Al Kapone posle hapšenja u Čikagu tridesetih godina. Fotografija sa Wikimedia CommonsItalijansko-američka mafija je utkana u našu popularnu kulturu. Holivudski filmovi, knjige, rijaliti šouovi, video igrice – izgleda da nam nikada nije dosta „mafijoza". Od Lakija Lućana do Kuma, od Džona Gotija do Sopranovih, istorija je spojena sa fikcijom zarad nacionalne dokolice.Dobri momci, jedan od najboljih američkih filmova o mafiji, ove jeseni proslavlja 25. godišnjicu – i nastavlja da se pojavljuje u naslovima pravih vesti.Naravno, nije ono što je nekada bila: moćna struktura sposobna da utiče na državne političare i izvodi istorijske prepade na ključne transportne centre. Ali FBI i dalje tvrdi da je Koza Nostra – široka grupa koju su prvobitno vodili imgranti sa Sicilije o kojoj najčešće slušamo – „najveća pretnja organizovanog kriminala američkom društvu". Federalci procenjuju da razne italijanske mafijaške grupe imaju više od 3000 pripadnika razbacanih po čitavoj zemlji, sa najvećim prisustvom u Njujorku, južnom Nju Džersiju i Filadelfiji.Nedavni slučaj u Nju Džersiju demonstrira istrajnost mafije, kada je vršilac dužnost javnog tužioca Džon J. Hofman rekao da je njegova istraga porodice Lućeze „otkrila da tradiocionalni organizovani kriminal ostaje porozna pojava u SAD i nastavlja da ubire ogroman profit od kriminalnih poduhvata".VICE se obratio nekadašnjim mafijašima kao što su vojnici porodice Gambino, Džon Alite i Luis Ferante, zajedno sa stručnjacima za Koza Nostru, Kristijanom Cipolinijem i Skotom Bernstinom, koji su nam izneli svoje viđenje mafije posle svih ovih godina.VICE: Kakvo je trenutno stanje u mafiji u Americi?
Džon Alite: Vratila se na staro, ostaje u podzemlju, ćuti i razvija se. Zarađuje pare i ne talasa mnogo.Skot Bernstin: Mafija u Americi i danas opstaje; međutim, ne cveta kao nekada. Ozbiljne mafijaške aktivnosti i dalje postoje, iako nisu toliko „u talu" sa visokim političkim zvaničnicima i infrastrukturom zemlje kao mafija u zlatno doba pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih. Tradicionalna mafijaška legla, kao što su Njujork, Čikago, Detroit, Boston, Providens, Filadelfija i Nju Džersi su i dalje operativni i funkcionišu na postojanom nivou (nekima su poslednjih godina pravne akcije otežale aktivnosti), dok je u drugim gradovima sa bogatim mafijaškim nasleđem, kao što su Klivlend, Milvoki, Kanzas Siti, Sent Luis, El Ej, Pitsburg, Bafalo, Nju Orelans i Tampa Bej mafija ili sasvim prestala da deluje, ili se stvari ubrzano kreću u tom pravcu.Nasleđe mafije se više ne prenosi na mlađe generacije kao što se to događalo u prošlosti, i mnogi pripadnici mafije – za razliku od slavnih dana – se uzdržavaju od toga da uvode svoje sinove u „porodični posao".Šta je uzrok propasti mafije?
Luis Ferante: Svet se promenio. U jednom trenutku, italijanski imigranti su imali malo načina da zarade za život i izdržavaju svoje porodice. Danas Italijani imaju iste mogućnosti da napraduju kao i svi ostali.Kristijan Cipolini: Vremena se menjaju; situacija fluktuira. Mafija u Sjedinjenim državama je bila apsolutno neverovatno dugotrajna organizacija koja je bila vitalna, prilagođavala se i opstajala više od veka. Pad je bio neminovan, bez obzira na sve, kada se setimo epskih priča o bukvalno svakom carstvu koje se razvija i neminovno propada. Američka mafija se u svom napretku u velikoj meri oslanjala na pomoć političara, zalihe ukradene robe i reketiranje širokog opsega. Kako je vreme prolazilo, sve manje ljudi je bilo spremno da uzima mito, mlađe i veštije organizacije su postale uspešne u trgovini drogom, a mnoga reketiranja u kojima je mafija doniminrala – pa, ona više jednostavno ne postoje. A naravno, tu je i smrtonosni udarac koji joj je zadao RICO (Zakon protiv organizacija koje se bave korupcijom i reketiranjem) i činjenica da je lojalnost postala samo reč i više nije zakletva.
