Srbija i žene u 2016. godini

Sve fotografije: Lazara Marinković

Ne mogu da verujem da i dalje moram da protestujem za ovo sranje – čuveni je slogan sa plakata, koji su se uglavnom pojavljivali na protestima za ženska prava. I žene su ljudi, to stalno ponavljamo, malo šaljivim, a mnogo češće depresivnim tonom.

Ne samo u Srbiji, nego i globalno, vlada zabluda da kad osvojimo neka prava, nema više potrebe da se borimo za njih, jer zamišljamo da civilizacija ide samo uzlaznom linijom. Onda se i dalje češemo po glavi kada moramo i dalje da protestujemo za neko „sranje".

Godina 2016. je za Srbiju po pitanju ženskih prava bila poprilično sranje.

Iako smo se ponadali da ćemo zbog raznih međunarodnih obaveza kao što je, na primer, potpisivanje Istanbulske konvencije, unaprediti položaj žena, situacija nije baš sjajna.

Pogledajmo šta se sve dešavalo u Srbiji tokom godine po pitanju ženskih prava:

 * Iako Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost  postoji već dve godine, i volimo da se pohvalimo kako smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima instituciju na tako visokom nivou, u 2015. nije bio predviđen budžet za njegovo delovanje. U 2016. je značajna aktivnost bila obraćanje ministarke Zorane Mihajlović - koja je na čelu ovog tela - upućeno ženama da idu na redovne preventivne preglede raka dojke. Verujem da je svaka žena koja je zakazala pregled i uspela da dobije termin u razumnom roku, čekajući satima i razmišljajući šta će poslodavac da joj kaže, jer će verovatno izgubiti pola radnog dana ili više -  shvatila koliko je državi stalo do njenog zdravlja.

Ovo telo, na primer, nije bilo član radne grupe na Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, jer verovatno tamo nema stručnjaka koji bi se bavili time.

 *Početkom godine stopiran je loš predlog „Zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca" – iako je na njemu rađeno godinu dana, čak ni naziv nije bio odgovarajući za ono što pokriva. Trebalo je da se donese po hitnom postupku, a kao što to obično biva – nije bilo predviđeno kako će usluge biti dostupne svima i ko će snositi sankcije za njegovo nepoštovanje.

 *Da i žene koje na visokim pozicijama nisu pošteđene uvreda i pretnji, kao i da političari za ova dela prolaze bez konkretnih kazni, uverili smo se više puta, posebno početkom godine. Šešelj i Maršićanin obrušili su se na političarke: Šešeljeva pretnja Zorani Mihajlović silovanjem bila je najjezivija, ali su obojica prošla bez sankcija, samo uz opomenu Poverenice.

*Izbeglice sa Bliskog istoka i Azije dalje prolaze kroz Srbiju. Žene izbeglice su posebno ranjive i izložene svim oblicima rodno zasnovanog nasilja i u najvećem su riziku od trgovine ljudima i seksualne eksploatacije. Nažalost, Srbija i dalje ne prepoznaje značajn rad i ekspertizu nevladinih organizacija na ovom polju, pa tako status žena izbeglica u Srbiji nije definisan, čime bi se povećala njihova zaštita.

 *Iako različite ženske organizacije godinama rade na terenu i poseduju detaljne podatke o različitim vidovima prekršaja i krivičnih dela nad ženama, mediji se retko njima obraćaju: dovoljno je da imaju brojnu publiku i daju izjave koje nisu potkrepljene nikakvim potvrđenim podacima. Neargumentovano baratanje zvučno atraktivnim podacima grubo je kršenje Kodeksa novinara, odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ali nikom ništa. Još jednom je pokazano da kada se izveštava o porodičnom nasilju, novinari ne poštuju identitet maloletne dece i žena.

* akon o sprečavanju nasilja u porodici je usvojen – čestitamo. Ono što je najviše privuklo pažnju je to što je, posle 10 godina zalaganja Autonomnog ženskog centra, konačno usvojena mera privremenog udaljenja nasilnika iz kuće. Ono što je bizarno je da je država to i ranije mogla da radi, umesto da žene beže od nasilnika. Nije čudo što aktivisti brinu kako će država sada sprovoditi ovu meru, kada u institucijam rade isti ljudi koji su vršili te propuste. Mediji su uglavnom davali prostor onima koji ovakve zakone smatraju nepotrebnim i usvojenim pod uticajem zlog Zapada.

*Samo u prvoj polovini godine ubijeno je 14 žena, a Zaštitnik građana je u 12 slučajeva utvrdio propuste nadležnih organa i službi. Od početka godine do sada u Srbiji je ubijeno 30 žena, čime se držimo standarda u proteklih 10 godina.

*Jedna mala pobeda je ipak, izvojevana, kada je seksizam u pitanju. Nakon što je psihološkinja Lepa Mlađenović iznela podatke o tome kako seksizam u jeziku utiče na ponižavanje žena i navela da su se studentkinje Fakulteta političkih nauka žalile Autonomnom ženskom centru na degradirajuće komentare profesora Čedomira Čupića, on je podneo tužbu protiv nje i E-novina, gde je ovaj tekst objavljen. Sud je odbio njegov tužbeni zahtev za povredu časti, smatrajući da autorka ima pravo da daje vrednosne stavove sa posebnom pažnjom o ovoj temi.

*Ipak, pred sam kraj godine, država je nokautirala žene izjavom Slavice Đukić Dejanović o osnivanju Saveta za borbu protiv abortusa, koja je, navodno pogrešno interpretirana. Ženama se, inače, iz novoosnovanog Saveta, nalaže da pre odluke o abortusu idu na konsultacije sa psihologom i sveštenikom. Čudno je kako tu bilo šta može "pogrešno da se interpretira", kada u Ustavu jasno stoji da svako - dakle, i žena, ako to nije jasno - ima pravo da donosi odluke u vezi sa sopstvenim telom. Na stranu brojna reagovanja da država ekonomski ne podržava majke i ostalo, čime bi zaista i trebalo da se bavi, kad je već osnovala Demografski savet, niko ne može da nam kaže da sa sopstvenim telom radimo ono što ne želimo.

* Ni gej žene nisu mnogo bolje prošle ove godine. Iako ove godine imamo prvu gej ministarku Anu Brnabić, te smo se ponadale da će to doprineti unapređenju položaja LGBT ljudi, konačno smo dobili odgovor na pitanje da li vlada zaista želi da podrži jednaka prava ili je to samo šminka za Evropsku uniju:  šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović i predsednica Skupštine Maja Gojković su nam dali odgovor, kao i njihov partijski kolega Vladimir Đukanović.

Posle ove liste, koja svakako nije konačna, moraćemo da prihvatimo da protesti i borba nisu gotovi, za ovo "sranje", zvano naša ženska prava. A možda treba da se ugledamo na hrabru ženu, bivšu radnicu Gorenja koja se u Valjevu obratila premijeru i samo mu skrenula pažnju da imamo pravo da budemo ljudi, a ne robovi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu