Zaštita životne sredine

Osam godina sam fotografisao najprljaviju reku na planeti. Evo šta sam snimio

Mnogobrojne hemikalije su iz reke, podzemnim vodama doprle i do plantaža pirinča, ugrozivši zdravlje meštana.

pisao Iqbal Kusumadirezza; Ispričano Jade Poa; fotografije Iqbal Kusumadirezza; Preveo Jade Poa
24 Septembar 2019, 5:45am

FOTO: IQBAL KUSUMADIREZZA.

Ovaj članak je deo šire inicijative VICE o stanju životne sredine širom sveta. Za ostale priče iz ove serije, pogledajte ovu stranicu.

Indonezija je dom brojnih reka a ona sa najgorom reputacijom zove se Citarum. Ovu reku koja teče zapadnom Javom, nedavno su svetski mediji prozvali "najprljavijom na planeti".

Sa svojih 286 kilometra dužine, od planine Vajanf do zapadne Jave, nijedna druga reka joj nije ni blizu po snazi. Pre nego što je postala tako toksična, ova reka bila je žila kucavica ljudima koji žive u velikim gradovima kao što su Džakarta, Bekasi, Karavang, Purvakarta i Bandung. Reka je između ostalog bila izvor za navodnjavanje više od 420 hektara obradivog zemljišta. Kako se industrijalizao ceo region, tako je Citarum bio sve pogođeniji, a ljudi koji žive duž reke sa sve manje čiste vode.

Kao fotograf i neko ko je rođen u ovom regionu, osetio sam se udavljenim u ovoj prljavoj vodi, koja je plavila obalu svake godine dok sam bio srednjoškolac. Ti prizori đubreta su me zapanjili, pa sam 2007.godine započeo lični projekat koji je podrazumevao fotografisanje reke celim njenim tokom.

Posećanje na stanje Citaruma i samo gledanje kako se pretvara u otrovni septičku jamu je prosto snažno uticalo na mene. Iako sam u početku nameravao da dokumentujem poplave, shvatio sam da je problem mnogo, mnogo veći, i pomislio da bih dokumentovanjem reke tokom dužeg perioda mogao da skrenem pažnju na katastrofalne promene koje je reka doživela. Usredsredio sam se na kraj reke Bandung, gde je tekstilna industrija u velikoj ekspanziji, i gde je sve počelo osamdesetih godina prošlog veka.

1562312344617-limbah-2016-01
Otpad koji se uliva pritoku Citaruma, reku Cikijing. Snimljeno 2016.

Tada je u reku krenuo da se sliva toksični otpad iz preko 300 fabrika. Samo jedna petina tih fabrika imala je ispravne sisteme za upravljanje tečnim otpadom, a stanovništvo koje živi uz reku očigledno je naviklo koristiti njen tok kao kantu za smeće u domaćinstvu.

Duž Citaruma nikle su mnoge tekstilne fabrike koje su prekomerno izlučivale podzemne vode, a otrovne hemikalije iz reke prodirale su u podzemne bunare. Pored toga, inicijalna infrastruktura na ovom području nije bila pripremljena za dolazak ovih fabrika; kako su se radna mesta otvarala, ljudi su se slivali uz obalu reke, gde nije bilo sistema za upravljanje smećem. Uz činjenica da pijaće vode nema u tom području, stanovnici su se i dalje, kao nekada, oslanjali na reku.

Tekstilna industrija počela je da se razvija još krajem sedamdesetih godina, pa je cela oblast dobila nadimak "Dolar siti", jer su fabrike radile po narudžbinama brendova kao što su Yves Saint Laurent, GAP, The North Face, Wrangler, Pierre Cardin, and Calvin Klein. Ali kreiranje novih radnih mesta imalo je visoku cenu za životnu sredinu.

Kako bi izbegla ogromna ulaganja u kvalitetne sisteme za upravljanje otpadom, fabrike su jednostavno izgradile privatne cevovode koji su otpad direktno izbacivale u reku.

Citarum je pravi primer lošeg tretiranja prirodnih voda u Indoneziji. Podaci Grinpisa ukazuju da se u toj vodi mogu pronaći živa, olovo, hrom, cink, bakar i sulfati, koji svi do jednog ugrožavaju živa bića.

Oko 80 posto fabrika u regionu Majale se nalazi na obalama Citaruma i njenih pritoka. Mnogobrojne hemikalije su iz reke, podzemnim vodama doprle i do plantaža pirinča, ugrozivši zdravlje meštana, koji se masovno žale na upalu pluća i razne osipe.

Indonežani koji žive uz reku svesni su koliko je njena voda zagađena, ali neki od njih i dalje se oslanjaju na nju koristiće je za čišćenje kuća, veša ili sudova, jer nemaju drugi izbor. Čak se i deca ponekad mogu videti kako se kupaju u reci.

Koalicija protiv otpada koju su osnovale različite organizacije koje se bore za zaštitu životne sredine pokrenule su zajedničku tužbu protiv Ministarstva životne sredine Indonezije, sa dokazima o zagađivanju reke od strane tri fabrike. Koalicija je pobedila na sudu jer su te tri kompanije osuđene za nelegalno odlaganje toksičnog otpada. Ono što je nejasno da li je ova presuda nešto promenilo u praksi.

Predsednik Joko Vidodo obećao je obnavljanje reke Citarum u narednih sedam godina. Nažalost, godinu dana nakon tog obećanja sa najvišeg mesta u zemlju, moje fotografije pokazuju da se skoro ništa nije promenilo.

Vlada je u međuvremenu pokrenula program spašavanja Citaruma, pozajmivši 142 miliona dolara od Svetske banke za taj projekat.

Evo nekih fotografija koje sam napravio u ovih osam godina:

1561962019624-limbah-2011-10
Đubre kod mesta Dayeuhkolot. Snimljeno 2011.
1562313068576-limbah-2012-34
Tamansari, Bandung. Snimljeno 2013.
1562312261788-limbah-2012-22
Vožnja kroz đubre, 2012.
1562312293888-limbah-2017-14
Dimnjaci - 2017.
1562312514880-limbah-2012-30
2015.
1562312597608-limbah-2016-21
Deca se kupaju u pritoci Citaruma, Cikijing. Snimljeno 2016.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE ID.