Triput meri, jednom seci pre nego što postaviš snimak na svoj profil

U davna vremena pre interneta, pre Fejsbuka ili Tvitera, sve ono što niko nije hteo ili smeo javno da kaže za novine, govorili su takozvani "dobro obavešteni izvori". Tako su se proturale informacije za ispipavanje pulsa javnosti, otkrivale stvari koje inače neko sa imenom i prezimenom ne bi smeo da kaže ili su, prosto, novinari posezali za čaršijskim tračevima ili kafanskim prisluškivanjima da bi bili drugačiji. Neki su nagrabusili jer bi, u očima vlasti, preterali, stizale bi iznenadne posete službenih lica, a bilo je i onih koji su karijere izgradili na nepostojećim "izvorima."

Danas smo svi dobro obavešteni izvori. To jest, možemo da budemo ako to želimo. Naše novine su Fejsbuk i Tviter, a mi smo sami urednici i novinari sopstvenih profila. Verovatno je to bilo u mislima muzičara Predraga Gostovića koji je na svoj Tviter nalog postavio snimak navodnog glasanja u kome se jasno čuje razgovor dva muškarca dok ubacuju u glasačku kutiju gomilu listića sa zaokruženim brojem 6, na kojem je, ako ste zaboravili, bilo ime predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića.

Gostović nije novinar, te svakako nema obavezu da proverava autentičnost snimka do kog je, kako je izjavio agenciji Beta, došao skrolujući Fejsbuk stranicu "Dnevna doza SNS botova". Kaže da je podelio snimak na svom profilu jer je smatrao da je "važno da se vidi", što su pokazali i brojni šerovi po mrežama.

"Pošto su ga objavile novine, normalno je da je i policija odmah došla, ali bili su korektni i samo su uzeli izjavu od mene u svojstvu svedoka koji je video snimak. Utvrdili su da ga nisam ja napravio, te da sam ga u istom trajanju i bez obrade naknadno postavio na društvene mreže", kazao je Gostović za Betu.

Na njegovu sreću, sve se završilo na "davanju izjave u svojstvu građanina", kako se to zvanično kaže rečnikom saopštenja MUP-a. I nije prvi, a verovatno ni poslednji put da će se ovakve stvari dešavati. Lomiće se koplja oko toga da li se radi o kršenju slobode izražavanja ili širenju panike - kao u vreme poplava 2014. godine, kada je nekoliko ljudi dobilo poziv za razgovor u MUP-u zbog, kako se tvrdilo, objavljivanja neproverenih informacija. I ovde ne važi ona fatalistička, da je tako samo kod nas - nije, i dovoljno je brzinsko guglovanje da se nabroje slične, ako ne i gore situacije koje su građani doživeli zbog informacija koje bezbednosne službe u njihovim zemljama smatraju sumnjivim ili opasnim.

Fotografija: Vladimir Živojinović

Već godinama se vode rasprave koliko ovo "građansko novinarstvo" utiče na ono što još uvek smatramo profesionalnim, ili ih bar zovemo, medijima. Građani, to jest, svi korisnici skoro zaboravljenih foruma, društvenih mreža i svih onih sajtova gde može da se piše i postuje, postali su svojevrsni izveštači. I u bezbroj slučajeva su bili prvi, brži, pa čak i bolji od tradicionalnih medija. Ne samo zato što ne moraju da se obaziru na nekakve obaveze i standarde profesije - to ne rade često ni oni koji sebe novinarima zovu - već vrlo jednostavno, više ih je, svuda su i brži su.

I to je budućnost, niko ne može da je ospori. I iz njihovih postova na Fejsbuku i Tviteru može da se sazna mnogo toga, i sasvim sigurno mogu da budu polazna tačka za dublja kopanja i istraživanja. I opet, baš zbog toga, sve brojniji "građani-novinari" postaju jednako interesantni "službenim licima", ovog puta, kao njihovi "dobro obavešteni izvori."

Upravo su standardi profesije, etički kodeks i obaveza da se svaka informacija proveri na bar još nekom mestu - izvoru, kako to stručnije zvuči - pre objavljivanja ono što medije razlikuje od miliona građana-izveštača. I to je ono što opravdava novac koji novinari i njihovi mediji očekuju od čitalaca, gledalaca i slušalaca kojima prodaju sopstveni proizvod: kredibilitet i pouzdanost objavljenje informacije.

Naravno, mnogo je primera kojima će se opovrgnuti ova skoro pa mantra iz gornjeg pasusa. Gledamo ih i čitamo svakog dana, govorimo da su se novinari prodali, baš kao i mediji za koje rade. Ali za svaki taj primer, možemo da nađemo i kontraprimer: novinara ili medija koji su proganjani, kažnjavani i zatvarani baš zbog toga što se drže osnovnih zahteva i pravila zanata kojim se bave.

Zato, razmislite pre nego što postavite nešto na sopstveni profil. Osramotićete lenje novinare, svakako, to i nije tako loše. Inspirisaćete one koji to nisu da kopaju dalje. Ali budite spremni na poziv na razgovor "u svojstvu građanina".

Još na VICE.com

Pitali smo demonstrante šta su sve spremni da urade

Šta ljudi sa protesta misle o podršci političara: "daleko im lepa kuća"

Protesti nove generacije: pitali smo mlade šta im kažu roditelji