Bivši dom heroina postao je luksuzni kompleks rehabilitacionih centara

Čiang Mai nekada se nalazio u središtu Zlatnog trougla; danas je prepun ustanova koje nude pakete za rehabilitaciju u vrednosti 10.000 dolara.

|
jul 21 2018, 6:00am

Fotografija posredstvom centra Dawn

On je kapija jedne od najvećih maršruta za trgovinu opijumom, mesto na koje ste odlazili ako vam je bio potreban fiks: Čiang Mai, najveći grad na severu Tajlanda.

Pedesetih godina prošlog veka, u regionu je počela da cveta komercijalna proizvodnja opijuma. Nova komunistička vlada Kine zabranila je ovu biljku i nije trebalo mnogo vremena da se čitav biznis preseli na jug. U kombinaciji sa nepristupačnim strmim brdima i hladnom klimom, granica između Tajlanda, Mjanmara i Laosa — nazvana Zlatni trougao — postala je idealno mesto za uzgoj opijuma daleko od redova zakona za borbu protiv droge.

Delimično potpomognut od strane CIA, koja je tokom šezdesetih uz pomoć trgovine drogom finansirala anti-komunističke saveznike u Laosu, proizvodnja je ozbiljno skočila i već sedamdesetih region je proizvodio više od 70 odsto svetskih zaliha opijuma.

Ironija je utoliko veća što je ovaj nekada raspusni grad u međuvremenu stekao smernu reputaciju vrhunskog rehabilitacionog kompleksa na Tajlandu, sa brojnim klinikama otvorenim poslednjih nekoliko godina koje nude mir, velnes i spokoj za napaćene zavisnike od droga.

Fotografija posredstvom centra Dawn

Centri kao što su Dawn, Lanna Rehab, Edge, Jintara i Next Step sada svi rade u ovoj oblasti i popularan su izbor pacijenata iz Velike Britanije koji imaju dovoljno resursa da otputuju tamo a žele da vrate živote na pravi kolosek. Oni odlaze u prvu rehabilitacionu kliniku Čiang Maia, The Cabin — južnoazijski odgovor na kliniku Beti Ford — slavnu po tome što je 2012. godine izbacila frontmena Libertinesa Pita Doertija.

Ali, iako su pomogli da grad stekne novu reputaciju, ovaj ipak ne može da pobegne od mračne prošlosti.

"Čiang Mai bilo je pre mnogo leta mesto broj jedan na koje biste dolazili da nabavite smek", kaže Dilan Ker, savetnik iz Birmingema, koji radi za Dawn, jednu od luksuznih klinika u ovoj oblasti. "Moj bivši australijski klijent bio je sedamdesetih pripadnik ovdašnjeg heroinskog kulta. Zvali su se Narandžasti ljudi i krijumčarili su heroin iz Čiang Maia u Australiju", objašnjava Ker, pre nego što detaljno navodi neke od čudnijih stvari na koje se ložio dotični kult: "Ubrizgavali bi se na mestima na kojima su Isusu ostale rane sa krsta: u stigmate. Verovali su da dok je Isus bio na krstu, Hristova krv bila je heroin. I tako biste doživeli religijsko iskustvo dok to radite."

Naravno, mnogo se toga promenilo od tada, počev sa Kerovim bivšim klijentom, koji je odlučio da se vrati u Čiang Mai — mesto na kom se navukao na heroin —kako bi se izlečio. Sada u šezdesetim godinama, ovaj bivši član Narandžastih ljudi očistio se i ne pripada više kultu (Ker nije mogao da potvrdi da li su taj kult bili ozloglašeni Rajniši iz Netfliksove Divlje, divlje zemlje).

Zavisnik od opijuma u severnom Tajlandu. Foto: Homer Sykes/Alamy Stock Photo

Na Čiang Mai je, u međuvremenu, oko bacila Fondacija Rojal projekt, osnovana krajem šezdesetih radi suzbijanje uzgoja opijuma u severnim pokrajinama. Tajlandska vlada takođe je počela oštro da zatvara maršrute za trgovinu heroinom nakon lansiranja nacionalne kampanje za iskorenjivanje opijuma 1984. godine.

Devedesetih je doprinos Tajlanda svetskoj proizvodnji opijuma opao i mada i dalje postoje oblasti u severnom Tajlandu (uključujući Čiang Mai) koje i dalje uzgajaju ovu biljku, najveći deo opijuma iz Zlatnog trougla danas potiče iz Mjanmara. Zađite malo dublje u planine i videćete da su mnoge bivše farme za uzgoj droge na Tajlandu zamenile farme za proizvodnju hrane, sa brojnim memorijalnim pločama postavljenim u čast Rojal projekta na mestima na kojima je nekada rastao mak.

U gradu Čiang Mai, opšta atmosfera odiše zdravljem i blagostanjem. Alkohol je zabranjen tokom dana, postoji bezbroj hramova koje treba posetiti, a uvek ćete negde u blizini videti monahe koji se mole. Odvikavanje na suvo nikad nije prijatno, ali ako već to negde morate da radite, ima i gorih mesta od savremenog Čiang Maia — što objašnjava zašto neprestano niču nove ustanove kao što je Dawn.

Ove klinike mnogo su jeftinije od prosečnog zapadnjačkog rehabilitacionog centra. Program u trajanju od 28 dana u Dawn-u, na primer, koštao bi vas oko 11.209 dolara. Iako u svakom slučaju to nije jeftino, manje je nego upola jeftinije nego u sličnim luksuznim centrima za lečenje u Velikoj Britaniji ili Sjedinjenim Državama.

Ker sugeriše da odsustvo od kuće takođe pruža ljudima priliku da započnu živote ispočetka u potpuno drugačijem okruženju.

"Kad je u pitanju zavisnost, dolazi pomalo do egzistencijalne krize", kaže on. "Ljudi počinju da shvataju da im je možda ovako suđeno; da žive kao zavisnici, da žive sa svim negativnim stranama zavisnosti, koje umeju da budu prilično jezive. Zato taj elemenat izlaska iz njihovog normalnog okruženja pruža ljudima priliku da izgrade svoj život od nule."

Idilično okruženje ne funkcioniše za svakoga, naravno, kao što je 2012. godine pokazao Pit Doerti. Sasvim slučajno, Doerti se vratio na Tajland dve godine kasnije, u rehabilitacionu kliniku Hope, južno od istočnog Bangkoka, gde je Ker zapravo počeo da radi sa slavnim pevačem kao njegov savetnik za zavisnost na turneji — "zanimljivo" iskustvo o kom Ker odbija da govori.

On, međutim, kaže da je bizarno zvučeća uloga stalno prisutnog savetnika za zavisnost prilično uobičajena ovih dana, sa gomilom drugih muzičara koji vode te svoje savetnike sa sobom na put, dodajući da je "opamećivanje te vrste prilično uobičajeno u muzičkoj industriji ovih dana."

A što se tiče Čiang Maia, stvari su se očigledno okrenule na bolje: njegova prošlost u vezi sa drogama danas je tek maglovita uspomena.

Pratite Robin Vilson na Tviteru.

Više na VICE
Vice Channels