Sve što znamo o preko 500 beba rođenih u Ukrajini 'po narudžbini' koje nema ko da preuzme

Ideja da jedna žena može da iznese dete druge žene je stara koliko i mitološko razmišljanje i susreće se još u Bibliji. Pretočena je u realnost relativno nedavno: prva uspešna surogat trudnoća je zabeležena 1985, a već rođenje „Bebe M“ u Sjedinjenim Državama 1986. godine je eskaliralo u sudski sukob oko starateljstva.

U pravnoj drami koja je nastala mogle su da se očitaju jasne naznake svega što sa sobom donosi novo doba eksploatacije ljudskog, preciznije, ženskog tela. Kako se sve izvesnije ispostavlja, kada se mogućnost surogat materinstva kanališe kroz medijum tržišta, bez uplitanja države i regulative koja bi bila prepreka stvaranju „povoljnog investicionog okvira“, nastaje recept za do skora nezamisliv oblik tragedije, van okvira velikih ratova ili katastrofalnih incidenata. Primer realnosti na „terenu“ industrije surogat materinstva imamo danas veoma blizu, u Ukrajini, zemlji koja možda i najbrže od svih „netrećesvetskih“ zemalja, s mogućim izuzetkom Sjedinjenih Država, hrli u raspad i budućnost distopijske post-države.

BioTexCom je ukrajinska agencija odgovarajuće distopijskog naziva, koja se specijalizuje za „ljudsku reprodukciju”, kako stoji na njihovom sajtu. Razlog zbog kojeg se našla u centru pažnje je serija tvitova španskog korisnika @gmm223 koja je objavljena krajem marta i koja je ukazala na mračnu poslovnu praksu ove kompanije: fotografije redova beba u „jaslicama“ BioTexComa, zapravo u hotelima i iznajmljenim kućama po Kijevu.

Kako izveštava španski Publico , ova kompanija – i ukrajinska „roba“ uopšte – je veoma tražena u Španiji: obraćaju joj se roditelji koji ne mogu da imaju decu, bilo iz razloga neplodnosti ili zato što je u pitanju istopolni brak. Surogat materinstvo je protivzakonito u Španiji, ali novac ne poznaje granice, pa je tako moguće autsorsovati trudnoću u neku manje regulisanu zemlju, po mogućstvu bele boje kože, kao što je na primer Ukrajina.

Ali, pandemija Kovid-19 je zakucala kolac u točak ovog vida ekonomske aktivnosti. Kao i praktično sve države sveta, Ukrajina je zatvorila granice za strane državljane, tako da su sva surogat deca rođena od kraja marta sada i bukvalno – ničija deca. Samo, za razliku od junaka istoimenog filma, snimljenog po istinitoj priči, ova deca nisu ostavljena u prirodi, nego su proizvod privrede, omogućena pre svega time što postoje ljudi dovoljno siromašni i očajni da svoje telo iznajmljuju kao inkubator, a s druge strane, ljudi s dovoljno novca da takvu uslugu plate.

Potencijalni roditelji iz Španije su ostali bez načina da odu po svoje dete, a deca su ostala bez ikoga ko bi se brinuo o njima osim slabo plaćenih babica. Ova deca su neprijavljena, nemaju ni imena ni državljanstva, majke koje su ih rodile nisu u mogućnosti da se staraju o njima i ima ih više od 500.

BioTexCom nudi čitav dijapazon usluga, čije cene se kreću od 10.000 evra, pa sve do 50.000 evra i najveća je agencija koja se bavi ovim poslom u Ukrajini, ali daleko od toga da je jedina. Nisu joj strani skandali, jer su njeni prethodni rukovodioci optuženi za trafiking to jest prodaju novorođenčadi, kao i za smrt jednog novorođenčeta. Sve ovo nažalost nije dalo nikakve sistemske rezultate, jer cela oblast je i dalje neregulisana, a BioTexCom radi punom parom i danas - koliko to pandemija dozvoljava.

Na sajtu agencije stoji detaljno objašnjenje trenutne situacije, a tu je i informativan video koji prigodno otvara advokat firme, praćen plačem i vriskom desetina beba. Takođe, njihov zvaničan tviter nalog zdušno deli fotografije novorođenčadi koja čekaju na svoje biološke roditelje. U odeljku vesti na sajtu mogu se naći i takve poslastice kao što je popust za „održavanje“ deteta od 50% zbog „ekonomske situacije“, kao i opciju da budući roditelji potpišu sve ugovore onlajn i pošalju novac za odeću za bebu.

Možda je najjezivije baš to što nas BioTexCom uverava da i dalje potpuno normalno radi, pošto to otvara pitanje mera koje se preduzimaju u cilju zaštite porodilja i trudnica od Kovid-19.

Pored izloženosti virusu, surogat majke su sada suočene i sa nemogućom situacijom: dete su „isporučile“ i sada su pravno potpuno nezaštićene. Mogu samo da nadaju da će dobiti novac, što lako može da se ne desi ako mušterija odustane – možda baš zbog istanjenih džepova usled ekonomske krize izazvane Kovid-19 pandemijom. U tom slučaju, mogu ili da preuzmu brigu o detetu na sebe ili da ga ostave za usvajanje, jer odgovornost BioTexComa zvanično ne postoji. Ove žene su se okrenule ovakvom vidu prodaje svog tela pre svega jer žive u nemaštini i zato nije realno očekivati da žele u tim uslovima da se staraju o detetu. Pored toga, kao što i slučaj prve surogat bebe pokazuje, majčinski instinkt i ljubav se ne mogu tako lako poništiti ugovorima i novcem, naročito u ovakvoj situaciji kada beba ne odlazi ni u čiji dom, nego provodi svoje prve dane života u nekom hotelu.

Još jedna surova realnost prodora tržišta u materinstvo je i to da deca, kao automobili, vrede najviše kada su nova; drugim rečima, sa svakim danom života im opada vrednost. Istraživanja su ukazala na to da parovi koji se odlučuju na ovakav korak žele pre svega novorođenče, a praksa je pokazala da imaju potrošačko pravo da ne preuzmu i ne plate za dete koje je „prestaro“. Pitanje je koliko dece u Ukrajini – i drugim zemljama u kojima je ova oblast prepuštena divljanju profitera bez granica, kao što su Sjedinjene Države i Rusija – sada provodi prve dane svoga života u situaciji jedva nešto boljoj nego da su roba u magacinu.

Ako Kovid-19 donese išta dobro, to će biti skretanje pažnje na to kakva nehumana praksa stoji u osnovi „industrije“ surogat materinstva. Pandemija je ogolila nakaznost sistema koji je u svojoj nezajažljivoj potrazi za profitom prodro u samo izvorište života – materinstvo i rođenje. Ovu oblast svaka zemlja, uključujući i Srbiju, mora što pre da reguliše. Moratorijum na komercijalno surogat materinstvo je najmanje što se za početak može učiniti kako bi se zaštitili oni najranjiviji: novorođenčad i „surogat“ majke, jer je ovakav sistem stvoren da baš njih najdirektnije eksploatiše.