Mafijaš kome preti više decenija zatvora, koji prelazi na drugu stranu, više čak ni nema dilemu – oni progovori i ide kući.Može li mafija ikako da vrati nešto od svog starog sjaja?
Džon Alite: Moć i dalje postoji, što se tiče kapaciteta za zaradu u svim tim istim industrijama, ali više nema straha, zbog oklevanja mafijaša da upotrebljavaju nasilje, zbog svog ovog tehnološkog napretka.Skot Bernstin: Ne, nikada neće dostići status koji je imala sredinom dvadesetog veka. Savremene snage reda i zakona i američki pravni sistem imaju isuviše poluga u svojim rukama. „Izvor talenata" presušuje već decenijama. Nikada neće prestati da postoji, ali se i nikada neće uzdići do nekadašnjih visina.Federalci bi mogli da preuzmu zasluge za demontiranje mafije u RICO slučajevima. Šta vi mislite o tome?
Luis Ferante: To je delimično tačno. Naterali su mnoge ljude da se zapitaju, „Da li je vredno toga"? Nijedna snaga zakona nema jasno razumevanje toga kako mafija funkcioniše, i s toga ne zna kako da je zaustavi. Ali s druge strane, kockanje je sada legalno. Alkohol je legalan. A skoro svako može da uzme zajam u banci. Običnim ljudima mafija više nije potrebna. A bez potražnje, organizacija je nepotrebna.Kristijan Cipolini: Verujem da je RICO zaista zadao snažan udarac organizovanom kriminalu u celini, kada je počeo da se primenjuje često i na odgovarajući način. Neki možda ne shvataju da je RICO donet sedamdesetih godina, kada ga je Kongres izglasao, ali česta i efikasna primena se nije zaista dogodila sve do osamdesetih. Što se tiče toga da li je delovanje vlade bilo presudno – u igri ima još mnogo drugih nezaobilaznih faktora. Da, primena RICO zakona je bila razarajuća za mafiju, ali to je bio i nedostatak međusobnog poverenja, dezorganizacija u hijerarhiji, nestajanje nekada unosnih reketa, insajderi koji su postali državni svedoci, kao i priliv drugih, mnogo prilagodljivijih kriminalnih organizacija.Da li će ikada više postojati mafijaški donovi kao što su to bili Džon Goti i Laki Lućano?
Džon Alite: Moje iskreno mišljenje je da je Džon Goti Stariji bio nešto najgore što se mafiji ikada dogodilo. Javnost ne razume koliko štete je on naneo svojim arogantnim ponašanjem. Mafijaši to znaju! Naročito danas, kada se osvrnu na to. Ali ljudi kao što je Laki su bili sjajni, imali su kapacitet za učenje. On je takođe u to doba razumeo i politiku. Moraš da se prilagodiš novim vremenima, a Goti to nikada nije uspeo. Njegov ego je bio njegova propast, kao i propast čitave mafije. To je trebalo da bude veće od bilo čijeg ega.Skot Bernstin: Da, danas postoji barem jedan takav. Njegovo ime je „Žgoljavi Džoi" Merlino; on je šef filadelfijske mafije, i po mom mišljenju je gangsterska ikona, jedan je od onih koje možeš da uvrstiš u red najdinamičnijih, najsmelijih i najambicioznijih vođa mafije svih vremena.