Reklame
Sport

Nedelja kada je otišao Frančesko

Svake božije nedelje, dok traje sezona, mogli ste upaliti TV i videti svašta nešto različito na terenima diljem Italije. Ali jedina konstanta ostao je on

pisao Miloš Jovanović
29 Maj 2017, 8:36am

Foto: Skrinšot Jutjub

Jedna od stvari u profesionalnom sportu na koje se svaki navijač, ljubitelj, simpatizer, štagod, tokom godina navikne je činjenica da ništa ne traje večno. Igrači, treneri, svi oni dolaze i odlaze. Nekad u drugi klub, nekad u drugu zemlju, nekad u penziju. Pre nego što je fudbal ušao u eru turbo profesionalizma tamo početkom devedesetih, umelo je da se desi da neko ostane u voljenom klubu i po deset-petnaest godina. Danas, toga skoro i da nema. Čak i najveće klupske ikone, kad završe svoj period opšte korisnosti, odu u neku Kinu, Indiju ili Ameriku i tamo produže svoj rok trajanja (i pojačaju bankovni račun). Pravi "jednoklubaši" su postali redak fenomen, a juče smo ispratili možda i jednog od najvećih među njima.

Tako je u nedelju 28. maja, nakon 786 utakmica u dresu Rome (klupski rekord), 307 golova u takmičarskim utakmicama (još jedan klupski rekord) i dvadeset i pet sezona fudbala u Seriji A (rekord koji deli sa Paolom Maldinijem), Frančesko Toti stavio tačku na svoju karijeru. Njegov poslednji meč Roma je morala da pobedi kako bi osigurala plasman u Ligu Šampiona dogodine, i to je i uspela nakon nemalo drame – prkosna Đenova se predala tek u zaustavnom vremenu. Toti nije dao gol, nije ni asistirao, nije čak ni počeo meč. Nije bilo „aplauz izmene", ni penala koji bi „slavljenik" filmski realizovao.

I iskreno, možda je tako i bolje. Frančesko Toti nakon svih ovih godina nije nikome imao šta više da dokazuje, niti mu je bio potreban takav holivudski oproštaj. U ovih četvrt veka koliko je nosio crveni dres Rome, Toti je postao sinonim ne samo fudbala u italijanskoj prestonici – Lacijali nek' oproste – već i same Serije A. Jer svake božije nedelje, dok traje sezona, mogli ste upaliti TV i videti svašta nešto različito na terenima diljem Italije. Ali jedina konstanta ostao je on.

To što je Toti ostao veran jednom klubu u Italiji, zemlji gde čak i mega-ikone promene po barem dve-tri adrese, je još impresivnije. Roberto Bađo i Andrea Pirlo stigli su da ostave traga i u Juventusu, i u Milanu, i u Interu. Alesandro Nesta igrao je za Lacio i Milan. Fabio Kanavaro je stigao čak i do Španije da ode. Alesandro Del Pjero je igrao za Juventus doslovno dok ga noge nisu izdale, ali je ipak do crno-belog dresa došao preko Padove. Frančesko, zato, nije mrdao iz Rima.

Nisu ga zanimali novci i slava madridskog Reala, koji ga je nemalo puta zvao. Ove druge italijanske klubove verovatno nikad nije ozbiljnije ni razmatrao, bez obzira što je u svakom sigurno imao više šansi da osvoji neki klupski trofej – sa Romom je, nota bene, osvojio tek jedan „skudeto" i dva kupa, kao i dva superkupa Italije. Ne, on je imao svoj klub, svoju misiju, i svoje navijače, i njegova reč vredela je više od svih džakova sa parama kojima su ga drugi vabili. I kad nije igrao fudbal za Romu, bio je na tribini kao „tifo". Znali su to svi koji su nedeljama dolazili na „Olimpiko" kako bi se divili njegovoj fudbalskoj veštini. Zato je i bio toliko omiljen, između ostalog.

Jedini trenuci kada bi Frančesko van Rominog dresa istrčao na travnati teren bile su utakmice italijanske reprezentacije, za koju je odigrao pedeset i osam mečeva i postigao devet golova. Dvehiljadite godine, na evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji, hladnokrvno je „panenkirao" Edvina van der Sara u polufinalnoj penal seriji protiv Holandije i nasmejao se u lice domaćim navijačima koji su na toj utakmici proživeli pravu agoniju. Dve godine kasnije, bio je tragičar kada je protiv Južne Koreje zaradio crveni karton zbog navodnog simuliranja. A 2006. godine je bio jedan od ključnih elemenata slavnih „Azura" koji su osvojili četvrtu titulu svetskog prvaka. Posle toga objavio je međunarodnu penziju. Zna se šta su prioriteti.

Atraktivni driblinzi, golovi, lucidni penali, asistencije, trofeji, povremeni naleti ludila, sve su to sastavni delovi legende o Frančesku Totiju, kralju Rima, italijanskog i svetskog fudbala. Ali, iznad svega toga, ostaće činjenica da je u karijeri branio boje samo jednog kluba. I zato, kada me za trideset godina budu pitali "Kakav je igrač bio Frančesko Toti?", ja neću odgovoriti "Dobar tehničar". Ili, „Desetka za sva vremena". Ili, "Dribler i asistent bez premca". Ne, ja ću samo reći – „Romin". A ostalo neka potraže na tjubu ili Vikipediji.

Ave Francesco, morituri te salutant.

Frančesko Toti All-Time Top 5 :

5. BUT FIRST...

Niko nije odigrao toliko „derbija dela kapitale" kao Toti, u kojima je takođe postigao i 11 golova. Možda i jedan od najupečatljivijih bio je ovaj iz januara 2015. – Roma je gubila 2-0, ali je Frančesko prvo smanjio na 2-1, a zatim i izjednačio ovim prelepim volejom koji je iznenadio golmana „nebesko plavih". Usledila je sada već mitsko slavlje sa mobilnim telefonom, i valjda prvi selfi sa terena kada su rimski derbiji u pitanju.

4. GLAVA, OKRET I BUM

Iako je Toti veći deo karijere igrao "desetku", bilo je i trenutaka u kojima bi sve stigao da podseti da ni kao centarfor nije bio ništa lošiji. Pogledajte ovu snalažljivost protiv Udinezea - lob pas Montele, prijem glavom, okret i topovski udarac. Majstorija.

3. ...A MOŽE I OVAKO

Veliki broj svojih legendarnih golova Toti je postigao lob udarcima. Međutim, umeo je on itekako i da raspali po lopti kada bi mu se pružila prilika - Điđi Bufon je ovde mogao samo da je isprati pogledom. Čudo pa mrežu nije probio.

2. HLADAN KAO LED

Ovako nešto pokušati u penal-seriji polufinala velikog turnira? Ili ste ludi, ili ste ludo samouvereni.


1. ZLATNA "KAŠIKA"

Kao što smo već spomenuli, Totijev specijalitet bio je "kukjajo", iliti "kašika" - lobovanje golmana koji bi se drznuli da zadremaju makar i metar dalje od gol linije. U ovom golu protiv Intera imamo mali presek cele Frančeskove karijere : borbenost, dribling i na kraju maestralan lob.

Još na VICE.com:

O životu posle fudbala sa Dejanom Stankovićem

Željko je znao, a sada zna i Evropa: Ne kladi se protiv Kaline

Kultni heroj