Srbija na spidu: Koliko ga uzimate i šta je zaista u njemu

Foto: Aleksa Vitorović

U toaletu jednog od beogradskih noćnih klubova uobičajena scena – red ispred zaključanih kabina u kojima se nalazi više od jedne osobe. U mnogim klubovima su u toaletima instalirane police u visini ramena, za koju naivno možete pomislite da služi samo za odlaganje pića. Kada uhvatite dvoje da izlaze iz zaključane klonje, to ne mora da znači ono što je nekada značilo. Verovatnoća da je među njima došlo do seksa jednaka je onoj da je onih četvoro u kabini pored zbrzalo mini orgije koje podrazumevaju redak fetiš - zvuk šmrkanja. Mnogo je verovatnije da ćete na policama iznad šolje pronaći tragove droge.

- Ma šta ti je tebra, spid je najjači. Za soma dinara, znači nas dvoje po petsto, to ti je kao gram. I žurka. Celu noć i ceo dan žurka. Ne moram da spavam, ne moram da jedem. Obilazimo sve aftere koji se nude – priča mi jedan od prisutnih dok čeka u redu. Kada sam mu objasnio zašto me interesuje spid, pristaje da ga citiram, ali da mu ne pominjem ime. Pretpostavljam da ima spreman snif, pa pitam šta koristi za šmrkanje i da li deli sa drugima.

- Uglavnom se koriste novčanice. Znam da ne bi trebalo, nije higijenski i to, ali jebiga, dešava se. Isto znam da ne bi trebalo da delim, ali se vrlo često u trenutku ne razmišlja o tim stvarima - odgovara dok u toaletu postaje sve tesnije.

Pitam ga za probleme sa policijom.

- Policija sve češće pritiska rejvove u gradu, a iz nekog razloga, spid ne praštaju – objašnjava mi.

U kom god gradu Srbije i kojoj god vrsti žurke da sam bio, uvek je neko govorio o spidu. Nevezano od muzike koja se sluša ili koliko traje žurka, spid je prisutan, ako ne kao supstanca, onda kao tema. Od onih "nikada više, odvratan je" priča, do ovih "tebra, spid je najjači". Nemoguće je otrgnuti se utisku da smo opkoljeni spidom, barem koliko nismo nekim drugim supstancama.

Opreznost mog sagovornika iz toaleta ima osnova. Beogradski noćni život je trenutno potpuni paradoks. Dok na svim stranama čitamo i gledamo reklame i hvalospeve o glavnom gradu Srbije kao meki noćnog života u ovom delu Evrope, ponekad i šire, represija nad drogom i korisnicima, neizostavnim delom te iste klabing scene i ranojutarnjeg partijanja, izgleda ne popušta. U Srbiji je maltene bilo kakav kontakt sa drogom krivično delo. Ako proizvodite, prodajete, posedujete, koristite, pa čak i ako se samo nalazite u prostoriji gde se, recimo, izvlači spid. Posebno ako je ta prostorija vaša prostorija. Za krivično delo omogućavanje uživanja  opojnih droga (član 247 Krivičnog zakona) podneto je 115 krivičnih prijava, pokazuju podaci Kancelarije za borbu protiv droga Republike Srbije.

U MUP-u Srbije kažu da je u toku prošle godine za krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga (član 246) podneto 1,249 krivičnih prijava, dok za delo neovlašćeno držanje opojnih droga za sopstvenu upotrebu gotovo tri puta više - 5,397. Samo laički pogled na brojke pokazuje nam da je krivični sistem Srbije opterećeniji slučajevima u kojima glavnu ulogu imaju korisnici droge neko oni koji njome trguju. Šta to sve znači u praksi, teško je i zamisliti. Mada, ne mora se ići dalje od činjenice da je 2014. godine na 100 mesta u sprskim zatvorima čekalo 110 zatvorenika, kako je tada izračunao Savet Evrope.

Droga na bazi amfetamina, odnosno spid, kako se naziva u Srbiji, nije nova stvar na ovim prostorima. Iskusniji rejveri, koji su takođe insistirali na anonimnosti, sećaju se onoga što se početkom ovog veka nazivalo "amfetaminskom ekspanzijom".