Šta mislite, zašto je popularna kultura toliko krcata pričama o mafiji?Luis Ferante: U godinama kada sam delovao van zakona, bio sam slobodniji nego ikada. Mislim da svako jednim delom želi da bude u mogućnosti da radi šta god poželi. Zamisli da te danas neko iznervira na poslu, a ti možeš da uperiš pištolj u njega. Mnogi ljudi vole da fantaziraju o takvim stvarima.Kristijan Cipolini: Romantične predstave o gangsterima će uvek biti deo naše kulture. Proživljavati tuđe priče, i istinite i izmišljene, o ljudima koji sami određuju svoja pravila ili imaju nezamislivu moć – to je na neki način opčinjavajuće i neodoljiv je slatkiš pop kulture. Izgleda da postoji neutaživa žudnja ili radoznalost o tome kakav je život u podzemlju. Druga strana svakodnevnog života, kada možeš da kažeš šefu da se tera, kada te ne smaraju da plaćaš račune, već samo piješ vino, odevaš se besprekorno, brojiš pare i možda isprašiš poneki tur, bez posledica – sve to deluje veoma privlačno kada imaš loš dan ili ti je samo potrebno da malo odmoriš glavu.U pričama o mafiji, moćnicima, ili odmetnicima generalno, primenjuje se ta psihologija, rekao bih, ali romatična predstava je upravo samo to – predstava. Oni koji su upućeni su veoma svesni da u podzemlju ima veoma malo srećnih završetaka, a time smo samo zagrebali po površini mračnije stvarnosti, kao što su zatvor, smrt, paranoja i zavisnost.Još na VICE:Priča o prvom šefu mafije koji je postao cinkaroš Kako izgleda kada si u bekstvu od policije Istorijat dilerskih telefona u Srbiji
Reklame
Džon Alite: Vratila se na staro, ostaje u podzemlju, ćuti i razvija se. Zarađuje pare i ne talasa mnogo.Skot Bernstin: Mafija u Americi i danas opstaje; međutim, ne cveta kao nekada. Ozbiljne mafijaške aktivnosti i dalje postoje, iako nisu toliko „u talu" sa visokim političkim zvaničnicima i infrastrukturom zemlje kao mafija u zlatno doba pedesetih, šezdesetih i sedamdesetih. Tradicionalna mafijaška legla, kao što su Njujork, Čikago, Detroit, Boston, Providens, Filadelfija i Nju Džersi su i dalje operativni i funkcionišu na postojanom nivou (nekima su poslednjih godina pravne akcije otežale aktivnosti), dok je u drugim gradovima sa bogatim mafijaškim nasleđem, kao što su Klivlend, Milvoki, Kanzas Siti, Sent Luis, El Ej, Pitsburg, Bafalo, Nju Orelans i Tampa Bej mafija ili sasvim prestala da deluje, ili se stvari ubrzano kreću u tom pravcu.
Reklame
Luis Ferante: Svet se promenio. U jednom trenutku, italijanski imigranti su imali malo načina da zarade za život i izdržavaju svoje porodice. Danas Italijani imaju iste mogućnosti da napraduju kao i svi ostali.Kristijan Cipolini: Vremena se menjaju; situacija fluktuira. Mafija u Sjedinjenim državama je bila apsolutno neverovatno dugotrajna organizacija koja je bila vitalna, prilagođavala se i opstajala više od veka. Pad je bio neminovan, bez obzira na sve, kada se setimo epskih priča o bukvalno svakom carstvu koje se razvija i neminovno propada. Američka mafija se u svom napretku u velikoj meri oslanjala na pomoć političara, zalihe ukradene robe i reketiranje širokog opsega. Kako je vreme prolazilo, sve manje ljudi je bilo spremno da uzima mito, mlađe i veštije organizacije su postale uspešne u trgovini drogom, a mnoga reketiranja u kojima je mafija doniminrala – pa, ona više jednostavno ne postoje. A naravno, tu je i smrtonosni udarac koji joj je zadao RICO (Zakon protiv organizacija koje se bave korupcijom i reketiranjem) i činjenica da je lojalnost postala samo reč i više nije zakletva.
Mafijaš kome preti više decenija zatvora, koji prelazi na drugu stranu, više čak ni nema dilemu – oni progovori i ide kući.
