suštinska pitanja

Šta je "Ništa"?

Zamolili smo jednog fizičara i jednog filozofa da nam objasne šta je ništa i to je zaista bilo nešto.

pisao Nick Rose
06 Novembar 2018, 12:43pm

Ilustracija: Cathryn Virginia

Prvobitno objavljeno na Motherboard.

Zatvorite oči i pokušajte da zamislite ništa.

Prekasno. Velike su šanse da ste već pomislili na nešto: možda na crnu boju ili reč “ništa”, ali nijedno od ta dva nije stvarno ništa.

Razmišljanje o ničemu može se smatrati, u najboljem slučaju, oblikom meditacije, a u najgorem, potpunim gubljenjem vremena. Ili bi bilo, da nije proste činjenice da se u središtu fizike krije nerazrešeno pitanje koje zahteva makar malo bavljenja ovom materijom ili njenim odsustvom: zašto postoji nešto (naš univerzum), umesto što ne postoji ništa?

Ništa je koncept toliko naizgled prost da zauzima prostor na neobičnom raskršću između nauke, filozofije i čistog jezika. Poput deteta koje uporno pita “Zašto?” do tačke apsurda, pokušaj da se prodre do same suštine ovog problema ume da izludi čoveka, tako da sam zatražio pomoć jednog fizičara i jednog filozofa kako bih stekao neku sliku šta “ništa” znači – ako uopšte znači nešto. Ispostavilo se da to pitanje izluđuje čak i eksperte.

Šta je ništa, po fizici?

Šon Kerol je teoretski fizičar i kosmolog sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju. “Ništa” je njegova skorašnja preokupacija, dok god se odnosi na nešto konkretno.

U skorašnjem postu na blogu, epizodi podkasta i poglavlju u Ratlidžovom vodiču za filozofiju fizike, svima pod naslovom “Zašto postoji nešto, a ne ništa?”, Kerol je pokušao da odgovori na ovo pitanje u najprostijim mogućim okvirima.

“Nauka i filozofija se bave pitanjem toga kakve su stvari i zašto su takve kakve su. Stoga deluje prirodno načiniti sledeći korak i zapitati se zašto stvari uopšte postoje”, napisao je on u tom poglavlju. “Naš doživljaj sveta, koji je ograničen na izuzetno sićušan segment realnosti, ne ostavlja nam mogućnost da razmišljamo na pravi način o pitanju njegovog postojanja.”

Istinsko ništavilo veoma je drugačije od prostog “praznog prostora”, iako bi ta definicija mogla da posluži u svakodnevnom smislu, rekao mi je Kerol tokom nedavnog razgovora preko Skajpa.

“U teoriji kvantnih polja, za koju mislimo da je najbolji način da se opiše univerzum koji imamo u ovom trenutku, prazan prostor je na neki način zanimljiv”, objasnio je on. “Čak i ako je onoliko prazan koliko to može da bude, u njemu i dalje postoje svojstva kvantne mehanike — ona su samo u stanju nulte energije i ne rade ništa. Ali mogli biste da proučavate vakuum, kao što to radi fizika čestica, i otkrijete njegova svojstva.

“Prazan prostor veoma je zanimljivo mesto u modernoj fizici; štošta se tu dešava, za razliku od toga kad bi tu bilo ništavilo, gde se ne bi dešavalo ništa”, rekao je on.

“Verovatno je bolje o ništavilu razmišljati kao o odsustvu čak i prostora i vremena, umesto o vremenu i prostoru u kojima nema ničega."

Kvantna stanja su funkcije talasa koje mere nepredvidive nivoe energije atoma i čestica do visokog stepena preciznosti. Sistem kvantne mehanike u najnižem stanju energije može da deluje kao ništavilo, čak i iz matematičke perspektive, ali tamo bi dalje postojale sićušne čestice i poskakivanja energije.

