VICE vodič za januarski ispitni rok

Deset saveta kako preživeti prvi rok, a pritom ne fejlovati previše.

|
20 januari 2019, 7:00am

Praznici su prošli, a za većinu radnog naroda oni predstavljaju oazu mira usred zime kada možemo duže ostati u krevetu, ne moramo da gledamo kolege, gradski prevoz u toku jutarnjeg špica i kada se možemo konačno posvetiti sebi i svojim najdražima. Učenici škola širom Srbije su trenutno u iščekivanju drugog po redu najdužeg raspusta u toku školske godine, a njihovi profesori, od kada je 2016. godine u Srbiji promenjen raspored raspusta, u decembru su odmarali i verovatno sve do sada čekali krajnji momenat da krenu u misiju zaključivanja ocena.

Sa druge strane, studentima je decembar proleteo u konstantnim kolokvijumima, a rasprave gde provesti novogodišnje veče ponovo su okupirale daleko više pažnje nego što bi trebalo. A i kako ne bi – gradske ulice širom zemlje okićene su svetlucavom, da ne kažem blještećom dekoracijom (gde su upozorenja za one sa fotosenzitivnom epilepsijom?), koja nas iz dana u dan podsećaju na prazničnu sezonu koja je već uveliko na zamaku. I kao da niko ne razmišlja šta nas sve čeka nakon što se ona završi.

Dragi studenti, ako biste voleli da još koji dan potiskujete osećaj krivice što i dalje niste počeli da učite, možda mislite da ovo i nije pravi vodič za vas. Ipak, posavetovala bih vas da “ne menjate kanal” i prelistate ove savete, jer je januarski rok mnogo bliže nego što mislite, a saveta nikad dosta. Pogotovo kad nisu u vidu “sedite jebeno odmah i počnite”.

1. Tefter plan

Prvi savet je nešto što je zapravo više godina za redom isprobana “tehnika” u koju se bukvalno kunem svojim dosadašnjim akademskim “uspehom”. Tefter plan je osnova za organizovano spremanje ispita, ali vam može poslužiti i za organizaciju svakodnevnih obaveza (svi znamo da za studente mnogi misle da su neodgovorna i ćudljiva grupa ljudi). Sve što vam treba je upravo jedan tefter i jedna olovka, kao i hladnokrvnost koju vam preporučujem da kako znate i umete održite dok budete jednu po jednu ređali sve obaveze koje su pred vama narednih dana.

Ispite, kolokvijume, rokove za seminarske radove, kao i upise ocena i termine za prijave ispita poređajte hronološki na što manje strana, jednu ispod druge, a za svaku od obaveza pored naziva zapišite i osnovne informacije koje će vam tada biti neophodne. Na primer, ako imate ispit, pored datuma i naziva predmeta upišite i tačnu lokaciju održavanja ispita, kao i tačno vreme. To će vas spasiti paničnog ulaženja na sajt fakulteta ili pokušaja pronalaska lokacije na oglasnoj tabli nakon što ste umalo zakasnili na ispit jer led još uvek nije raščišćen sa ulica, a vi više volite da vaše noge ostanu čitave, nego da potencijalno postanete nezvanični šampion u trčanju u ekstremnim uslovima.

Pored mukice koja će vas definitivno uhvatiti kad shvatite kolika je lista zapravo, najzabavniji deo tefter plana je momenat kada završite neku od obaveza sa liste i konačno možete da je krvnički prežvrljate. Tako će se vremenom vaš tefter plan pretvoriti u listu žvrljotina, a to i nije tako loše, s obzirom da će vas svaki prežvrljani red podsetiti na činjenicu koliko ste jebeno produktivni. A i ako padnete neki ispit, samo ga dodajte na dno liste sa novim datumom u sledećem roku – na taj način održavate korak sa svime što treba uraditi, a upornim postavljanjem dedlajnova ćete možda i uspeti da probudite u sebi vrednicu koja sve završava u prvom terminu.

