Besni i razočarani Nemci pričaju zašto su glasali za desničare

U berlinskoj četvrti Marcan-Helersdorf živi 250,000 ljudi natrpanih u soliterima, zapuštenim zgradama i zaboravljenim stambenim blokovima. Ovo je jedna od problematičnih četvrti u kosmopolitskom centru Evrope, bar tako pišu takozvani dobro-obavešteni tabloidi. Nigde u Berlinu nema fmanje ljudi koji su završili srednju školu, a 39 odsto dece mlađe od 15 godina odrasta samo zahvaljujući pomoći "Harc IV" — obliku socijalne pomoći koju prezire veći deo nemačkog društva.

Levičarska partija, ili Die Linke, dugo je bila najpopularnija u ovoj glasačkoj jedinici. Ali na izborima prošlog vikenda, na kojima je Angela Merkel i njena koalicija desnog centra osvojila četvrti mandat — dok je podrška levičarima pala za skoro 13 odsto u poređenju sa prošlim izborima 2013, na samo 26.1 odsto. Ispostavilo se da je svaki peti glasač u četvrti Marcan-Helersdorf glasao za desničarsku populističku politiku Alternative za Nemačku (AfD). Nigde drugde u Nemačkoj ova partija, nešto najbliže alt-rajt pokretu u Americi što se zapatilo u evropskim zemljama, nije dobila toliku podršku. Zato smo odlučili da ljudima koji su glasali za AfD postavimo jednostavno pitanje: zašto?

Očigledno se zemlja puno promenila poslednjih par godina. Nemačka je primila više od milion izbeglica, a učestalost smrtonosnih terorističkih napada više je nego uznemirila Evropljane. Za to vreme, AfD se preobratila iz ne tako zanimljive evroskeptične partije u grupaciju koja vešto iskorišćava strah od stranaca i ubacivanja "neprijatelja" u naše redove, u dinamici koja je postala poznata širom zapadnih zemalja.

Većina stanovnika ove četvrti koja ima posao su fizički radnici. Na primer, Angelinin očuh, koji je upravo otišao da glasa kad smo razgovarali sa njom. Angelina ima 13 godina i nedelju je provela sedeći sa vršnjacima na stepenicama ispred jednog stambenog kompleksa. Svi puše marlboro, a Angelina je vešto našminkana, pažljivo izvučenog ajlajnera oko narandžaste senke za oči. Kako ona i očuh nameravaju da provedu ostatak dana? "Sedećemo i blejati, kao i uvek", kaže ona.

Mnogi sa kojima smo razgovarali kažu da su presrećni što ovde žive. "Ne zanima me život u Krojcbergu", hipsterskoj četvrti Berlina, rekao nam je jedan čovek ispred glasačkog mesta. "Ovde je mirno i tiho. Ne želim da imam ništa sa svim tim ludacima u Berlinu."

AfD je osvojila ogroman broj glasova u ovoj četvrti, bez obzira što u njoj živi samo 15 odsto migranata. Ili možda baš zbog toga: čini se da je AfD ovde profitirao na nativizmu. Tokom prošlih saveznih izbora 2013, Levičarska partija je osvojila 38.9 odsto takozvanih prvih glasova (izborni sistem u Nemačkoj predviđa dvoglasje: jedan glas ide kandidatu, a drugi partiji) i tako postla najjača politička snaga u ovoj oblasti. Prošle godine je AfD prvi put pobedila levičare na izborima za državnih parlament u berlinskoj oblasti. Prošlog vikenda je nastavila da raste.

Majk stoji ispred kioska sa donerima i puši u društvu jednog od radnika. Veselo ćaskaju i dosta se smeju. Majk je glasao za fD, kaže, zbog socijalnih pitanja, a naročito zbog stranaca. "Stranci su uvek krivi za sve", dodaje radnik. Majk ga pogleda i pomalo nervozno se nasmeje. "Ali ti bar radiš", kaže.

VICE: Glasao si za AfD. Znaš li da je partija, većim delom programa, ekstremno desničarska?