Tada je nestalo kvalitetnog ekstazija, a na žurkama se prodavalo nešto u čemu ima svega i svačega, od amfetamina do opioida, objašnjava mi Bojan Arsenijević iz nevladine organizacije "Re Generacija", specijalizovane za pitanje javnog zdravlja u politikama prema drogama.

- Onda su se pojavile spirale, narandžaste tablete koje su sadržale amfetamin i tako je na mala vrata i on ušao na scenu. Cena mu jeste bila mnogo veća nego sada, ali je korisniku pružao mnogo više zabave od gomile jeftinih "ekstazija". Ljudima se dopao jer mogu da plešu celu noć, da završavaju školu, faks, mnogo bolje da se pokažu na poslu. Na kraju krajeva, mogu da se otruju alkoholom i da se srede uz nekoliko poteza karticom - kaže Bojan. Istraživanje "Re Generacije" iz 2014. godine pokazalo je da je rekreativna upotreba psihoaktivnih supstanci uobičajena širom Srbije, a 55 odsto onih koji koriste to čine u klubovima i tokom izlazaka.

Karakteristike amfetamina su možda pogodne za beskrajno partijanje, ali činjenica da konzumiranje spida dovodi do povećanja raspoloženja i koncentracije, smanjenja umora i pojačane psihomotorne aktivnosti, mnogi drugi, osim klabera, smatraju korisnim.

- Kada je ispitni rok, mogu da uradim po pola grama za veče. Nekad se veče pretvori u tri dana. Isto tako, ima meseci kada ni jednom ne uzmem. Ne osećam psihičku potrebu. Spid koristim isključivo da bih bila jako produktivna i koncentrisana, kada treba da učim ili obavim neki posao koji zahteva korišćenje mozga. Da ne lažem sada, desilo se da probam na žurci, ali mi to nije neko zadovoljstvo. Žurke su mi mnogo bolje uz alkohol - priča mi dvadesettrogodišnja sagovornica koju ćemo zvati Svetlana.

Ona kaže da više voli apere, pa da osim spida ponekad koristi i druge supstance (kokain ili MDMA), u zavisnosti od svrhe i potrebe. Inače, zaposlena je i studira u isto vreme.

Da studenti i superzauzeti ljudi nisu imuni na pomagala, takođe nije novina. Bojan mi kaže da mu se čini da je poslednjih godina spid u Srbiji jedna od najfrekventnije korišćenih supstanci, u najrazličitim situacijama.

Zvaničnici podaci koje sam dobio u odgovoru MUP-a Srbije na pitanja o spidu kažu da je u toku protekle godine zaplenjeno 23.834 grama amfetamina (više od 23 i po kilograma), nešto manje nego 2015. - 25 kilograma. Obe brojke su skoro dvostruko više nego 2010. i 2011. godine. Ove informacije ukazuju na trend porasta prisustva spida u Srbiji, ali to svakako nije konačna slika, jer podrazumeva samo ono što je policija zaplenila, ne i ono što je preteklo, pošmrkano ili popijeno.

Iz MUP-a napominju da se ulični naziv "spid" inače koristi za označavanje opojne droge metamfetamin, dok se samo u Srbiji tim nazivom označava droga na bazi amfetamina. Amfetamin spada u grupu psihostimulansa i deluje na centralni nervni, kardiovaskularni i mišićni sistem u ljudskom organizmu. Prvi put je dobijen hemijskim putem još 1887. godine i korišćen je u različite medicinske svrhe. Najveća primena zabeležena je tokom Drugog svetskog rata, posebno među nacistima. Kada se unese, najčešće šmrkanjem, ponekada pušenjem, a retko i injektiranjem, u centralnom nervnom sistemu dolazi do oslobađanja dopamina, čime se objašnjava njegov efekat. Ova supstanca koristi se i u medicini, u tretiranju poremećaja pažnje (ADHD), narkolepsije i gojaznosti, pod strogim nadzorom lekara. Moguće ga je naći u praškastom stanju, obliku tablete ili rastvora, odnosno tečnom stanju.

Pitanje nad pitanjima kada se govori o psihoaktivnim supstancama na ulici – šta zapravo krajnji korisnik dobija u kesici za hiljadu dinara? Odgovor nad odgovorima je gotovo uvek isti – sve zavisi od toga kroz koliko ruku prođe ono što se tebi proda u nekom klubu.

