Zamislite najgori obrok iz menze – gnjecav, bezukusan, sa zelenom salatom čiji vam se listovi lepe za nepca, nudle koje se spajaju u jedinstvenu bezobličnu masu, suvu piletinu sa primetnim šmekom piljevine. A sada zamislite da je to jedina hrana koju ćete moći da jedete danas. Ili još gore: svaki dan. U nastupajućim mesecima, možda čak i godinama. Ovo može da bude realnost, kada je u pitanju zatvorska hrana. Ali znate kako kažu: kada ti život ne da limun, onda koristiš limuntus.
Reklame
Ovo je slučaj sa Danijem*, zatvorenikom koji trenutno robija na severu Francuske zbog nečega što on naziva „poprilično ozbiljnim problemom sa švercom“. Uz malo kreativnosti, Dani može da pripremi skoro svako jelo u svojoj improvizovanoj zatvorskoj kuhinji: čokoladni kolač, gulaš, picu – pa čak i pečeno pile.
On sve to deli na svom nalogu na Instagramu, Dany Hellz Kitchen. Nalog ima skoro 18 hiljada pratilaca, iako Dani ne može da kaže kako ga ažurira iz svoje zatvorske ćelije.
Međutim, Dani rado govori o svojoj popularnosti. „Mislim da je ono što se ljudima kod njega dopada to što mogu da vide šta se dešava iza zatvorskih zidina“, kaže on. „Takođe im se dopada i to što sam optimista; nikada se ne žalim i ne kažem, ’Želim da izađem odavde, ćorka mi se smučila’. Stvari su mogle da krenu po zlu za mene napolju, bio sam u mračnoj fazi. Tako da guram polako: vežbam, proveravam društvene mreže, a ponajviše od svega, pripremam hranu“. Jedne rane jesenje večeri, pozvao sam Danija da porazgovaramo o zatvorskoj hrani, improvizovanim pećnicama, i tome šta „domaća kuhinja“ znači ljudima u zatvoru.VICE: Hej, Dani, da li je tvoja strast za kuvanjem počela u zatvoru?
Dani: Ne, oduvek sam kuvao. Kada sam bio dete, imao sam običaj da sve vreme visim u kuhinji, zapitkujem mamu i pokušavam da razumem. Ona je spremala pomalo od svega – marokansku, francusku i italijansku kuhinju. Čak i pre nego što sam otišao u zatvor, često sam kuvao za prijatelje i porodicu. I ovde je isto: kada imam cimera, spremam mu hranu.
Međutim, Dani rado govori o svojoj popularnosti. „Mislim da je ono što se ljudima kod njega dopada to što mogu da vide šta se dešava iza zatvorskih zidina“, kaže on. „Takođe im se dopada i to što sam optimista; nikada se ne žalim i ne kažem, ’Želim da izađem odavde, ćorka mi se smučila’. Stvari su mogle da krenu po zlu za mene napolju, bio sam u mračnoj fazi. Tako da guram polako: vežbam, proveravam društvene mreže, a ponajviše od svega, pripremam hranu“. Jedne rane jesenje večeri, pozvao sam Danija da porazgovaramo o zatvorskoj hrani, improvizovanim pećnicama, i tome šta „domaća kuhinja“ znači ljudima u zatvoru.VICE: Hej, Dani, da li je tvoja strast za kuvanjem počela u zatvoru?
Dani: Ne, oduvek sam kuvao. Kada sam bio dete, imao sam običaj da sve vreme visim u kuhinji, zapitkujem mamu i pokušavam da razumem. Ona je spremala pomalo od svega – marokansku, francusku i italijansku kuhinju. Čak i pre nego što sam otišao u zatvor, često sam kuvao za prijatelje i porodicu. I ovde je isto: kada imam cimera, spremam mu hranu.
Reklame
Zato što zatvorska hrana nije baš sjajna…
Sranje je. Mislim, kada bih morao da je jedem, jeo bih je, ali srećom, imam prijatelje i porodicu koji me mnogo vole i podržavaju me. Svakog meseca mi šalju nešto novca, tako da mogu da kupujem namirnice u maloj zatvorskoj kantini. Kada mi ponestane novca, i dalje imam ponekog keca u rukavu: uzmem hranu u menzi, operem je, ponovo je začinim i osmislim. Uzmem povrće, dodam malo belog luka, napravim sos, i to je to.Kako si naučio da kuvaš?Uglavnom sam samouk. Napolju sam živeo sam i nisam hteo da trošim pare da se hranim sranjima, pa sam radije sam sebi spremao hranu. Marminton [popularni francuski kulinarski sajt] mi je mnogo pomogao, naročito njegovi Jutjub videi. Nedavno sam napravio čokoladni kolač po njihovom receptu. Jedina tehnikalija je to što nemam rernu, pa moram da improvizujem.