Majk: Radio sam godinama na građevini i ništa nisam dobio zauzvrat. Glasao sam za AfD jer sam besan. Nadam se da će postati treća najmoćnija partija. Ako ćete me zbog toga zvati nacistom, samo napred. Baš me briga.

Da li smatraš da si osetio nepravdu?

Da. Na primer, imam problem sa leđima. Posle više operacija, više nisam sposoban za rad. Jednom sam otišao do Centra za socijalni rad jer sam mislio da će moći da mi pomognu oko popunjavanja beskrajne papirologije da bih mogao da dobijem pomoć. Sva ta birokratija je mnogo komplikovana. Međutim, odbili su me - jer sam Nemac. Oni pomažu samo izbeglicama.

Majk je i četiri sata kasnije sedeo na istom mestu, samo sada u društvu još trojice prijatelja. Svi imaju oko 50 gdina, puše i piju pivo. Majk je naručio i žestinu. Njegov prijatelj Mario strahuje da smo pogrešno razumeli šta je Majk hteo da kaže. Mario i Majk su zajedno radili na građevini. Mario ima 53 godine i upravnik je gradilišta.

Mario: Majk je sjajan tip. Nemojte pogrešno da protumačite ono što je rekao. Mi nismo nacisti. Ovako smo glasali iz protesta.

VICE: Za koga si ti glasao?

Mario: Nekad sam glasao za levicu, ali više ne. I neću za Zelene, Slobodnu demokratsku partiju, CDU, niti za SPD. Treba da dođe do do velikog praska. Sanjam da SPD dobije samo 18 odsto. Ko god glasa za njih je verovatno senilan, ili u domu za stare.

Otkud ta mržnja prema strancima?

Nemam ništa protiv izbeglica. Jednom sam sakrio pasoše vijetnamske porodice kod mene u kući da bi što duže trajao proces odobravanja azila. Oni i danas žive u Nemačkoj. Međutim, smeta mi kad nam ljudi zaduženi za integraciju kažu da ne postoji nemačka kultura van nemačkog jezika. Osećam se lično uvređenim. Nemačka kultura je biti iskren, direktan i vredan.

Šta možemo da uradimo da se naše društvo ne deli još više?

Nemam odgovor na to. Kako da se izvučemo iz ove situacije? Možda bi trebalo da se pripremimo za promene i vidimo kako u stvari sve izgleda u našem društvu. Toliko je penzionera koji nemaju za život i skupljaju prazne flaše da bi došli do novca. Imamo puno problema o kojima niko skoro i da ne razmišlja.

Tilo, držeći se sa devojkom za ruke, ide ka glasačkom mestu u osnovnoj školi Petar Pan u Marcanu. U jesen 2014, 30 dece je ovde krenulo u prvi razred. Proteklih godina, bilo ih je oko 80. Pre četiri godine, škola je trebalo da bude renovirana i proširena, ali se nije mnogo toga uradilo. Mnogi, čak i oni stariji od 50 godina, idu ka izbornom mestu na štakama ili uz pomoć štapa.

VICE: Zašto si glasao za AfD?

Tilo: Glasao sam za AfD i NPD, [desničarska, ultranacionalistička partija nastala iz Nemačke imperijalne partije koja je postojala odmah posle Drugog svetskog rata) jer ne želim da dajem glas velikim strankama. Oni samo još više vuku našu zemlju u propast. Ovde u Marcanu je uvek bilo mirno. Naravno, infrastruktura i sve ostalo propada, ali naš moto je oduvek bio da možemo da napravimo pitu od govana. Ali od nedavno sve zaista ide na gore.

Kako to tačno misliš?

Odakle dolaze svi ti milioni evra za izbegličke centre, koje prave tik pred našim nosom? I počeli su da grade te centre a da nisu ni pročitali šta mi, meštani, mislimo o tome. Mladi ljudi ovde postaju sve drskiji i napadaju verbalno sve nas. Prosto imaju taj "boli me uvo" mentalitet.

