Šta znamo o vezi između kanabisa i psihoze

Gornja fotografija: Demonstrant na 17. godišnjem globalnom maršu za kanabis, u Portlandu. Ova fotografija služi za ilustrativne svrhe; nema nikakvih naznaka da subjekt pati od psihoze uzrokovane kanabisom. Fotografija: Alex Milan Tracy/SIPA USA/PA Images

Nešto se neobično desilo 8. novembra prošle godine. Iako je Donald Tramp izabran za predsednika, Amerikanci širom zemlje glasali su za najliberalniju od svih politika: legalizovanje kanabisa. Stanovnici Nevade, Kalifornije i Masačusetsa glasali su da ova droga postane legalna za rekreativnu upotrebu, dok su stanovnici Floride, Severne Dakote, Arkanzasa i Montane glasali da se proširi njena upotreba u medicinske svrhe.

Polako ali sigurno marihuana počinje da ulazi u masovnu kulturu; ali sa tim dolazi i nova histerija o njenom delovanju. Samoproglašene moralne gromade u štampi provele su nekoliko poslednjih decenija održavajući stalan rafal tvrdnji da ova droga može da izazove psihozu.

"Tinejdžeri koji puše kanabis oštećuju sebi mozak!", vrištao je jedan naslov u Dejli Mejlu. Drugi, koji je netačno tvrdio da "Samo jedan džoint može da izazove šizofreniju", osvojio je Orvelovsku nagradu za novinarsku dezinformaciju. Među drugim krupnim greškama, novinari nisu uspeli da razumeju da naučni dokazi na koje se pozivaju govore o sintetičkom jedinjenju koje zapravo nije kanabis.

Međutim, samo zato što Dejli Mejl objavljuje gluposti o kanabisu i psihozi, to ne znači da ta veza ne postoji. Štaviše, prilično je jasno da postoji neka vrsta veze između kanabisa i psihoze. Ako vutru pušite povremeno, veća je verovatnoća da ćete patiti od psihoze nego slučajno odabrani pripadnik javnosti. Ako vutru pušite često, ta verovatnoća se dalje povećava. Da li to, dakle, znači da kanabis izaziva psihozu? Kratak odgovor: stvarno je jebeno komplikovano.

Sam pokušaj da se prouči ova tema stvara čitav dijapazon različitih problema. Kao prvo, kanabis je ilegalan. Stres zbog rutinskog kršenja zakona ili prikrivanja kriminalnih aktivnosti mogao bi sam po sebi da stvara probleme sa mentalnim zdravljem kod tome podložnih ljudi – teško je znati da li neka šteta nastaje zbog same droge ili zato što je ona ilegalna.

Potom su tu neka stvarno ozbiljna pitanja, kao što je: "Šta pušite?" U igri su dva velika jedinjenja: tetrahidrokanabinol i kanabidiol, koje možemo da skratimo na THC i CBD, zato što imam tendonitis u palcu i ne želim da se pogorša i postane prava pravcata povreda izazvana repetitivnim pokretima. U gramima, ima oko tri puta više THC-a u skanku nego u hašišu, ali hašiš može da ima nekoliko stotina puta više CBD-a. Novinari mogu da ih trpaju u isti koš da bi plašili ljude, ali u praktičnom pogledu to su dve radikalno različite droge. I, naravno, ako ste Britanac, ukoliko džoint motate zajedno sa duvanom, postoji i treći element u svemu tome: nikotin.

Sve ove studije oslanjaju se na lična iskustva – ljudi koji učestvuju u testovima naučnicima sami govore koje i koliko ilegalnih supstanci su uzeli. Dakle, čak i ako uspeju to tačno da prenesu, za šta je mala verovatnoća, izmeriti stepen njihove izloženosti ovim jedinjenjima oslanja se na previše pretpostavki. To ne znači da su pomenute studije bezvredne – daleko od toga – ali umeju da imaju svojih ograničenja.

Pogledajte film Stondirana deca

A onda dolazimo do najvećeg problema od svih: kauzalnost. Samo zato što su dve stvari povezane, to ne znači da jedna izaziva drugu. Moglo bi da se desi da ljudi koji su podložni psihozi više puše vutru; možda sami na svoju ruku pokušavaju da izleče "nemiran um", na isti način na koji zloupotreba alkohola često nastupa posle izloženosti velikom stresu.

Ili možda neki treći faktor izaziva oba. Postoji čitava gomila faktora rizika u slučaju psihoze: depresija, poremećaj sna, muški rod, genetika, migracije ili život u urbanim sredinama, da navedemo samo nekoliko. Nekoliko ovih moglo bi i zaista uspeva da natera ljude da više uzimaju droge. Naučnici ih isključuju kad god to mogu, ali je uvek moguće da se u podacima krije nešto nepoznato.