Sranje je. Mislim, kada bih morao da je jedem, jeo bih je, ali srećom, imam prijatelje i porodicu koji me mnogo vole i podržavaju me. Svakog meseca mi šalju nešto novca, tako da mogu da kupujem namirnice u maloj zatvorskoj kantini. Kada mi ponestane novca, i dalje imam ponekog keca u rukavu: uzmem hranu u menzi, operem je, ponovo je začinim i osmislim. Uzmem povrće, dodam malo belog luka, napravim sos, i to je to.Kako si naučio da kuvaš?Uglavnom sam samouk. Napolju sam živeo sam i nisam hteo da trošim pare da se hranim sranjima, pa sam radije sam sebi spremao hranu. Marminton [popularni francuski kulinarski sajt] mi je mnogo pomogao, naročito njegovi Jutjub videi. Nedavno sam napravio čokoladni kolač po njihovom receptu. Jedina tehnikalija je to što nemam rernu, pa moram da improvizujem.
Kako to misliš?Pa, uzmem šerpu i pokrijem je tiganjom okrenutim naopačke. Onda to stavim na primus. To baš dobro funkcioniše! Sve tako pravim: picu, hleb, gulaš. Čak sam i pile ispekao.A kako se snalaziš sa ostalo kuhinjsko posuđe?
U zatvorskoj kantini možeš da kupiš šerpe i tiganje. Ali od noževa imaju samo one sa zaobljenim vrhom. Ima ljudi koji krijumčare noževe unutra, tako što ih bacaju preko zida, ili ih donose u prostoriju za posete. Ali veoma je opasno to imati, zato što ti smesta dodaju još godinu dana na kaznu. Ja lično nikada ne bih toliko rizikovao.
U zatvorskoj kantini možeš da kupiš šerpe i tiganje. Ali od noževa imaju samo one sa zaobljenim vrhom. Ima ljudi koji krijumčare noževe unutra, tako što ih bacaju preko zida, ili ih donose u prostoriju za posete. Ali veoma je opasno to imati, zato što ti smesta dodaju još godinu dana na kaznu. Ja lično nikada ne bih toliko rizikovao.
Reklame
Da li i sastojke kupuješ u zatvorskoj kantini?
Da, tamo ih kupujem. Imaju svežih namirnica na kilo, religioznih proizvoda [drugim rečima, halal], mesne prerađevine, mlečne proizvode, slatkiše. Neke vrste hrane su zabranjene, na primer kvasac, zato što od njega može da se pravi alkohol. Stvarno može mnogo toga da se kupi, osim onoga što uprava oceni kao opasno.
Da, tamo ih kupujem. Imaju svežih namirnica na kilo, religioznih proizvoda [drugim rečima, halal], mesne prerađevine, mlečne proizvode, slatkiše. Neke vrste hrane su zabranjene, na primer kvasac, zato što od njega može da se pravi alkohol. Stvarno može mnogo toga da se kupi, osim onoga što uprava oceni kao opasno.
DANIJEVO KUHINJSKO POSUĐE
Možeš li da nam daš primer?To zavisi od kazneno-popravnog centra, ali neke vrste začina su ponegde zabranjene. Na primer, biber je često nedostupan, zato što može da se upotrebi kao oružje. Možeš da ga duneš čuvaru u oči. Ljudi su mi donosili druge začine prilikom poseta, kada bi mi ih ponestalo, na primer, papriku, komin, đumbir i drugo.Da li ti nešto posebno nedostaje?
Nešto dobre govedine. U menzi ponekad mogu da se dokopam neke piletine, ali mi je muka od toga koliko je suva. Prošlo je barem godinu dana otkako sam pojeo pristojan komad mesa, poslednji put kada sam bio u pritvornoj jedinici zbog suđenja. Tamo je haos. U centru kapaciteta za 700 ljudi, tamo je boravilo 1400 zatvorenika. Tako da je bilo lakše doći do mesa preko poseta. Mogao sam da unesem čitavu ovcu. Naravno, tamo takođe ima pretresa, ali uvek postoje načini da se to sredi.Koja jela su „zatvorski klasici“?Najpopularnije jelo u zatvoru je moja pasta sa sosom od paradajza, kao u onoj sceni u Dobrim momcima, kada Poli kaže Viniju: „ Nemoj da staviš previše luka u sos“. Ja uzmem paradajz, iseckam ga, dodam malo paste od paradajza, malo belog luka, i malo mlevenog crnog luka. To dobro propržim u tiganju, a onda dodam tunu. Za desert, većina zatvorenika jede samo Sodeksove proizvode [kompanija za ketering koja obezbeđuje hranu za menze]. Često je u pitanju trulo voće. Ali nedeljom za ručak dobijamo slatka peciva – isto je u svim francuskim zatvorima, to je institucija. Mada, zbog njega često izbijaju tuče.
