​Šta učiniti kad seks dosadi: nastaviti sa duvanjem

Doktore, šta je sa mojom seksualnošću?

Tako bih ja pitala nekoga, da znam koga. I kad. I kad bih imala da platim.

Ovako, mučim se, potiskujem, pravim se da nije važno, povremeno živciram što mi je seks dosadio. O njemu razmišljam fenomenološki, kad nađem vremena: koliko je, uopšte, važan za opstanak veze i lično čoveka.

Idemo redom, doktore.

Nevinost sam izgubila sasvim nesvesna. Nepravovremeno, isključivo zato što je to uradila moja drugarica Violeta. Bila sam i ostala klada dugi niz godina posle.

Debeloj, kakva sam postala, da smuvam frajera mi je trebalo kao potraga za ljubavlju i potvrda da me neko hoće i takvu. Taj period života karakterišu brojni pijani seksualni činovi. Nasumični, bez posebnog užitka. Osim u pogledu recke, premda, u takvom stanju i nije bilo moguće voditi preciznu evidenciju.

I sa bivšim mužem je sve to bilo traljavo, obeleženo proređenim seksualnim odnosima (osim u samom početku). On je bio pravi pijanac, a ja naspram njega – alko-amaterka, i još žensko, pa mi se maligani nisu odrazili na polne afinitete. Došlo je do dispariteta u željama, što me je frustriralo. Posle sam navikla, otupela, al' me je to sigurno tištalo, čim sam prisegla neverstvu. Ovde se krilo ponešto i od sujete, težnje da se konačno erotski dokažem.

U svakom slučaju, brak je pukao.

Onda je došao ovaj aktuelni partner, uneo u ovu sferu revoluciju. Tek sa njim sam počela da otkrivam razne finese seksa. Bio je slobodan, bez ikakvih ograničenja, sa sve šaputanjem „prljavih" reči, uvertitirom u ogroman opseg mogućnosti.

Sve me je kod njega palilo, od onog konkretnog, do prefinjenih stopala. Čekala bih satima da se probudi, da dobijem porciju maženja (doduše, on ne veruje u petinge).

Moj čovek nije ni maratonac, niti je u fazonu da radnju ponavlja više puta dnevno. Ima neku svoju periodiku, uslovljenju jakom ili slabom hranom, s dovoljno ili ne sna, ili, opet – prekoviše alkohola. Sasvim bazično, prirodno, bez ikakve filozofije. Ali, ni romantike, pa naši koitusi nikad nisu ličili na holivudske krevetske zaplete, već na trećerazrednu pornografiju.

Međutim, priroda seksa je takva da spaja i iznutra. Ne zove se džabe – intimni odnos.

Ali, od toga da prodrem u njegovu nutrinu, više mi je falio obrnuta situacija. Uz jak motiv nadoknađivanja propuštenog išao je i fakat da sam se na njega palila kao mlad majmun. O seksu bih razmišljala u svakom trenutku koji nije tražio potpunu koncentraciju na druge sadržaje. U poređenju sa takvom nabijenošću opsesije, same akcije je bilo premalo.

Ovo sam mu, naravno, spočitavala, pa mi je predložio da vodim zapisnik. Volim zadatke, te sam i ovaj svesrdno prihvatila, pretvorivši administraciju u „tvrdo" erotsko štivo. Njemu se to dopalo, i psihički i fizički, ali je iz recki sledio zaključak da smo natprosečno seksualno aktivni. I da tu i ne treba nešto menjati.

Nisam se sa tim slagala, posebno kad se naduvam. A to se dešavalo svakodnevno, od sabajle. Bila sam stoga kao mala tempirana bomba, uvek spremna za eksploziju. Umesto „buuuum"-a, obično bi sledilo šištanje neispravne petarde. Pa opet, i ta početna žudnja mi je godila, govorila da sam živa.

Znam od ranije da me i konflikt loži, da mi je on modus vivendi. Stoga sam sa nekim bolesnim užitkom prihvatala sve njegove bivše ribe, s kojima me je nemilice upoznavao.

Flertovao je i sa nepoznatima, ponekad i sa mojim drugaricama. Užasnu ljubomoru utaživala sam u seksualnim igrarijama, s njim nasamo i izmaštanom trećom osobom. Na nesreću, sve su mi njegove bivše bile erotski neprivlačne, a drugarice – kao rođake, pa sam zamišljala neke po svom ukusu.

