati. Dok se naginjao ka meni, ja sam se povlačila, odbijajući i da skinem kaput i da se odreknem trezvenosti. Konačno mi je u kratkim crtama ispričao šta se dogodilo. Posle njegovog nedavnog raskida, nešto se dogodilo sa drugom bivšom učenicom. Bila je mlađa od mene, ali je otišla u neku drugu školu. Toj devojci je predavao dok je još bila drugi ili treći razred srednje, što znači da je još nosila školsku uniformu. Njen dečko je bio tu, u pabu, tražeći kavgu. Možda je i ona bila tu. Ja sam bila njena kazna.

Onda me je poljubio. Do tog trenutka sam se već napila. Iako sam toliko dugo žudela za tim poljupcem, i dalje sam bila dovoljno svesna da mi bude neprijatno što sam poljubila svog profesora u jarko osvetljenom „Vederspunsu".

Uhvatili smo taksi i otišli kod njega. U njegovoj kući je bilo toliko hladno da mi je iz usta izlazila para, i delovalo je hladnije nego napolju. Legli smo u krevet, i to mi je bio prvi put u životu da sam zaista uživala u seksualnom iskustvu. Odjednom sam shvatila čemu cela buka oko toga. Momci u tinejdžerskim godinama definitivno nisu bili za mene.

Ujutru sam požurila da izađem, pre nego što me vidi njegova majka. Imao je 27 godina, i živeo je sa majkom, a to je bilo pre krize. Išli smo zajedno do stanice, i samo je rekao: „Preneću tvoje pozdrave u zbornici". Izgovorio je to tako nonšalantno. Bila sam užasnuta. Nisam mogla da razumem zašto bi bilo kome dao makar i naznaku onoga što se dogodilo.

Kada sam stigla kući, bila sam ushićena. Postigla sam svoj cilj. Dobila sam ono što sam želela. Imala sam pravo, hemija za koju sam osećala da postoji između nas je bila stvarna. A onda, veoma polako, u narednih nekoliko dana, slika koju sam stvorila o njemu i našem odnosu je počela da se kvari i opada, i da se pomalja mnogo nezdravija istina. Pokušavala sam da je popravim, ispravim i da se pretvaram da ne znam šta stoji iza toga.

Nekoliko dana kasnije, razmenili smo par poruka i dogovorili se da se nađemo u drugom pabu. Ovog puta sam bila manje uzbuđena, više anksiozna, plašeći se da će slika koju imam o njemu potpuno nestati. Ušao je, odeven u dugačak kaput koji ovog puta nije skinuo. Razgovarali smo nekoliko minuta, samo smo ćaskali. Iskreno me je pogledao u oči. „Zašto ne prestaneš da budeš toliko nesrećna, zašto ne nađeš dečka?", zapitao me je. Otišao je, i to je bio poslednji put da sam ga videla. Do kraja večeri sam pila onoliko koliko sam fizički mogla da izdržim i iznenada sam našla dubokoumno značenje u tekstovima Bojzouna.

Najveći problem sa ispunjenjem fantazije da spavaš sa svojim profesorom je što je profesor koji bi spavao sa svojom učenicom skoro neizbežno potpuni kreten. Profesor koji bi bio vredan takve vrste pažnje nikada ne bi iskoristio poziciju moći koju ima nad učenicima koji su mu povereni. Iako sam završila školu, ogromna neravnoteža moći i dalje je postojala. Zaljubljenost u profesora je stoga moralni paradoks, zbog kojeg ćeš ostati ili zauvek frustrirana, jer je predmet tvoje naklonosti dostojan i stoga nikada neće spavati s tobom, ili će te iskoristiti matori perverznjak, i ostaćeš uskraćena za svoju fantaziju. Osetićeš se izdanom na način na koji nisi znala da je uopšte moguć, pre nego što se to dogodilo.

Kada sada razmislim o tome, mislim da se ponašao proračunato i kao grabljivac. Čekao je da završim školu, da ne bi prekršio zakon. Ali znao je da ću biti tu, spremna i voljna. Iskoristio me je da bi se osećao bolje, bez obzira na posledice po mene. I pretpostavljam da je to uradio više nego jednom. Mislim da je to uradio mnogo puta.

Tokom sledećeg semestra na fakultetu sam pila barem pola boce votke dnevno. Kada bi me makar i na trenutak obuzeo sram, u glavi bi mi se zavrteo film: hladna kuća, para iz mojih usta, žurba da stignem do vrata pre nego što me vidi njegova majka, dok mi rečenica „Zašto ne prestaneš da budeš toliko nesrećna, zašto ne nađeš dečka?" ne izlazi iz glave.