Nešto dobre govedine. U menzi ponekad mogu da se dokopam neke piletine, ali mi je muka od toga koliko je suva. Prošlo je barem godinu dana otkako sam pojeo pristojan komad mesa, poslednji put kada sam bio u pritvornoj jedinici zbog suđenja. Tamo je haos. U centru kapaciteta za 700 ljudi, tamo je boravilo 1400 zatvorenika. Tako da je bilo lakše doći do mesa preko poseta. Mogao sam da unesem čitavu ovcu. Naravno, tamo takođe ima pretresa, ali uvek postoje načini da se to sredi.Koja jela su „zatvorski klasici“?Najpopularnije jelo u zatvoru je moja pasta sa sosom od paradajza, kao u onoj sceni u Dobrim momcima, kada Poli kaže Viniju: „ Nemoj da staviš previše luka u sos“. Ja uzmem paradajz, iseckam ga, dodam malo paste od paradajza, malo belog luka, i malo mlevenog crnog luka. To dobro propržim u tiganju, a onda dodam tunu. Za desert, većina zatvorenika jede samo Sodeksove proizvode [kompanija za ketering koja obezbeđuje hranu za menze]. Često je u pitanju trulo voće. Ali nedeljom za ručak dobijamo slatka peciva – isto je u svim francuskim zatvorima, to je institucija. Mada, zbog njega često izbijaju tuče.
Reklame
Kao kada ti u srednjoj školi daju repete pomfrita?
Da. Zapravo, i mi ovde imamo pomfrit, ali je baren kao i sve ostalo iz Sodeksa – zbog čega je hrana grozna, ali zdrava. Tako da ja uzimam pomfrit iz menze, donesem ga u ćeliju i ispržim ga na suncokretovom ulju. Zbog toga uvek pomislim da ovdašnje zabrane namirnica nemaju smisla. Ne možemo da imamo biber, ali ulje je okej. I uzgred, jedan tip me je zaista jednom polio vrelim uljem. Pa, to su dodatne tri i po godine zatvora.Da li te sada u zatvoru smatraju dobrim kuvarem?Da, naravno. Neki zatvorenici mi donose sastojke i mole me da im napravim jelo. Umesto da se prošetam po dvorištu, ponekad provodim svoja popodneva pripremajući hranu za prijatelja iz susedne ćelije.Šta misliš, koliko ljudi priprema sebi hranu, a koliko njih jede zatvorsku?Na nesreću, većina ljudi jednostavno jede u menzi. Zatvor često rastura porodice, pa neki momci nemaju para da kupuju dodatne stvari. Ali čak i oni koji imaju keš, nekada radije kupuju drogu. Ovde svi puše, pa troše pare na hašiš, koku ili heroin, i razvale se. Mada, na mom odeljenju ima nekoliko ljudi koji pripremaju sebi hranu. Ovde nije kao u sudskom pritvoru, gde moraš da sediš u ćeliji 22 sata dnevno, ovde možeš da izađeš napolje. Delimo jela i recepte. Ponekad slavimo rođendane, ili napravimo malu zabavu kada neko treba da izađe iz zatvora.