"Stružem malter u sobi sa zidovi, sečem ga burazere sa raznorazni spidovi" - The Dridgers feat. MC Mikri Maus "The worst of 2005" 

- Oko deset odsto pravog spida (amfetamina), u tragovima - kaže moj sagovornik koji je već neko vreme "u poslu" sa psihoaktivnim supstancama. Ako koristite supstance, vrlo je verovatno da ste ovih godina probali nešto iz njegove radionice. Ali ne i spid. Radio ga je kratko, pre desetak godina. Tada ga je, kaže, i probao, ali isključivo po rejvovima, vikend varijantama, a kasnije i u kombinaciji sa sportom.

- Ne kažem da je tada bio jači, ali mislim da je bio kvalitetniji. Na kvalitet onog što dobiješ utiče to koliko ti je "šema" dobra ili odnos sa dilerom. Ako si dobar s njim, reći će ti otvoreno koliko je i šta lupano - priča mi.

Kaže da je vremenom došlo do mešanja spida raznim supstancama - lekovima, sintetikom, stimulansima.

- Uglavnom se lupa kreatinom i kofeinom. Postoji varijanta i ekstratovanog kofeina, koja održava budnost. Amateri seku kombinovanim praškom, naravno – objašnjava mi on.

Kažem mu da je prema zvaničnim podacima prošle godine otkrivena jedna labaratorija spida u Srbiji i pitam ga kakva je situacija po tom pitanju - uvoz ili domaća proizvodnja? Odgovara da je broj daleko veći od te jedne koja je otkrivena, ali ne želi da priča o preciznim brojkama.

- Proizvodnje ima, ali umereno, u zatvorenom krugu i nije česta. Više iz udarca. Uvozi se kao od preko, ali dok to stigne do krajnjeg potrošača, ne može da se uporedi. Posebno van Beograda, to dok izađe iz Beograda, to je deseta priča. Par momaka koje znam prodavalo je Albancima spid, odnosno oni su tražili samo spid odavde, koji su menjali za travu - kaže on.

Bojan iz "Re Generacije" takođe kaže da kvalitet koji stigne do krajnjeg korisnika zavisi od posrednika. Logično je da se većina karika u lancu trudi da uveća količinu koju prodaje. Zato, kaže Bojan, dosta zavisi i od toga da li je snabdevač u isto vreme i korisnik.

- U slučaju da jeste, veća je verovatnoća da će ono što potroši nadoknaditi nekom drugom supstancom, mada ako si dobar sa njim, možda uspeš da završiš i ono što i on sam koristi. Kao supstanca za uvećavanje "mase" koriste šta im padne pod ruku, od kreatinina, efedrina, do talka. Često se koriste i tečnim rastvaračima kao što su alkohol, medicinski benzin ili aceton. Sve zavisi od mašte prodavca, malo spida, malo zida - tvrdi on.

Saglasan je sa tvrdnjom "anonimusa" da se u Beogradu može naći široka paleta proizvoda - od vrlo kvalitetnih, do potpunog smeća. Jednom prilikom su čak i testirali četiri različita uzorka, dva amfetamina i dva ekstazija.

- U tri slučaja radilo se o istoj supstanci iz porodice amfetamina, dok je samo jedan ekstazi sadržao MDMA. Problem sa sastavom supstance je u tome što MUP, kao ministarstvo u čijem je sastavu referentna laboratorija, nikada u javnost nije izašlo sa podacima o kvalitetu i sastavu zaplenjenih supstanci. Koji je tome razlog, mogu samo da pretpostavljam - kaže Bojan.

Istina, informacije o tome kakvog su sastava zaplenjene droge gotovo da nisu dostupne javnosti. Referentna institucija za ova pitanja bilo bi i Ministarstvo zdravlja, odnosno novoformirani Centar za monitoring droga, ali posle više poziva i mejlova, do objavljivanja ovog teksta nisam dobio odgovore na pitanja o hemijskom sastavu spida u Srbiji i podacima koje o tome prikupljaju.

Podaci Kancelarije za borbu protiv droga Republike Srbije pokazuju da ipak Novi Sad prednjači u količini zaplenjenog amfetamina - u 2015. godini u srpskoj Atini uhvaćeno je nešto više od pet kilograma amfetamina. Novi Sad poslednjih godina važi za stecište amfetamina dok su okolna sela sve češća adresa za ilegalne labaratorije. Za petama je Beograd sa nešto više od tri i po kila, a tu je i Subotica sa oko tri kilograma "spida". Leskovac je rekorder na dnu tabele sa svega 0,41 gramom zaplenjenim u 2015. godini.