Bilo da se radi o rupi u zemlji ili nepreglednim prostorima svemira između nebeskih tela, ti “prazni” prostori ispunjeni su nečim što ima fizička svojstva. Taj vakuum nije ništavilo, makar što se tiče Kerola i njegovih savremenih kolega.

Ali to je samo jedan način da se pristupi razumevanju ovog problema. Drugi još više ume da napregne um: celokupno odsustvo prostor-vremena, “praznog” ili ne.

“Puko istinsko ništavilo — ne vakuum kvantne teorije — puko odsustvo bilo čega”, rekao je Kerol. “Imajući u vidu da smo u svetu post-opšte relativnosti, mi znamo da prostor i vreme nisu fiksni i apsolutni; oni su dinamični. Ajnštajn je tvrdio da su prostor i vreme obavijeni energijom, zato je verovatno bolje o ništavilu razmišljati kao o odsustvu čak i prostora i vremena, umesto o prostoru i vremenu u kojima nema ničega. Velika je razlika između praznog prostora i ničega.”

Iako je važno imati tu definiciju ničega na umu, dodao je Kerol, ona nije od velike pomoći u fizici. “‘Nešto’ je zanimljivo; ništavilo je zanimljivo samo kao odsustvo nečega”, rekao je on.

Kad se sve sabere i oduzme, rekao je Kerol, nije da on ne može da spava zbog pitanja “Šta je ništa?”, iako je to fascinantna tema za razmišljanje.

“Mislim da je pitanje ‘Zašto postoji nešto, a ne ništa?’ zanimljivo, ali je odgovor verovatno: ‘To je prosto tako’”, zaključio je on. “Verovatno tu nema ničeg dubljeg od toga. Nije da je ’ništa’ nekakva misteriozna nepoznata; to je prosto odsustvo bilo čega. To je sve što ima da se kaže na tu temu. Nema šta više da se sazna o ničemu. Sve što ima da se sazna je o nečemu.”

Šta je ništa, po filozofiji?

Nauka ne drži monopol na ništavilo. Džim Holt je filozof koji je pisao o širokom rasponu naučnih tema, od porekla univerzuma do filozofske istorije viceva. Bavio se i kvantnom mehanikom i ništavilom u govoru za TED Talk pod naslovom “Zašto postoji univerzum?”

Za Holta, puko ništa ne samo da je neshvatljivo za ljudski um, već može da se opiše samo uz pomoć filozofskog rezonovanja, što je još jedna sjajna polazna tačka za nekoga ko se lomi oko ovog pitanja. On tvrdi da “ništa”— ne prazan prostor ispunjen nevidljivim stvarima, kao što to definiše kvantna fizika, već bukvalno ništavilo — može lako da se objasni samo uz pomoć formalne logike.

“Možete koherentno da objasnite stanje ništavila; to je zaista lako učiniti”, rekao mi je Holt preko telefona. “To je stanje u kom ništa nije samo-identično. Ako je sve x, x nije jednako sa x; ta rečenica u logici objašnjava stanje ništavila. Ne pomaže mašti, ali ne ostavlja prostora za kontradikcije. Može biti istinito samo ako ništa postoji, jer ako bilo šta postoji, jednako je samom sebi. ”

“Nikad do kraja nisam mogao da razumem ništavilo, ali mogu da priđem prilično blizu kad gledam profesionalno kuglanje na televiziji."

Namera da se uz pomoć naučnog rezonovanja razume kako je nešto nastalo ni iz čega, smatra Holt, fizičarev je pokušaj da odgovori na jedno metafizičko pitanje. Konkretno, on ima problem sa teorijom kvantnih polja, koja pretpostavlja da je univerzum eksplodirao iz kvantnog vakuuma zahvaljujući širenju.

Teorija o širenju prvobitno je postavljena kao neka vrsta dodatka teoriji Velikog praska iz osamdesetih. Ona smatra da je širenje svemira istisnulo univerzum sa kvantnih razmera do astronomski ogromnog u veoma kratkom vremenskom periodu (između 10-35 sekundi i 10-33 sekunde posle Velikog praska), stvorivši razmere i strukturu univerzuma u kom živimo danas.