Drugi nivo seksualnosti odrazio se i na moj mnogo ženstveniji izgled, sa sve intimnim doterivanjem u vidu „brazilke". Bila sam, maltene, riba, u skladu sa svojim potencijalima.

I prilično zadovoljna, premda ni tada nisam dobila ono o čemu su pričale moje seksualno srećnije drugarice. A o holivudskim scenarijima da i ne govorim.

Ipak, u odnosu na sve drugo, ovo je najbolje funkcionisalo. Neviralo me što previše spava, a premalo radi, što vreme provodi po kafanama, preferans – klubovima ili zureći u ekran. Užasavala se što dovlači drugare, a onda piju, puše, prljaju, galame… Što se kod njega ne zna kad je dan, a kad doba za počinak. Izluđivalo me što je previše opušten sa parama, posebno zarađivanjem, što je u fazonu „lako ćemo"… Bilo je toliko toga za zameriti. Ali, sve bih mu oprostila kad dođemo do postelje.

Vremenom, on je meni postajao sve privrženiji, te u našoj kući bivalo sve manje eks-devojaka, i potencijalnih švalerki. Seks je ušao u poslovičnost, kad se zove vođenjem ljubavi.

Tad se i uzbuđenje proredilo, javljalo u ekstremnim situacijama. Recimo, kad se mirimo nakon svađe, a naročito ako je ta kavga rezultirala privremenim rastankom. Na moru nam je takođe dobro išlo, aktivnijeg tela i rasterećenog mozga. A nečeg je bilo i do njeguške pršute.

A onda, pre gotovo godinu dana, sve je stalo. Opet sam se „okladila". Postala tupa, nezainteresovana. I, sticajem okolnosti, prestala da duvam.

Njegovo insistiranje, rađalo je mučan sadržaj. Ništa novo ni zanimljivo. Umesto da makar zamišljam obnažena ženska međunožja, ili pandane u obdarenoj muškosti, po glavi mi se vrtela šljaka. Ili, da ne isprljamo posteljinu.

Rezultat: sve manje uživanja, a sve više – odrađivanja onog zbog čega smo se našli na gomili.

Ugojila sam se k'o prase sav pristojan donji veš je popucao. Po dugim, debelim dlakama na stidnim mestima, a vala i po nogama, zaličila sam na jetija, odnosno, neku njegovu mrku verziju. Počela sam da se (opet) gadim sebe, pa mi je njegovo „kako su ti lepe sise" u ljubavnom žaru, zvučalo lažno. Ili me zasmejavalo.

Počela sam da preskačem tuširanje. Brzo navuci prvo što ti dođe pod ruku, pa napolje. Arbajt!

Tek ponekad bih imala napade želje. Ludačke. Ali, tada bi on buljio u ekran, pičio preferans, ili spavao. Ili previše popio. A do trenutka kad bi došao u pripravnost, meni bi volja sasvim splasla. Ne mogu baš sasvim njega da okrivim – da ubode pravi momenat mogao je samo Supermen.

Probala sam i sa „ručnim radom", bez efekta. Brzo bi mi postalo besmisleno, ili nekako, blam da to upažnjavam, pored živog čoveka. Uslovno rečeno, jer pasivnost je srednje ime mog partnera.

Sve to zajedno gurnulo me je u apatiju. Ali, umesto da se pogledam u ogledalo, u to svoje neuredno runo, deprimirajuće odevanje i nehigijenu, u tu stravičnu aseksualnost, ja sam mu kenjala i kenjala.

Onda se prenula i zapitala ono s početka, (doktore) šta mi je? Ima li ovoj boljci leka?

Neću da vam kvarim praznično raspoloženje: našla sam ga!

Vratila sam se duvanju.

Ništa se drugo krucijalno nije promenilo. On i dalje predugo spava, ne radi, već raducka, prilježan je po pitanju preferansa…

Ali, u meni raste želja. Doktore, opet sam živa.

Češće se tuširam, depiliram, oblačim s većom pažnjom…Spremna sam za svaku vrstu akcije.

Možda je opet vreme za preljubu? Napišite mi brzo neki recept, doktore.