Na kraju krajeva, to može da funkcioniše u oba smera. Stres može da dovede do uzimanja alkohola, koji može da izazove dodatne probleme sa mentalnim zdravljem. Na isti način, možda faktori rizika kod psihoze ljude navode da koriste kanabis, ali onda droga samo pojačava njihove već postojeće probleme?

Razložimo problem dalje, na nivo pojedinačnih jedinjenja o kojima smo već govorili – THC i CBD. THC je prilično široko istraživan u laboratorijskim uslovima i može da izazove "iskustva nalik psihozi". To su kratkotrajni incidenti, a nemoguće je zaključiti da li prave nekakvu dugoročnu štetu. E sad, uprkos tome, u terenskim studijama postoji dovoljno dokaza za reakcije u zavisnosti od doze, u kombinaciji sa uverljivim objašnjenjem hemijskih reakcija u mozgu, da bi moglo da se kaže da veza postoji i da THC može da poveća rizik kod podložnih grupa. To nije dokazano, ali dokazi naginju u tom pravcu.

A evo i obrta: i CBD bi mogao da bude povezan sa psihozom – samo u suprotnom smeru. Štaviše, dokazi za ovo su toliko pozitivni da ga istraživači testiraju za lečenje psihotičnih napada kod šizofrenika. Rane studije pokazuju da bi CBD mogao da bude jednako dobar kao i aktuelni lekovi protiv psihoze, ali bez groznih nuspojava koje izazivaju.

I gde nas to ostavlja u vezi između kanabisa i psihoze? E pa, komplikovano je. Neka hemijska jedinjenja u travi mogla bi podložnije ljude ili tinejdžere da načine malo sklonijim psihozi, ali sve to zavisi od doze koju dobijaju, a dok god kanabis ostane ilegalan i neregulisan, nemoguće je tačno znati koju dozu THC-a ili CBD-a ljudi uzimaju.

Sledeće pitanje: da li je bilo šta od ovoga uopšte bitno? Kad posmatrate širu sliku, uticaj o kom govorimo je sićušan – možda jedan slučaj na svakih nekoliko hiljada korisnika, ako i toliko. Štaviše, malo je ili nimalo znakova koji ukazuju na bilo kakvo povećanje slučajeva psihoze, čak i kad se poveća uzimanje kanabisa.

Ne kažem da ti slučajevi nisu bitni, ali nuspojave upotrebe kanabisa blede u poređenju sa nuspojavama gotovo bilo koje druge droge, ilegalne ili legalne. Legalne stvari koje unosimo u sebe gotovo svakodnevno – šećer, alkohol ili duvan – imaju mnogo veće posledice po javno zdravlje. Opsesija medija nečim što bi trebalo da bude marginalna problematika deluje kao da je više političko pitanje nego bilo šta drugo: desničarski komentatori iz ere bejbi-bumera kao da očajnički žele da njihovi hipi vršnjaci budu kažnjeni za svoje "grehe".

U međuvremenu, velika lekcija ovde je da nauka nije mašina za činjenice, koja samo izbacuje prave odgovore. Ovo su teška pitanja koja su tek počela da se rasvetljavaju, i baš kao i u slučaju pušenja i rizika od dobijanja raka, možda će biti potrebno da prođu godine ili čitave decenije dok se ne dobiju konačni odgovori. U međuvremenu, svako ko vam kaže da je siguran u rizike verovatno je idiot.

Jednako je, međutim, važno reći da rizikujemo svaki put kad prelazimo ulicu ili ulazimo u avion ili se zalećemo na biciklu niz brdo. Samo zato što nešto podrazumeva određene rizike, ne znači da to ne treba raditi: to bi bio izuzetno dosadan način života. Važno je samo da budete svesni rizika; da su oni rizici po vas a ne po neke druge ljude; i da se ne zavaravate po tom pitanju.

Ne želim da vam ovde delim savete zato što sam, pod jedan, nekvalifikovan za to i, pod dva, spektakularno loš u deljenju saveta, ali možda ne bi bilo loše citirati moju pokojnu baku i njenu sugestiju za zdravu ishranu koje se sama nije pridržavala: "Svega umereno."

@mjrobbins

JOŠ na VICE: 

Zašto je marihuana zaista opasnija od cigareta

Jednom zauvek, marihuana ne vodi ka težim drogama

Zašto ne sanjamo kada duvamo