2. Izađite na sve ispite koje ste prijavili

Još jedna dobra strana tefter plana je što će vas pogurati da zapravo izađete na sve te ispite. Postoji pritajena mudrost u izreci “Nije važno pobediti, važno je učestvovati” koju studenti mogu prihvatiti kada se radi o ispitima. U redu je pasti ispit, ali je mnogo manje u redu ni ne iscimati se da vidiš pitanja samo zato što smatraš da se nisi dovoljno pripremljen da bi položio. Makar idite da čujete pitanja, a onda ih i zapišite. Koristiće vam kada vas muka (ili pretnja da nećete imati leto) pritisne da zapravo položite nešto.

Još jedna stvar: veče pred ispit spakujte indeks u torbu koju ćete nositi, i definitivno krenite sat vremena ranije, jer niko ne želi da mu GSP bude kriv što kasni na ispit jer autobus zbog snega ili neke druge vremenske nepogode stiže tek za dvadeset minuta, a vama ispit u tom trenutku počinje za deset.

3. Probajte da popunite sva pitanja ako je ispit pismenog tipa

Dopadalo se njima to ili ne, posao profesora (ili njihovih asistenata, pa kako je ko u mogućnosti) je da čitaju sva sranja koja studenti napišu u svojim radovima. Na studentima je da to iskoriste. Pokušajte da odgovorite na sva pitanja koja su postavljena, čak i ako niste sigurni da je odgovor tačan. Neka to budu jasne rečenice, ako već znate odgovor, a ako ga ne znate, porazmislite šta bi moglo da zvuči kao nešto što ima smisla. Ne kažem vam da pišete recept za palačinke kada vas pitaju da objasnite funkciju nekog ćelijskog enzima, ali i ako ne možete tačno da se setite šta ste o njemu pročitali u literaturi, probajte da napišete nešto što može biti odgovor. Profesori često ne formulišu pitanja sasvim precizno, tako da i neki vaš odgovor koji ste osmislili na osnovu prethodnog znanja može zapravo biti priznat kao polutačan ili čak tačan. Zrno po zrno – pogača, a tih pola poena može biti presudnih pola kojima ste prešli minimum za polaganje ispita.

4. Obucite se pristojno

Nada Macura tokom cele godine savetuje slojevito oblačenje, a ono je sasvim sigurno mast hev za zimsku sezonu. Svi smo čuli kliše savete da se na poslovne razgovore ide u tamno plavoj odeći, kao i da moramo brinuti da nam je košulja uvek ispeglana, a kosa uredna. Slično je i sa ispitima. Iskoristite slojeve da se ne smrznete na putu do fakulteta, jer niko ne može pošteno da se fokusira na postizanje akademskih ciljeva dok mu telesna temperatura pada ispod normale. Ali pazite i da ne preterate – možete delovati neozbijno ako se kao polarni istraživač pojavite pred profesorom u jakni i sa šubarom na glavi koja vašu jutarnju frizuru čini, ako je to ikako moguće, još neurednijom. Gledajte da u momentu kad izlazite da odgovarate na sebi imate tek onoliko slojeva koliko je neophodno (tu se ponovo vraćam na kretanje od kuće na vreme, trebaće vam vremena da skinete sve te slojeve), jer ne želite da krenete da se naglo preznojavate pred profesorom dok vas pita pitanje koje i niste najbolje spremili. Ako ste mirni i izgledate pristojno, veće su šanse da profesor neće posumnjati da li ste zapravo došli spremni da odgovarate.

5. Spavajte dovoljno

Možda niste previše spavali u prethodnom periodu, ali vam ipak savetujem da pokušate da povratite normalan ritam spavanja čim prođe hajp i to ludo zezanje koje ste iščekivali. Svi smo bili u situaciji gde zbog prekasnog početka sa pripremama ispita dve noći ranije odlučimo da ne spavamo, što na samom ispitu rezultira znatno slabijom koncentracijom od one na koju smo navikli. Istraživanja su pokazala da nedostatak sna dovodi do promena u pažnji i performansama, što spavanje postavlja visoko na listi prioriteta kada se radi o spremanju ispita. A ako biste mi sad rekli da ovo za vas ne važi jer učite noću, vama savetujem da onda spavate u toku dana, ali samo ako ste sposobni da se zapravo i probudite u neko normlano vreme. Niko vam drugi nije kriv ako ustanete u pet popodne i onda se do 11 razvlačite po krevetu uz izgovor da “ne možete da učite dok su sve te distrakcije oko vas”, a da ste pritom za to vreme prelistali više tvitova nego strana u knjizi prethodne noći.