Prolaze dvojica mladića u trenerkama. Kada nas vide, jedan od njih viče: "Glasam za NPD!" i pokazuje nacistički pozdrav. Obojici je to, očigledno, zabavno. Mario se vraća sa glasanja sa ženom. Kaže da je instinktivno glasao za AfD.

VICE: Kako to "instinktivno"?

Mario: Nisam zadovoljan onim što nudi većina partija i hoću da ih kaznim. Još jedan od razloga je naša politika prema izbeglicama. Stopa kriminala je u porastu. Na primer, jedan poznanik mi je pričao da je naš zajednički prijatelj u bolnici pošto su ga napale izbeglice.

Jeste li dugo razmišljali za koga ćete glasati?

Ove godine nisam imao izbora. Već sam dugo znao da ću glasati za AfD. Živimo u demokratiji i treba toga da se pridržavamo. Nekada sam glasao za SPD.

Matijas stoji sa prijateljima ispred glasačkog mesta. Ćaskaju i kažu da je većina njih glasala za AfD. Matijas jedini objašnjava zašto. Ostali se neprestano slažu sa njim i povremeno ga prekidaju da bi dodali nešto na njegove reči. Ali i pored toga, odbijaju intervju.

VICE: Zašto glasaš za AfD?

Matthias: Ovog jutra sam još bio neodlučan: AfD ili Levičarska partija. Smučile su mi se ove već utvrđene partije. Pre osam godina, glasao sam za FDP, a jednom sam dao glas i SPD-u. Ali se ništa nije promenilo. I više ne padam na njihove priče. AfD je jedina stranka koja misli na narod.

Osećaš li se marginalizovano?

Radi se o tome da se mnogo više čini za izbeglice nego za nas. Puno je mojih prijatelja koji i dalje traže posao. Izbeglice samo dobijaju pare a ništa ne rade. Čak imaju i prednost kada se radi o stanovima - sve im je plaćeno i gazde onda hoće njima da izdaju jer im država plaća. I zato sve postaje još skuplje.

Ivald Bot, 64, načelnik izbornog mesta, prilazi grupi ljudi i sluša šta pričaju. Potom ih smireno prekida:

Ivald Bot: Ne mislim kao vi. Trebalo bi drugačije da gledate na stvari. Ako bih se sad iselio iz stana u kom živim, a plaćam ga 350 evra, onda bi gazda povećao kiriju na 400 evra, bez obzira da li bi se uselile izbeglice ili neko drugi. Nisu izbeglice krive što su kirije sve više.

VICE: Imate li još neke kontraargumente?

Ivald: Retko se naiđe na AfD pristalice koje imaju logičke argumente. Teško je raspravljati sa raspršenim strahovima.

Ivald Bot, 64, načelnik izbornog mesta i volonter-koordinator za jedan izbeglički centar u Berlinu. Glasao je za Levičarsku partiju i SPD.

Kako će sve izgledati posle izbora?

Zabrinut sam. NPD ima dosta poslanika u parlamentima država, ali se dosta svađaju među sobom. Mislim da se nećemo tako lako rešiti AfD-a. Imaju u svojim redovima veliki broj profesionalnih političara. Plašim se da će odnos između levice i desnice postati sličan onom u Americi. Svedok sam da su se brojna prijateljstva raspala zbog toga.

Čini mi se da niste ljuti na ljude ovde. Zar ne bi trebalo, kao levičar, da prezirete pristalice AfD-a?

Nikada nikog ne treba prezirati. Mnogi od njih su "glasači iz protesta". I to mogu da razumem. Mnogo se toga pogoršalo poslednjih godina. Na mom glasačkom mestu je AfD dobio samo tri glasa manje nego Leva partija na prošlim izborima. Ali bez obzira na to koliko je tužna ovakva svakodnevica, ponosan sam da izbori uspešno teku u našoj zemlji i niko spolja ne utiče na njih. I što svako može slobodno da iskaže sopstveno mišljenje.

Još na VICE.com

Odgovorili smo na najčešća pitanja o Angeli Merkel na Guglu

Šta se desi kada se na jednom mestu okupi 6.000 neonacista

Šta danas znači iscrtavanje kukastog krsta u Srbiji