Ali ako je univerzum nastao ni iz čega, u skladu sa zakonima fizike, odakle su onda došli ti zakoni? Jesu li postojali pre univerzuma? Ako jesu, zar to ne bi onda značilo da univerzum nije nastao ni iz čega? “[Prema fizičarima], zakoni teorije kvantnih polja mogu da stvore svet iz ambisa, tako da su oni veoma misteriozni entiteti. Ali su i dalje entiteti. Nisu ništa”, rekao mi je Holt.

Dakle, šta je onda ništa? Prema Holtu, čak i ako ne možemo da opišemo njegova svojstva — ili čak ni da ih zamislimo — moguće je zamisliti kako su stvari mogle da ispadnu.

“Ništa je najprostiji mogući način na koji je stvarnost mogla da ispadne; on je najmanje arbitraran, zato što isključuje sve ostalo”, rekao je Holt. “Jednom kad to shvatite ozbiljno, počnete da mislite: ‘Tako je trebalo da bude; zašto bi bilo nečega umesto ničega?’ Ne samo da ima nečega, već postoji jedan veoma poseban i konkretan tip nečega što vidimo oko nas.”

Ako ništa drugo, ništa je poziv da se promisli o onome što postoji — što jeste nešto, ako ćemo pravo. Ništa, u svom tom ništavilu, jedno je od najsočnijih intelektualnih koski za razglabanje.

“To je zanimljiva mešavina filozofije, nauke, konceptualne analize i teologije, i određivanje granica jezika”, rekao je Holt. “Za ljude koji zanimaju apstraktna intelektualna pitanja, to je prava gozba.”

Ništa je važno

Naši mozgovi su tako uvezani da stvari doživljavaju kao diskretne entitete, ali to ne znači da ne možemo da razumemo ideju odsustva bilo kakvih svojstava. Štaviše, kad se to radi može da se dođe do suptilnijeg razumevanja univerzuma.

“Zaista mislim da ništavilo može da se pojmi”, rekao je Kerol. “Mi ne mislimo da univerzum ima ivicu u svemiru, ali je možda imao početak — ne znamo to zasigurno, ali je svakako moguće. Ako postoji trenutak početka, a nakon njega je nastalo nešto, onda je sa druge strane ništa. Dolazite u iskušenje da kažete: ‘Pre tog trenutka, nije bilo ničega.’ Ali je bolje reći: ‘Ne postoji tako nešto kao što je pre tog trenutka.’”

Holt je rekao da je ništavilo možda pojmljivo putem logike, ali ne biste uspeli da ga zamislite sem ukoliko nemate pretplatu na sportske kanale na kablovskoj. “Nikad do kraja nisam mogao da razumem ništavilo, ali mogu da priđem prilično blizu kad gledam profesionalno kuglanje na televiziji”, našalio se on.



Ovo pominjanje kuglanja možda nema naučnu ili filozofsku vrednost, ali uspeva da ilustruje apsurdnost pokušaja da se razume nešto što ne mora nužno da postoji. Ipak, u najmanju ruku, postavljanjem tako apsurdnog pitanja kao što je: “Šta je ništa?” podsećamo se da će uvek postojati ideje na ivici ljudskog poimanja i inadžije spremne da se suoče s tom apsurdnošću i krenu da kopaju malo dublje.

“Otvoren sam prema tome da dođem do boljih odgovora”, kaže Kerol. “Zadovoljstvo je nešto čemu možemo samo da se nadamo, ali ne i da ga zahtevamo, kad govorimo o univerzumu. Na nama je kao vrsti da gajimo intelektualnu zrelost za mirenje s tim da neka pitanja nemaju onu vrstu odgovora na osnovu kojih možemo biti zadovoljni.”

Dakle, šta smo naučili ovde? Nadajmo se, nešto.