Da. Zapravo, i mi ovde imamo pomfrit, ali je baren kao i sve ostalo iz Sodeksa – zbog čega je hrana grozna, ali zdrava. Tako da ja uzimam pomfrit iz menze, donesem ga u ćeliju i ispržim ga na suncokretovom ulju. Zbog toga uvek pomislim da ovdašnje zabrane namirnica nemaju smisla. Ne možemo da imamo biber, ali ulje je okej. I uzgred, jedan tip me je zaista jednom polio vrelim uljem. Pa, to su dodatne tri i po godine zatvora.Da li te sada u zatvoru smatraju dobrim kuvarem?Da, naravno. Neki zatvorenici mi donose sastojke i mole me da im napravim jelo. Umesto da se prošetam po dvorištu, ponekad provodim svoja popodneva pripremajući hranu za prijatelja iz susedne ćelije.Šta misliš, koliko ljudi priprema sebi hranu, a koliko njih jede zatvorsku?Na nesreću, većina ljudi jednostavno jede u menzi. Zatvor često rastura porodice, pa neki momci nemaju para da kupuju dodatne stvari. Ali čak i oni koji imaju keš, nekada radije kupuju drogu. Ovde svi puše, pa troše pare na hašiš, koku ili heroin, i razvale se. Mada, na mom odeljenju ima nekoliko ljudi koji pripremaju sebi hranu. Ovde nije kao u sudskom pritvoru, gde moraš da sediš u ćeliji 22 sata dnevno, ovde možeš da izađeš napolje. Delimo jela i recepte. Ponekad slavimo rođendane, ili napravimo malu zabavu kada neko treba da izađe iz zatvora.
Zašto je hrana važna u zatvoru?Zato što to omogućava da ostaneš zdrav i lepo se osećaš. Ovde unutra, takođe puno vežbaš, pa moraš puno i da jedeš. Na početku izdržavanja kazne, vežbao sam kao ludak, pa sam jeo mnogo, da bih povećao mišićnu masu. Bio sam čudovište. Onda sam malo iskulirao. Sada samo dižem tegove jedan sat dnevno, i jedem samo jedan obrok uveče, zato što se budim kasno. Hrana je takođe pokazatelj tvog statusa u zatvoru, zato što oni koji imaju hranu imaju i novac.
Reklame
Koji je tvoj specijalitet?Tiramisu, to mi je omiljeni desert. Nema ničeg boljeg od tiramisua uveče posle džointa. Problem je što ti obično treba maskarpone, ali mi ga ovde nemamo. Tako da ja uzmem slatku pavlaku, dodam četiri ili pet kašika jogurta, šećer, žumance i nekoliko izlupanih belanaca. Ostavim to u frižideru na 24 sata da bi se steglo kako treba, i onda to koristim kao zamenu za maskarpone. Što se tiče keksa, koristim piškote natopljene kafom.
A koja kuvana jela praviš?Gulaš sa šljivama. Prilično je lako skuvati ga, ali treba ti mešavina marokanskih začina. Kao što mi to ovde kažemo, bez marokanskih začina si najebao. To je osnova. U svakom slučaju, dodaš malo komina, onda ispržiš luk u tiganju, dodaš piletinu, i na kraju šljive i krompir. Za predjelo, obično napravim jednostavnu zelenu salatu sa malo kukuruza i mediteranskim prelivom, sa limunom, maslinovim uljem i malo senfa.Da li bi želeo da nastaviš ovim putem i postaneš kuvar kada izađeš?
Mislim da sam isuviše lenj da bih radio u kuhinji – samo želim lepo da se hranim. Želeo bih da uđem u posao sa legalnim kanabisom. Razvijam ulje za kuvanje obogaćeno CBD-om, koje zovem Kompanija Ketama za CBD ulje, kao posvetu „Genko čistom maslinovom ulju“ iz Kuma [referenca na kompaniju koja je pokriće porodici Korleone]. Kupio sam CBD-a na veliko, a takođe i ulje od marokanske masline, obično maslinovo ulje, i organsko ulje od semenki kruške. U njega ubacujem CBD, i onda to može da se koristi za kuvanje. Pored toga, moja druga ideja je da otvorim prvi hamburgeraj sa vutrom u Luksemburgu, zato što će kanabis tamo uskoro biti legalizovan.*Ime je izmenjenoOvaj tekst je prvobitno objavljen na VICE FR.
Mislim da sam isuviše lenj da bih radio u kuhinji – samo želim lepo da se hranim. Želeo bih da uđem u posao sa legalnim kanabisom. Razvijam ulje za kuvanje obogaćeno CBD-om, koje zovem Kompanija Ketama za CBD ulje, kao posvetu „Genko čistom maslinovom ulju“ iz Kuma [referenca na kompaniju koja je pokriće porodici Korleone]. Kupio sam CBD-a na veliko, a takođe i ulje od marokanske masline, obično maslinovo ulje, i organsko ulje od semenki kruške. U njega ubacujem CBD, i onda to može da se koristi za kuvanje. Pored toga, moja druga ideja je da otvorim prvi hamburgeraj sa vutrom u Luksemburgu, zato što će kanabis tamo uskoro biti legalizovan.*Ime je izmenjenoOvaj tekst je prvobitno objavljen na VICE FR.