- Velikih laboratorija u poslednje dve godine nema mnogo. Ono čega ima su neke manje proizvodnje u kućnim uslovima, koje se danas lakše postavljaju nego ranije i gde se određene supstance dorađuju ili prerađuju. Danas se amfetamin najviše krijumčari iz zemalja Zapadne Evrope, poput Holandije - kaže Milan Pekić, direktor Kancelarije za borbu protiv droga za VICE.

Nemoguće je pričati o proizvodnji sintetičkih droga u Srbiji bez pominjanja slučaja doktora Milana Zarubice. Ovaj vlasnik nekoliko farmaceutskih firmi je, uz pomoć četrnaest pomagača, krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, postavio verovatno jednu od najvećih, ako ne i najveću, laboratoriju za proizvodnju sintetičkih droga u Srbiji, za koju se saznalo. Govorilo se o tome da je iz nekoliko pogona legalno registrovanih firmi u okolini Beograda jako kvalitetan proizvod stizao i do korisnika širom Evrope i Azije. Činjenica da je sa proizvodnjom nastavio i iz zatvora govori o tome koliko ovaj posao može biti unosan. Takođe, pasionirani ljubitelji sintetike će sa setom pričati o periodu dok je Zarubica aktivno radio. Ako ih poznajete, pitajte.

U dokumentarnom filmu VICE Srbija, Vikend ratnici, autor Galeb Nikačević imao je prilike da iz prve ruke vidi i snimi jednu od kućnih laboratorija za proizvodnju sintetičkih droga u Srbiji. Izvori sa kojima je razgovarao pokazali su mu i mašinu za pravljenje spida i donekle ga upoznali sa procesom.

- Mi ga prodajemo po ceni od tri hiljade evra po kilogramu. Spid se meša sa supstancama koje ne mogu da ti otkrijem koje su. Kuva se jedno 45 minuta. To je dovoljno za 300 grama spida - ispričao je tada jedan od dilera Galebu malo pre nego što je u ruke uzeo kilogram i po spida. Odnosno, onoliko kolliko je zaplenjeno u Šapcu i Boru zajedno, tokom 2015. godine.

Tada smo imali prilike da saznamo i da na jednoj žurci može da se proda između 20 i 100 kesica spida ili tableta ekstazija, ali da to ne bi bilo moguće bez potplaćivanja ljudi na visokim pozicijama u policiji. Izvori u filmu su tvrdili da, kada "iseku", spid ostane na 20 odsto "čistoće". Njihove tvrdnje samo potvrđuju tezu da dok stigne do krajnjeg korisnika, spida ima samo u tragovima. Cena na veliko se od tada nije menjala, što mi potvrđuju i u Kancelariji za borbu protiv droga. Na malo, gram spida možete da dobijete za hiljadu dinara.

Anonimus sagovornik "iz posla" kaže da se cena spida ne menja, samo kvalitet.

- Jako je jeftin i dan danas, ali jako loša droga. Ne bih nikome preporučio, ako ne zna šta kupuje. Po klubovima ima mnogo prevaranata, velika je konkurencija u odnosu na broj potrošača, tako da se može desiti da dobijete jako kvalitetan spid, a može da bude i nešto skroz drugo. Takođe, količina varira. Gram nije gram, nego 0,8,ili  0,7. Zavisi od kvaliteta, od dilera - kaže.

Jedno je sigurno, beli praškasti materijal u kesici koji kupujete u klubu može da bude sve, sem amfetamina.

Svetlana kaže da ne voli da štedi na spidu i da voli da ga uvek ima u šteku. "Petica" za četiri hiljade ili "desetka" za osam, u zavisnosti od potrebe, potpuno pokrivaju njenu mesečnu potrošnju. Međutim, dodaje da se svačega nagledala i da se spid jako razlikuje od dilera do dilera.

- Prvo što primetim je boja. Dešavalo se da prodaju potpuno žut spid što mi uliva veliko nepoverenje. Znam da žutu boju dobija kada se lomi sa steroidima, ali nekako izgleda kao heroin, pa se istripuješ. Probala sam i rozikasti spid, nemam pojma zbog čega je bio roze. Najdraži mi je potpuno beli. Isto tako se razlikuju i po vlažnosti. Suv ds je "no no". Neki rade jače na euforiju, neki jače na koncentraciju, a ja se trudim da nađem savršenu kombinaciju - priča mi ona i kaže da ima nekoliko proverenih dilera od kojih kupuje, ali da kada njima nestane obično naleti da sranje "ds".

Koliko god možda prijemčivo zvuči priča o rekreativcima koji znaju meru i kontrolišu porive, ova supstanca, kao i mnoge, pa i one legalne, može da izazove zavisnost. Stereotipni imidž korisnika spida trenutno je "navučeni klinac proširenih zenica, suvih usta, nekontrolisanih pokreta i ekspresija". I taj opis nije bez razloga takav. Kada te spid uzme pod svoje, efekti su i te kako vidljivi.

- Negativni efekti se pojačavaju povećanjem količine i dugotrajnom upotrebom. Najčešće se javlja povećana agresivnost, paranoidno ponašanje, povišeni krvni pritisak i tahikardija, gubitak apetita, akne po licu i telu, konvulzije mišića, skok telesne temperature koji uz dehidrataciju može da bude i smrtonosan - objašnjava mi Bojan štetne efekte dugotrajne upotrebe spida.

Kolega iz reda u toaletu beogradskog kluba kaže da se trudi da ne preteruje. Iako, priznaje, ima teške epizode.

- Jednom sam po mirisu prepoznao da nije u pitanju spid, ali sam bio u fazonu "jebeš ga" i povukao. Do danas ne znam šta sam povukao, ali od tada sam probirljiviji. Jako mi se slošilo, imao sam osećaj da će mi srce stati, lice mi je utrnulo, a u glavi mi se pomutilo. Nisam mogao da podnesem gužvu i glasnu muziku, a obično je suprotno - završava na kraju.

Svetlana, sa druge strane kaže da se trudi da uzimanje spida bude što bezbednije.

- Konzumiram isključivo u svom stanu, za snifanje ne koristim novac, nego plastične slamčice. Uvek izmerim količinu koju ću da povučem (između 0,05g i 0,15g) i zapisujem koliko sam uzela i u koje vreme, da ne bih preterala. Takođe, pijem dosta tečnosti da ne bih sjebala bubrege i trudim se da svakih par sati pojedem nešto. Ponekad uzimam i suplemente koje mi je lekar preporučio upravo zbog spida, ali ih nisam kupovala u skorije vreme - kaže ona. Jasno je kao dan da je u pitanju dobar đak, ako to može da se kaže u ovom slučaju.

Bojana pitam kakvo je iskustvo "Re-generacije" sa terena - gde se najčešće greši pri korišćenju spida i šta oni koji su se ipak odlučili da to bude njihov otrov mogu da urade kako bi eventualno smanjili rizike i ekstremne posledice.

- Uvek krenuti od onoga manje je više, znači bolje dobro usitniti i inhalirati u manjim količinama, češće, nikada ne koristiti novčanicu ili slamku koju ti neko ponudi. Virus hepatitisa je vrlo otporan u spoljašnjoj sredini. Najbolji način za konzumiranje je oralno, spakovan u neku kapsulu, jer tako će neotvoren proći želudac i neće ga oštetiti. Problem je što je oralna doza nekoliko puta veća od nazalne, i potrebno je neko vreme dok efekti počnu - kaže Bojan.

I najvažnije - ne treba koristiti alkohol u kombinaciji sa amfetaminom, savetuju iz Re Generacije. Koliko god vi ne osećate efekte alkohola na spidu, te vam se čini da možete da popijete šank, vaša jetra ih i te kako oseća. Zato je važno je dobro se rehidrirati, najbolje običnom vodom, natenane, gutljaj po gutljaj.

Nije teško razumeti kako spid zbog brzine, cene, moguće zarade, dostupnosti i amfetaminskog efekta može da nađe svoje mesto u današnjoj Srbiji. Nezgodno je to što, baš kao ni sa klonjama u srpskim klubovima, nikad ne znaš šta možeš da izvučeš.

Još na VICE.com

Nove droge u Srbiji: brže, jeftinije i sve dostupnije

Kako na Islandu skidaju tinejdžere s droge

Izmene zakona o drogama u Srbiji ne menjaju gotovo ništa