Sve prednosti uzdržavanja od masturbacije

Čednost mi nije strana. Više od jednog puta bio sam u vezi u kojoj je, zato što smo ja i moja druga polovina sebi strogo uskratili seks iz seksualnih razloga, nastupila apstinencija.

Najduže što sam izdržao bilo je oko tri nedelje, što znači da nije bilo seksa niti masturbacije – a stoga ni orgazama – 21 dan. To mi je preokrenulo život: obavio sam sve svoje poslove, pospremio kuću i posvršavao lične projekte koje nikad nisam isterao do kraja zbog prokrastinacije. Shvatio sam da dobrovoljni period pomodrelih muda može biti mnogo bolji za um, telo i dušu nego što sam ispočetka pretpostavljao.

Međutim, ne moram posebno da napominjem da je povremena intimizacija sa sopstvenim polnim organima veoma zdrava i da je pravi profesori podržavaju. Na primer, Džim Pfaus – profesor neurologije na Univerzitetu Konkordija u Montrealu – rekao mi je ovo:

"Masturbacija umnogome umanjuje stres – postoje dokazi da seks ili masturbacija mogu da smanje naš puls u stanju mirovanja i do 12 sati. Plus, dobro je za naš seksualni život da otkrijemo sopstveni seksualni ritam. Putem masturbacije mi se identifikujemo sa radnjama koje viđamo u erotskim ili pornografskim vizualnim stimulansima. To hrani naše seksualne fantazije, što obogaćuje naš kreativni proces."

Dakle, očigledno je važno ne prestati da ga šlajfujete – ali apstinencije od po nekoliko nedelja ima i svojih dobrih strana. Dobre strane koje želim ovde da podelim s vama, potkrepljene naučnim činjenicama koje nam je ponudio profesor Pfaus.

PRETVARATE SE U MNOGO PRODUKTIVNIJU VERZIJU SEBE

Za tri nedelje koliko sam apstinirao, napisao sam 20 članaka, sklopio krevet, započeo rad na knjizi i krenuo da jedem salate, kao što bi trebalo da radi svaki redovan, funkcionalan odrastao čovek koji se plaši skore srčane bolesti. Čim sam opet počeo da se igram sa sobom, sva produktivost je nestala, isprskana po zidu u dugim, gustim mlazevima proćerdanog potencijala.

Ne znam gotovo ništa o svemu ovome, ali sam pretpostavio da mora da postoji neko naučno objašnjenje; pošto seme sadrži testosteron, logično je bilo zaključiti da ako budete držali svoj testosteron podalje od papirnih maramica i zadržavali ga za sebe, poput neke vrste spermaškog Baje Patka, imaćete više "životne snage". Je li tako? Tako nekako.

"Zadržavanje semena u sebi ne povećava verovatnoću da će se bilo koji od njegovih sastojaka 'izliti' nazad u krv", objašnjava Pfaus. "Međutim, ako ga zadržavate u sebi, to znači da nemate seks ili ne masturbirate, što bi moglo da poveća vašu uzbuđenost pred pravi seks. Mislim da je to ta 'energija' o kojoj govore pobornici tantričkog seksa. Kada naučite da održite erekciju i odložite ejakulaciju, iskustvo orgazma pruža vam mnogo veće zadovoljstvo. Ovo važi i kod nas ljudi i kod pacova. Stoga je porast 'energije' više psihološki efekat zasnovan na ličnom doživljaju nego bilo šta drugo."

To je taj višak energije koji sam iskusio. Nakon što sam pred sebe postavio lični izazov "nemasturbiranja", brzo sam ustanovio da moram da nađem nešto drugo što će mi zaokupiti pažnju. A šta vam bolje odvraća misli od pokušaja da sklopite krevet kupljen u delovima koji je izmišljen čisto da bi uništio dugoročne veze?

PO PRVI PUT U ŽIVOTU OTKAKO STE ODRASLI PROBUDIĆETE SE BEZ ŽELJE DA ZAPLAČETE

Nekada davno, pre oko jednog milenijuma, kad bih se probudio ujutro čitav svet bi delovao blistavo, uzbudljivo i prepun mogućnosti. Sada kada sam odrastao čovek, svako jutro umesto toga čini se kao da donosi bol, 20 nepročitanih mejlova pre nego što sam oprao zube i nekog tamo lika kome je potrebna neobjašnjiva količina vremena da preuzme gotovinu sa bankomata.

Međutim, tokom tri nedelje apstinencije svi ti užasi dobili su svoju pozitivnu stranu. Iz nekog razloga, svaki novi dan delovao je nemerljivo manje usran. Bez masturbacije osećao sam neku vrstu bezbrižnosti – čistoće čak. " Neki muškarci osećaju ekstremnu krivicu zbog masturbiranja ", kaže profesor Pfaus. "Drugi opsesivno pokušavaju više puta dnevno da dožive orgazam. Kod nekih muškaraca se javljaju oba. Zbog opsesivne prirode svega ovoga, oni masturbiraju često – možda čak prečesto, jer završe u hroničnom stanju neosetljivosti penisa i ejakulatornih mehanizama."