Reklame
Džon Alite: Moć i dalje postoji, što se tiče kapaciteta za zaradu u svim tim istim industrijama, ali više nema straha, zbog oklevanja mafijaša da upotrebljavaju nasilje, zbog svog ovog tehnološkog napretka.Skot Bernstin: Ne, nikada neće dostići status koji je imala sredinom dvadesetog veka. Savremene snage reda i zakona i američki pravni sistem imaju isuviše poluga u svojim rukama. „Izvor talenata" presušuje već decenijama. Nikada neće prestati da postoji, ali se i nikada neće uzdići do nekadašnjih visina.Federalci bi mogli da preuzmu zasluge za demontiranje mafije u RICO slučajevima. Šta vi mislite o tome?
Luis Ferante: To je delimično tačno. Naterali su mnoge ljude da se zapitaju, „Da li je vredno toga"? Nijedna snaga zakona nema jasno razumevanje toga kako mafija funkcioniše, i s toga ne zna kako da je zaustavi. Ali s druge strane, kockanje je sada legalno. Alkohol je legalan. A skoro svako može da uzme zajam u banci. Običnim ljudima mafija više nije potrebna. A bez potražnje, organizacija je nepotrebna.Kristijan Cipolini: Verujem da je RICO zaista zadao snažan udarac organizovanom kriminalu u celini, kada je počeo da se primenjuje često i na odgovarajući način. Neki možda ne shvataju da je RICO donet sedamdesetih godina, kada ga je Kongres izglasao, ali česta i efikasna primena se nije zaista dogodila sve do osamdesetih. Što se tiče toga da li je delovanje vlade bilo presudno – u igri ima još mnogo drugih nezaobilaznih faktora. Da, primena RICO zakona je bila razarajuća za mafiju, ali to je bio i nedostatak međusobnog poverenja, dezorganizacija u hijerarhiji, nestajanje nekada unosnih reketa, insajderi koji su postali državni svedoci, kao i priliv drugih, mnogo prilagodljivijih kriminalnih organizacija.
Reklame
Džon Alite: Moje iskreno mišljenje je da je Džon Goti Stariji bio nešto najgore što se mafiji ikada dogodilo. Javnost ne razume koliko štete je on naneo svojim arogantnim ponašanjem. Mafijaši to znaju! Naročito danas, kada se osvrnu na to. Ali ljudi kao što je Laki su bili sjajni, imali su kapacitet za učenje. On je takođe u to doba razumeo i politiku. Moraš da se prilagodiš novim vremenima, a Goti to nikada nije uspeo. Njegov ego je bio njegova propast, kao i propast čitave mafije. To je trebalo da bude veće od bilo čijeg ega.Skot Bernstin: Da, danas postoji barem jedan takav. Njegovo ime je „Žgoljavi Džoi" Merlino; on je šef filadelfijske mafije, i po mom mišljenju je gangsterska ikona, jedan je od onih koje možeš da uvrstiš u red najdinamičnijih, najsmelijih i najambicioznijih vođa mafije svih vremena.Šta mislite, zašto je popularna kultura toliko krcata pričama o mafiji?Luis Ferante: U godinama kada sam delovao van zakona, bio sam slobodniji nego ikada. Mislim da svako jednim delom želi da bude u mogućnosti da radi šta god poželi. Zamisli da te danas neko iznervira na poslu, a ti možeš da uperiš pištolj u njega. Mnogi ljudi vole da fantaziraju o takvim stvarima.Kristijan Cipolini: Romantične predstave o gangsterima će uvek biti deo naše kulture. Proživljavati tuđe priče, i istinite i izmišljene, o ljudima koji sami određuju svoja pravila ili imaju nezamislivu moć – to je na neki način opčinjavajuće i neodoljiv je slatkiš pop kulture. Izgleda da postoji neutaživa žudnja ili radoznalost o tome kakav je život u podzemlju. Druga strana svakodnevnog života, kada možeš da kažeš šefu da se tera, kada te ne smaraju da plaćaš račune, već samo piješ vino, odevaš se besprekorno, brojiš pare i možda isprašiš poneki tur, bez posledica – sve to deluje veoma privlačno kada imaš loš dan ili ti je samo potrebno da malo odmoriš glavu.
Reklame