Quantcast
развод

Zašto su razvodi nasledni u porodicama

Za to bi delimično mogao da budu odgovoran poseban skup ličnih osobina.

Justin Lehmiller

Justin Lehmiller

Sociolozi već dugo znaju da su ljudi sa razvedenim roditeljima skloniji tome da se i sami razvedu. Studija iz 1991. godine objavljena u Žurnalu porodičnih problema, pokazala je, na primer, da razvod roditelja povećava verovatnoću okončanja sopstvenog braka u prvih pet godina za 70 odsto. Skorije studije došle su do sličnih zaključaka, a neke čak zaključile da je verovatnoća razvoda još veća.

Odavno se pretpostavlja da se ovde dešava sledeće: kad se roditelji razvedu, to njihovu decu izmeni tako da to kasnije podriva njihove sopstvene brakove. Neki, na primer, smatraju da razvod roditelja slabi stavove dece prema braku i tako stvara slabiju lojalnost prema toj instituciji. Treći tvrde da razvod roditelja može da ima štetno dejstvo po međuljudske veštine dece i da u zbiru to narušava njihove sopstvene veze.

Iako ovi faktori sredine nesumnjivo igraju bar neku ulogu, studija koja će biti objavljena u žurnalu Psihološka nauka pod naslovom "Genetika, okruženje odrastanja i međugeneracijski transfer razvoda" nagoveštava provokativnu mogućnost da je odgovor isto tako delimično genetski. Drugim rečima, neki ljudi možda nose gene koji povećavaju verovatnoću raspada braka.

Kako su, dakle, istraživači došli do tog zaključka? Oni su uradili ono što naučnici često rade kad žele da razdvoje uticaj biologije i uticaj sredine: posmatrali su ljude koji su usvojeni kao deca i poredili to sa tim koliko su slični biološkoj i rodbini koja ih je usvojila.

U ovoj studiji, istraživači su sproveli tri različita testa koristeći podatke iz švedskog nacionalni registra. To im je dalo ogromnu bazu podataka u kojoj su mogli da prouče šta se desilo u na desetine hiljada slučajeva tokom dugog vremenskog perioda.

U prvom testu, autori su koristili "klasičan obrazac usvajanja", gde su se bavili time kakve veze iskustvo sa razvodom kod 19.715 usvojenika ima sa onima njihovih bioloških i usvojenih roditelja. Otkrili su da, iako obrasci razvoda usvojene dece liče na one njihovih bioloških roditelja, oni nemaju nikakve veze sa onima roditelja koji su ih usvojili. Drugim rečima, tek kad su se biološki roditelji ljudi razveli, bilo je verovatnije da će se i sami razvesti.

U drugom testu, autori su koristili "prošireni obrazac usvajanja", gde su se bavili iskustvima sa razvodom kod 82.698 ljudi i kakve veze oni imaju s onima njihovih bioloških roditelja sa kojima su odrasli, u poređenju s onima bioloških roditelja sa kojima nisu živeli dok su odrastali. Kao i u prvom testu, ako ste imali biološkog roditelja sa kojim niste živeli, vaš istorijat razvoda obično je ličio na njihov.

Zanimljivo je, međutim, da je ovaj test pokazao i da je verovatnoća razvoda ljudi ličila na onu bioloških roditelja sa kojima su živeli. Štaviše, ova veza bila je snažnija od dve, što govori da u verovatnoći razvoda podjednaku ulogu igraju biologija i sredina.

Konačno, u trećem testu, autori su se bavili time kakve veze razvod ljudi ima sa njihovom biološkom i usvojenom braćom i sestrama. Utvrdili su da razvod ljudi nema nikakve veze sa razvodima njihove usvojene braće i sestara. Međutim, ljudi su bili skloniji tome da se razvedu kad se razveo neki njihov biološki brat i sestra ili polubrat i polusestra a koje je odgojila druga porodica.

Skupa, ova tri testa nam govore da je razvod do određene mere nasledan. Istraživači su konzistentno utvrđivali da su verovatnoće ljudi za razvod povezane sa onima njihovih bioloških — a ne usvojenih — rođaka.

Da budemo sasvim jasni, ovo ne znači da su neki od nas nosioci "gena razvoda" koji uništava brakove. Niko to ne tvrdi ovde. Umesto toga, istraživači smatraju da je poseban skup ličnih osobina — konkretno, visoki stepen neurotizma i niski stepen obuzdavanja —nasledan u porodicama i da te osobine povećavaju verovatnoću razvoda.

I zaista, u prethodnim studijama pokazalo se da visoki stepen neurotizma, iliti emotivna nestabilnost, kao i niski stepen sposobnosti obuzdavanja, iliti impulsivnost, povećavaju verovatnoću razvoda.

Takođe je važno istaći da ova studija ne znači da je razvod isključivo genetska pojava — rezultati drugog testa koji je poredio roditelje sa kojima se odraslo i roditelja sa kojima se nije odraslo pokazali su da okruženje takođe igra indirektnu ulogu. Drugim rečima, u svemu ovome verovatno postoji i komponenta socijalnog učenja.

E sad, uprkos svemu izrečenom, ovi rezultati ne znače da je razvod garantovana sudbina onih čiji su se roditelji rastavili. Imati razvedene roditelje ne znači automatski da je vašem sopstvenom braku odzvonilo. Mnogi ljudi sa razvedenim roditeljima imaju savršeno srećne i zdrave veze. Ali ako ste tip ličnosti koji stvara preduslove za razvod, odlazak na terapiju ili savetovanje u ranim stadijumima moglo bi da se pokaže korisnim tako što će otupeti uticaj tih osobina na vašu vezu.

Džastin Lemiler je direktor socio-psihološkog programa na Univerzitetu Bol Stejt, saradnik Kinsi Instituta i autor bloga Seks i psihologija.

Pratite ga na Tviteru @JustinLehmiller.

Još na VICE.com:

Da li bismo bili manje sjebani da su nam se roditelji ranije razveli

Sećanja na trenutak kad su vam roditelji rekli da se razvode

Roditelji o letovanju sa detetom posle razvoda: iskradanje i griža savesti