U suštini, nemogućnost kontrolisanja sopstvene kite – ili osećanje da ne možete da je kontrolišete – prilično je mizerno iskustvo. Muškost vam oduzima upravo onaj deo vas koji vas čini muškarcem. Preotimanje kontrole nazad od sopstvenog penisa oslobađa vas sumornog suženog sveta u kom uvek pokušavate da izdvojite par trenutaka kako biste ga bacili u nesvest. A to je, objektivno gledano, jedno mnogo lepše mesto.

Pogledajte naš dokumentarac Južnokorejska industrija ljubavi:

EREKCIJU IMATE PRAKTIČNO SVE VREME

Ovo ne mora posebno da se objašnjava, a manje je pozitivna a više fizička činjenica sa kojom ćete morati nekako da izađete na kraj. Ne masturbirati može biti dobro – osećaćete se budno, pročišćeno i spremno da preokrenete svoj život. Ali ćete neprestano hodati okolo sa batinom u džepu, čak i dok, na primer, pričate s ocem preko telefona. Profesor Pfaus objašnjava:

"Erekcija i kod muškaraca i kod žena zahteva orkestrirano aktiviranje simpatičkih i parasimpatičkih delova autonomnog nervnog sistema. Prvo, srce mora da pumpa više krvi u tkivo. Zatim, kad se krvlju ispuni sunđerasto tkivo koje krv zadržava u kavernoznom mišiću penisa i klitorisa, zajedno sa usminama i drugim erektilnim tkivima – stvar preuzima parasimpatički nervni sistem, koji sužava krvne sudove tako da krv ostane u genitalijama (i bradavicama i drugim erektilnim tkivima). U donjem lumbalnom predelu imate kičmeni mehanizam koji parasimpatičko stanje prebacuje u simpatičko, što aktivira orgazme (zajedno sa ejakulacijom kod muškaraca). Dok imate erekciju, ovaj mehanizam prekidača sputan je (između ostalog) opadajućim nivoom serotonina.

"Dakle, ako često masturbirate, našli ste se u stanju neosetljivosti, koju aktivira dotični sistem opadanja serotonina, ali koji sada umanjuje ili zaustavlja dotok krvi u genitalije jer održava svoj parasimpatetički ton (koji, opet, izaziva sužavanje krvnih sudova). Stoga, ako se na neko vreme suzdržite od masturbiranja– recimo 24 do 48 sati – primetićete da su vaše erekcije sve tvrđe i čvršće. Međutim, ljudi su različiti, tako da je ono što je kod nekog optimalno, kod nekog drugog može biti nefunkcionalno. Svaki pojedinac mora za sebe da odredi šta je kod njega optimalno u odnosu na razne okolnosti."

Dakle, ako pokušate da apstinirate, utvrdite šta je za vas prava količinu vremena. I ako ste rešeni da izdržite na duže staze, a ne želite da ljudi bulje u vas u gradskom prevozu, uvek možete da zalepite sebe za sebe uz pomoć selotejpa, jer ovo je 21. vek, a samolepljive trake postoje da biste mogli da vežete ud za nogu, pa što to onda ne biste iskoristili.

MOŽDA ĆETE BITI MALO ZAGORELI

Ovo je jezivi, groteskni, sramotni deo nemasturbiranja. I definitivno nije nikakva prednost. Kad su lišeni seksualnog kontakta za bilo koji period duže od 48 sati, većina muškaraca koju poznajem pretvara se u glupava, iscrerana stvorenja nalik šimpanzama. To je katastrofa, jer nema mnogo čega goreg od glupavih iscerenih stvorova nalik šimpanzama.

Sijaset zanimacija koje pružaju posao i hobiji pomaže, i ako uporno budete pronalazili nove možda ćete biti dobro. Međutim, logika nalaže da će uzdržavanje od masturbiranja samo povećavati vašu seksualnu želju. Stoga, prema mom iskustvu, čednost je najbolja ako se upražnjava – donekle paradoksalno – zajedno sa partnerom. Jer ako to radite sami, bilo iz sadističkog ličnog poriva ili zbog pretpostavljenih dobiti, a zateknete sebe kako zurite u ljude, smesta prekidajte. Na kraju krajeva, nemate se zašto stideti masturbiranja. Naprotiv: to je prirodni deo seksualnog izraza.

"Apstinencija od masturbiranja nas neće ubiti", zaključuje profesor Pfaus, "ali će nas lišiti veoma važnog otkrivanja samog sebe. A znamo da apstinenciju od masturbiranja – i seksa i zadovoljstva uopšte – često zahtevaju ljudi opsednuti 'čistotom' i 'moralno ispravnim ponašanjem'. A takvi ljudi ne mogu da podnesu tuđe zadovoljstvo."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu