Severna Karolina: Muškarcima je dozvoljeno da dovrše seks čak i ako žena kaže ne

Tekst je objavljen na Broadly

Jedne majske večeri 1977. godine, Beverli Hester bila je seksualno napadnuta. Prema sažetku sadržanom u odluci Vrhovnog suda Severne Karoline Država protiv Veja, ona je svedočila da je počinilac, Doni Vej, pretio da će je premlatiti ako ne bude pristala na seks s njim dok su se družili u prijateljevom stanu. Kad je pokušala da napusti spavaću sobu, on ju je navodno ošamario.

Hester je ispričala sudu da ju je Vej analno penetrirao i prisilio da ga oralno zadovolji. Ona je rekla da se on upustio u snošaj njom — iako ga je molila da to ne radi jer je još devica — ali je stao kad se požalila na jake bolove u stomaku. Kasnije, u bolnici, svojoj majci je ispričala da je silovana.

Uprkos njenom svedočenju, porota je delovala pokolebana argumentom odbrane da je Hester prvobitno pristala na seks sa Vejom. Tokom zasedanja, članovi porote su se vratili da pitaju sudiju "može li pristanak na seks da bude povučen". Sudija je napomenuo da može, naročito u slučajevima kada je snošaj postao nasilan i stoga "više nije uzajamno sporazuman". Vej je osuđen zbog silovanja drugog stepena.

Državni Vrhovni sud, međutim, nije se složio sa tumačenjem suda niže instance o povučenom pristanku. "Ako je već došlo do penetracije uz ženin pristanak, optuženi nije kriv za silovanje, mada je možda kriv za neki drugi zločin tokom radnji koje su usledile", obrazložio je Visoki sud.

Kao posledica toga, poslednjih 38 godina, žene u Severnoj Karolini — kao što je devetnaestogodišnja Alija Palmer, koja je navodno pristala na seks sa muškarcem na žurki, ali se predomislila kad je on postao nasilan — nisu mogle zakonski da povuku svoj pristanak nakon što je seksualni čin već započeo. "To je zaista glupo", nedavno je Palmer izjavila za Fejetvil Observer. "Kad bih ti rekla da staneš, a ti nastaviš to da radiš, to je onda silovanje."
Tridesetog marta ove godine, državni senator Džef Džekson, demokrata, podneo je predlog kojim bi se izmenio ovaj grozni zakon. ( Sličan predlog zakona podneo je 2015. godine zajedno sa još dva republička ko-sponzora.) Tekst za SB 553 je kratak i precizan, a jedan njegov deo glasi: "Osoba može da povuče svoj pristanak na upuštanje u vaginalni snošaj usred samog snošaja, čak i ako je došlo do prave penetracije uz pristanak, i čak i ako je došlo do samo jednog čina vaginalnog snošaja."

Predlog zakona trenutno čami na Senatskom odboru za pravila, gde će najverovatnije biti odlučeno da se izjašnjavanje o njemu odloži. Džekson je za VICE rekao da sledeće godine planira ponovo da podnese predlog zakona. "Ovo zaista ne bi smelo da bude sporno pitanje", kaže on. "Severna Karolina je jedina država u zemlji u kojoj 'ne' zaista ne znači 'ne'. U ovom trenutku, ako žena muškarcu kaže da stane sa seksom, on zakonski nije obavezan to i da učini dok god je ona dala svoj prvobitni pristanak. Ako seks postane nasilan, žena nema pravo da kaže muškarcu da mora da stane."

Džekson kaže da se prvi put susreo s ovom rupom u zakonu dok je radio kao krivični tužilac, kad je njegovo tužilaštvo usled ovih okolnosti bilo prisiljeno da povuče optužnicu za silovanje. "Vrlo je malo zakonodavaca svesno da je ovo stanje u kom se trenutno nalazi naš zakon", kaže on. "Oni se veoma iznenade kad ih uputim u to. Većina mojih razgovora odnosilo se na obaveštavanje naših članova o ovoj očigledno nedopustivoj rupi u našem zakonu o silovanju. Nijedan od članova nikad nije branio tu rupu. Svaki zakonodavac sa kojim sam pričao slaže se da to moramo da ispravimo."

Ali inicijativa je spora u sprovođenju te promene u delo. On ukazuje na jedan konzervativni blog kao primer zbog čega. U njemu se pisac podsmeva Džeksonovom radu na izmeni "'pravila kopulacije" kao "umiljavanju diplomcima katedre za Ženske studije."
"Ovo je blog koji, nažalost, vrši određeni uticaj na mnoge naše konzervativne članove", kaže Džekson. On, međutim, kaže da veruje kako će zakon na kraju biti usvojen. "Kad se to dogodi, kladim se da će biti jednoglasno. Niko ne može ozbiljno da brani ovu rupu u našem zakonu o silovanju."

Anđelika Vind je izvršni direktor Our Voice, agencije iz Severne Karoline za intervenciju i prevenciju kriza kod žrtava seksualnog nasilja. Ona kaže da je njihov stav da "pristanak mora da bude entuzijastičan i neprekinut" i da bi "dozvoljavanje ženama da povuku pristanak bilo od ogromnog značaja za državu Severne Karoline".

Ova rupa u zakonu poručuje žrtvama da nemaju kontrolu nad sopstvenim telom, rekla je ona za VICE. "Osim što se ne traži da počinilac odgovara za svoja dela, kad žene ne mogu da povuku pristanak, tada im poručujemo da nasilje sme da se počini nad njima ako su prvobitno dale pristanak, a potom se predomislile."

Implikacije se tu ne završavaju. Zakon je stvorio i utisak da kad se silovanje desi, ono se zapravo nije desilo, dodaje Vind. "Praktično poručujete ženama koje su silovane da to nije bilo silovanje i zato će one biti manje sklone tome da zatraže pomoć… koja bi ih usmerila na put ka ozdravljenju."

Iako je Severna Karolina možda jedina država u kojoj žene eksplicitno ne mogu da povuku pristanak nakon što je seksualni odnos započeo, većina drugih država doživljava to kao sivu zonu. Samo Južna Dakota, Konektikat, Kalifornija, Ilinois, Mejn, Merilend, Kanzas i Minesota afirmativno priznaju da pristanak može da bude povučen u bilo kom trenutku tokom seksa, a Ilinois je jedina država koja je to pretočila i u poseban zakon.

JOŠ na VICE:

Skrivena epidemija: Žene koje siluju muškarce

Kako da se izborimo sa kretenima na društvenim mrežama

Kako biti u vezi sa žrtvom silovanja