6. Jebeno sklonite telefon od sebe dok učite

Ako ste već seli da učite, onda to stvarno i uradite. Nema telefona, nema proveravanja koliko je sati, nema petominutnih pauza “samo da bacim pogled na Instagram DM” koje se na kraju pretvore u sve samo ne petominutnu pauzu. Ako učite iz prezentacija na kompu, nemojte se u tabu pored ulogovati na fejs, makar i pod izgovorom da je to zbog fakultetske grupe – svi dobro znamo da notifikacije odvlače pažnju, a i kako da ubedite sebe da je gradivo koje će biti tu sve vreme zapravo bitnije od mima u kome vas je drugarica tagovala? Meni lično to predstavlja preveliko iskušenje, a svemu mogu da odolim osim iskušenju.

7. Pauze su okej

Čak i ako ste shvatili da ste baš u frci, i dalje treba da pravite pauze kako bi vaš mozak mogao efektivno da skladišti informacije. Postoji mnogo tehnika učenja, a ako već nemate svoju omiljenu, preporučujem vam da pokušate sa sistemom da učite 50 minuta i onda pauzirate 10. Takođe, ako vam je baš dosta nekog predmeta, pauza vam može biti i da prosto promenite ono što učite – uzmite da učite ono što vam sledi nakon prvog ispita. I to je neka vrsta pauze koja će vam pomoći da se ne prezasitite jednim te istim temama, a dokle god se na vreme vratite na učenje onoga što vam je prvo na listi, sve ćete stići na vreme.

8. Redovno menjajte metod učenja

Iako vam možda deluje da je dovoljno samo pročitati knjigu nekoliko puta, istraživanja naglašavaju uticaj samomotivisanosti kada se radi o učenju, a redovne promene metoda učenja mogu pomoći kada pokušavate da održite krhku studentsku pažnju usmerenu na knjigu koja se nalazi pred vama. Možete probati da prvi put samo čitate, a onda u drugom prelasku podvučete ono što je najvažnije. To možete uporediti sa beleškama ili skriptama, ako ih imate (ako ih nemate, pitajte nekog odgovornijeg predstavnika studentske vrste da vam ih pošalje). Nakon toga možete napraviti svoje skripta izvlačeći u svesku ili čak beleške na telefonu ono što ste izdvojili kao najbitnije. Na taj način ćete srž informacija imati uvek dostupnu za prelistavanje, a svi znamo da uporno vucaranje celokupne literature okolo ne samo što nije zdravo za kičmu, već ume i da podigne nivo stresa.

9. Ponavljajte gradivo sa kolegama

Možda ne želite da ponavljate gradivo sa kolegama jer vas tripuje to što uvek pomislite da svi znaju bolje od vas, ali ako se zapravo potrudite da ostavite ovaj toksični stav po strani, kolege vam mogu uspešno "sipati u glavu" one informacije koje sami niste uspeli da razumete ili prosto pohranite u dugotrajnu memoriju. Još ako je to neko ko je zapravo išao na predavanja u toku semestra – pa vašoj sreći nema kraja. Možda će vas iznenaditi koliko zapravo kvalitetnije pamtite kada slušate živu reč, a bićete mnogo sigurniji u svoje znanje delova koje ste naučili nakon što ih zapravo izgovorite nekome ko vas sluša i pazi da li to što pričate ima smisla. A pomoći će vam i ako imate problem sa tremom.

10. Iskulirajte ponekad

Studenti se danas masovno suočavaju sa izuzetno visokim nivoima stresa i ne morate biti tremaroš da bi vam dolazeći ispitni rok dodatno podigao nivo stresa. A kako biste održali zdrav razum, neophodno je da s vremena na vreme potpuno ostavite po strani obaveze i posvetite se sebi. Koliko god vaš štreberski alterego imao primat u periodu pre roka, setite se i stvari koje vas opuštaju i povremeno dajte sebi oduška od učenja. Na kraju krajeva, ništa nemate od konstantnog stresiranja, jer za razliku od vas na ispitu, izvesno je da će rok proći. A čak i ako padnete, čar studentskog života je u tome što sledeći rok postoji s razlogom.

Srećno!

Više na VICE
VICE Kanali