​Upoznajte ženu koja je dve godine zapisivala svaki detalj sa svakog dejta na kom je bila

Imam ambivalentan stav prema dejtovima. Ponekad su magični. Ponekad potrošim previše para i vremena, a dobijem samo dosadu i mamurluk. A u takvim trenucima se zapitam postoji li način da se iz dejtova ukloni neefikasnost i slučajnost. Kada bih prestao da se oslanjam na vibracije i kada bi mi pristup bio više zasnovan na nauci, možda bih, znate, uspeo?

Ali kao i kod svih ostalih ideja, neko me je u velikoj meri pretekao. Počev od maja 2014, Karin Fišel, žena iz Sijetla, počela je da zapisuje svaki detalj dejta na kojem je bila. Eksperiment je završila u junu, sa ukupno 90 dejtova sa 52 momka, u roku od dve godine. Karin je onda uradila jedinu logičnu stvar koja može da se uradi sa tolikim podacima – sastavila je PauerPoint prezentaciju, ilustrujući svoja saznanja.

Zanimalo me je šta je otkrila, pa sam je pozvao da joj postavim neka pitanja.

VICE: Ćao, Karin, hajde da počnemo sa tvojom pričom. Šta te je navelo na ovo?

Karin Fišel: Uvek sam volela brojeve. Radim kao dizajner iskustva korisnika za jednu kompaniju za obradu podataka. Kod ovog projekta sam želela da odstranim ozbiljnost iz zabavljanja. A pošto sam toliko mnogo vremena provodila na sastancima, želela sam da od svega toga nešto napravim. Na taj način nisam gubila vreme ni kada su dejtovi bili loši.

Jesi li govorila momcima da to radiš?

Ne, brzo sam naučila da to ne radim. Mnogi od njih su odlepili kada su čuli. Naročito oni koji nisu tehnološki nastrojeni – muzičari i umetnici, oni su postajali paranoični.

Da, mogu da zamislim. Kako si prikupljala podatke?

U velikom spredšitu u Ekselu. Beležila sam sve, uzrast, odakle su, koliko su visoki, kako smo se upoznali, koliko puta smo se videli, da li smo spavali, da li smo se ljubili, da li on želi decu, koliko poruka smo razmenili pre nego što smo se videli. A onda sam ih sve ocenjivala od jedan do pet. Jedinica je bila, „Nije mi stalo do te osobe", a petica je, „Ne mogu da prestanem da mislim na njega". A onda, posle dve godine, od tih podataka sam napravila PauerPoint prezentaciju.

Koja je bila tvoja prva spoznaja?

Da sam provela 334,5 sati na dejtovima.

To deluje mnogo. Da li bi rekla da si prilično posvećena dejtovima?

Pa, neki kažu da je dejting igra brojeva, i što više ljudi upoznaš, pre ćeš upoznati nekog bitnog. Mislim, ja imam 35 godina, tako da ponekad pomislim, „Moram da izlazim s ljudima, moram da nastavim da pokušavam". A ponekad pomislim, „Ne mogu više ovako". Imam uspone i padove.

Šta je sledeće što si shvatila, kada si se osvrnula na ove dve godine?

Da način na koji nekoga upoznam može da utiče na to da li će mi se dopasti. Ovaj slajd (pogledajte gore) prikazuje kako sam upoznala svakog od njih, i obojen je na osnovu stepena dopadljivosti. Najviše sam išla na sastanke preko OkCupid-a, ali oni su najsivlji, tako da imaju najmanji stepen dopadljivosti. Ali ljudi koje sam upoznala uživo imaju najviše ružičaste, tako da su najviše kotirani.

Mislim da je problem u tome što na Match.com i na OKCupid-u imaju previše polja koja treba popuniti, tako da saznaš mnogo toga o osobi pre nego što je upoznaš. Ali tako stvore određenu sliku o sebi koja je pred tobom. Onda ti pomisliš da deluju užasno kul, dok ih ne upoznaš. Mislim da mnogi od tih sajtova stvaraju velika očekivanja koja nisu od pomoći.

Šta si shvatila o tome ko te privlači?

Pa, interesantno je da za ljude koji imaju peticu pretpostaviš da su ljudi koje bi želela da upoznaš. Ali ono što sam otkrila je da su ljudi koji počnu sa trojkom mnogo bolji. Ti ljudi mogu da dobiju veću ocenu, dok su sve petice bile samo kratkotrajna opsesija. Bilo je dobro to shvatiti, zato što mi je to pokazalo da mogu brže da se oslobodim petica.

Da li ti je bilo uvrnuto da brižljivo beležiš sa koliko ljudi si spavala?

Ne. Kada toliko dugo vremena provedeš sam, seks ti ne deluje kao neka krupna stvar, jer nekako moraš da dođeš do njega. Možda je jedino iznenađenje bilo to što sam nekada mislila da će neko početi više da me privlači ako spavam s njim. Ali kada sam pogledala ove podatke, shvatila sam da to nije istina. To me je razočaralo.

Da li te je još neki aspekt ovog projekta razočarao?

Zapravo, sasvim suprotno. Mislim da mi je dao bolju perspektivu povodom svega toga. Na primer, nekada sam mislila da uvek mene šutnu, ali kada pogledam na tabelu, vidim da nije tako. Kada te šutnu u 19 posto slučajeva, to nije toliko loše. Tako da mislim da mi ovo na neki način pomaže da bolje razumem situaciju. Pomaže mi da iskuliram.

Šta sada misliš o dejtingu, nakon okončanja projekta?

Znam da više ne želim da odlazim na te glupe dejtove preko sajtova. To je najgluplja stvar na svetu. To je sve montirano, i ljubav tako ne funkcioniše.

Kako po tebi ljubav funkcioniše?

Ljubav? Ponekad pomislim da ne znam šta to znači. Mislim, deset godina nisam odgledala nijednu romantičnu komediju, zato što mislim da nam daju nerealnu predstavu o onome što ljubav jeste. Kada pogledam ljude čijim vezama se divim, obično su ili pre toga bili prijatelji, ili su se upoznali i stvarno dopali jedno drugom. Tako da sam pomalo izgubljena po tom pitanju.

Jesi li se ikada zapitala da li si sama kriva?

Naravno. Pitala sam se da li sam suviše izbirljiva, ali ne verujem da mogu to da promenim. Neki drugi put bih pomislila, Ne mogu nikoga da upoznam, sa mnom nešto nije u redu. Ali to nema nikakve veze s ovim projektom. Svi se tako ponekad osećaju.

U redu, poslednje pitanje. Posle svega ovoga, kakav savet možeš da mi daš? Jesi li otkrila šifru dejtinga?

Ne, posle ovog projekta sam pomislila da ne znam ništa o dejtingu. Ne verujem da postoji šifra.

Znači, misliš da tamo napolju vlada potpuni haos?

Uglavnom, ali ima nekih prednosti. Ceo cilj ovog projekta nikada nije bio da nađem momka, već da ne brinem mnogo oko toga da li ću naći momka. To sam definitivno postigla.

Pratite Julian na Twitter-u