Vesna Zorić o ovogodišnjoj šetnji “Ponos Srbije“: Ima nas koji smo za jedan, drugi, oba, mnoge ili nijedan Prajd

Peti po redu “Ponos Srbije“ pod sloganom "Borba još uvek traje - pridruži se", održaće se u subotu 29. juna u Beogradu. Okupljanje je planirano za 11 časova u Pionirskom parku.

Širom sveta, mesec jun se kao Mesec Ponosa svake godine obeležava u čast Stounvolske pobune koja se u Njujorku dogodila 1989. I ove godine će se i u Beogradu održati junska šetnja, a ove godine ona će biti u čast obeležavanja 50 godina od Stounvolske pobune.

Pored već više puta ponavljanih zahteva poput onih za hitno pravno regulisanje istopolnih zajednica, dostupnost hormonske terapije i depatologizaciju trans osoba, nastavljajući trend prethodnih godina, ove godine okupljeni će šetnjom ukazati na potrebu da se poradi i na širem spektru ciljeva.

Ispred organizacije Egal, koja učestvuje u organizaciji sutrašnjeg Prajda, Vesna Zorić za VICE govori o ciljevima i zahtevima sutrašnje šetnje, kao i o tome kako ona vidi stanje u kome se zajednica u Srbiji nalazi danas, ali o tome kako ona posmatra razloge zbog kojih se u Srbiji održavaju dva Prajda.

VICE: Prošlo je pedeset godina od prvog “Prajda“ u Njujorku, a četiri od prve šetnje u čijoj organizaciji učestvuje udruženje “Egal“. Kako Vi vidite uticaj ovih šetnji na položaj i uslove u kojima u Srbiji živi LGBTIQ zajednica?

Vesna Zorić: Stounvolska pobuna je označila početak organizovane borbe za jednaka prava LGBTIQ osoba. Nastala je kao spontani protest protiv represije i do danas je Prajd to i ostao – protest kojim se zahteva bolji položaj u društvu. Prajd je važan i za one koji su na skupu, a važan je i za one koji nisu ili ne smeju da dođu, zato što može da pošalje osnažujući poruku pripadnicima/ama zajednice. Svaki oblik javnog okupljanja podiže vidljivost LGBTIQ zajednice i otvara nove prostore da se radi na realnim problemima i zagovaraju rešenja.

U proteklih pet godina su vidljivi neki pomaci: izglasan je novi zakon i prateći Pravilnik koji dozvoljava trans osobama izdavanje adekvatnih ličnih dokumenata, otvoren je prvi Drop-in center za LGBTIQ osobe, doneta je prva presuda koja ima kao otežavajuću okolnost zločin iz mržnje, podignuta je vidljivost zajednica i možemo da se pohvalimo dobrom kvir kulturnom scenom.

Ove godine organizujete Prajd pod slogonom “Borba još uvek traje - pidruži se“. Kako će izgledati Prajd ove godine?

Okupljanje učesnika/ca je planirano za 11 časova u Pionirskom parku, dok će sama šetnja početi u 11:30. Šetamo sve do Studenskog parka. Na početku će se okupljenima obratiti neko iz zajednice, kao i jedan od roditelja čije dete živi sa autizmom, s obzirom da svake godine skrećemo posebnu pažnju ne samo na LGBTIQ, nego i na probleme i izazove sa kojima se suočavaju druge društvene grupe.

Kakvi su ciljevi Prajda ove godine? Kakve zahteve imate i da li su se promenili u odnosu na prethodne godine?

Ciljevi Prajda su, kao i svake godine, jasni i stavljamo u fokus pitanja koja su goruća za zajednicu. Insistiramo na brzom pravnom regulisanju statusa istopolnih zajednica, depatologizaciji trans identiteta i dosupnosti hormonske terapije, senzibilizaciji zaposlenih u javnim ustanovama za rad sa LGBTIQ osobama i izdvajanje dela sredstava iz budžeta, koja su već namenjna civilnom sektoru, i za rad LGBTIQ organizacija.

Kada je 2015. godine održan prvi Prajd u organizaciji između ostalog i organizacije Egal, nosio je naziv Trans Prajd. Danas, četiri godine kasnije, fokus je na sloganu koji ne ukazuje eksplicitno na to da je u pitanju šetnja podrške prvo trans, pa nakon toga i ostalim pripadnicima LGBTIQ zajednice. Da li shodno tome očekujete da će se šetnji priključiti veći broj ljudi nego prethodnih godina? Zbog čega se i ove godine u Srbiji održavaju dve prajd šetnje?

Samo 2015. godine je to bio Trans Prajd, kada je bilo nepohodno da se konačno u samoj organizaciji Prajda čuje i glas trans zajednice i da budu vidljivi i zahtevi sa te strane. Već od naredne godine, pre svega zbog samih zahteva zajednice, to je Prajd koji okuplja celu LGBTIQ zajednicu, uz stalno uključivanje najmanje još jedne grupe koja se prepoznaje kao ranjiva: romska zajednica, žene koje su imale iskustvo partnerskog i nasilja u porodici, osobe sa invaliditetom, osobe koje žive sa HIV-om i AIDS-om i, ove godine, su u fokusu osobe koje žive sa autizmom i članovi njihovih porodica. Očekujemo, kao i svake godine, osobe iz zajednice, roditelje, prijatelje, ljude iz civilnog, biznis i državnog sektora.

Dve Prajd šetnje se dešavaju zbog razlike u načinu organizovanja skupa – logike uključivanja, datuma, otvorenosti ulica i broja pripadnika bezbednosnih snaga.

Kako reagujete na kritike koje pripadnici LGBTIQ zajednice upućuju zbog toga što Srbija ima dva Prajda?

Mi nismo homogena zajednica, kao što to nije i svaka druga. Ima nas koji smo za jedan, drugi, oba, mnoge ili nijedan Prajd. Za mene Prajd nije projekat, to je borba za moj život. Nemam razloga nikome da se udvaram niti pravdam, sve političke opcije koje smo do sada imali su izdale LGBTIQ pokret, prepušteni smo sami sebi.