Miševi postaju depresivni kada gledaju druge kako pate, pokazala studija

Prosto prisustvo stresnoj situaciji može uzrokovati depresiju, pokazalo je novo istraživanje.

Koristeći miševe, istraživači sa Tokijskog univerziteta nauke došli su do ovog zaključka simulirajući takozvani model društvenog poraza. Naučnici su stavili dva miša, jednog većeg od drugog, u kavez. Zatim su prisilili manjeg miša da upadne na teritoriju većeg miša, što je navelo većeg glodara da agresivno brani svoj prostor.

Ali ljudi nisu baš marili za akciju unutar kaveza; hteli su da znaju kako se osećao treći miš koji je posmatrao razmenu iz susednog odeljka. Utvrdili su da je svedok razvio simptome depresije, verovatno zato što je bio saosećajan sa teškim stanjem slabijeg miša. Nalazi su objavljeni na internetu prošlog meseca u časopisu Behavioural Brain Research.

„Želim da ljudi razmisle o tome kako stres ne samo da može promeniti mozak onih sa depresijom, već može promeniti i mozak onih koji samo gledaju", rekao je Akioši Saito, vodeći autor studije i profesor farmaceutskih nauka za VICE World News.

Nakon 10 dana doživljavanja sekundarnog stresa, miš koji je svedočio nasilju postao je „skoro kao hikikomori“, rekao je Saitoh, misleći na japanski izraz za ljude sa akutnim problemom povlačenja iz društva.

„Nisu ga zanimali drugi miševi, što je neobično, jer su miševi društvena bića", rekao je on.

Miš-svedok je takođe pokazao simptomen anhedoniju, nemogućnosti uživanja. „Ako miševima date izbor da piju slatku ili običnu vodu, oni će skoro uvek ići na slatko piće jer je prijatnije. Ali miš koji je bio svedok društvenog poraza nije to želeo, što je ukazivalo na smanjenu želju za zadovoljstvom", kaže on.

Značajno je da su miševi takođe razvili manje neurona u svom hipokampusu, području mozga povezanom sa učenjem i emocijama, za koje autori rada smatraju da je faktor koji doprinosi razvoju depresije.

Iako su mišji modeli nesavršene analogije sa ljudima, visoko cenjene tehnike, poput modela društvenog poraza, nude uvid u mentalno stanje ljudi.

Brandon Voren, docent na odseku za farmakodinamiku Univerziteta Florida, koji nije povezan sa studijom, na ovu temu kaže: „Ovo je važan model jer omogućava eksperimentatoru da isključi efekte upale, fizičkog bola itd. gledajući efekte društvenog poraza, budući da socijalno poraženi miševi gledaju izapleksiglasa koji ih sprečava da budu povređeni “, rekao je on za VICE World News.

Ali, Voren kaže i da studija nije bila „revolucionarna“.

„Znamo mnogo godina (decenija) da se neurogeneza smanjuje nakon hroničnog stresa i da antidepresivi poništavaju ovaj efekat. Zaista ne razumemo kako (ili ako) ovo izaziva depresiju, ali znamo da je uključena u poremećaj “, rekao je on u imejlu.

Saito očekuje da će daljim istraživanjem radna mesta i društva moći da primene bolje opcije za pomoć onima koji se bore sa mentalnim zdravljem.

„Miševi koji su doživeli polovni društveni poraz nisu se naglo, potpuno oporavili nakon što su uklonjeni iz tog stresnog okruženja, vraćeni u normalno okruženje i lečeni antidepresivima. Zabrinjavajuće je što su neki ponovo razvili simptome, ali četiri nedelje kasnije ”, rekao je on.

Kada zaposleni ima loše mentalno zdravlje, uobičajeno je da radna mesta nude jednu do dve nedelje odmora, kaže Saito. Ali ova studija pokazuje koliko ovo rešenje može biti neefikasno, jer se simptomi mogu vratiti, ili čak pogoršati, rekao je on.

Saito je dalje dodao da je šteta koju stres nanosi našem mozgu dugotrajna i, ako se ne leči, mogla bi da se nastavi nedeljama nakon što smo oslobođeni iz okruženja koje nam izaziva anksioznostt.