Pokušaj pevača Rodžera Votersa da utiče na izbore u Brazilu nije uspeo

Na ulice Rio de Žaneira i Sao Paula u nedelju nakon objavljenih rezultata drugog kruga predsedničkih izbora izašli su podržavaoci pobednika, desničara i autoritarca Žaira Bolsonara, bivšeg službenika vojske Brazila. Proslavi su se priključili i zaposleni vojne policije i to u paradnim džipovima, nakon što je Bolsonaro osvojio 55,1 odsto glasova, time daleko iza sebe ostavivši levičarskog kandidata Fernanda Hadada, koji je osvojio samo 29 odsto glasova. Ova proslava je označila kraj dinamične kampanje u toku koje je Bolsonaro uboden nožem na jednom od mitinga i nakon toga hospitalizovan. I u koju je prste umešao u bivši član benda Pink Floyd Rodžer Voters.

Kako prenosi VICE News u svom pobedničkom govoru, Bolsonaro je izjavio da će "promeniti sudbinu Brazila" i biti "branitelj slobode", kao i da će braniti one koji "poštuju svoje dužnosti i zakon".

Povodom pobede Bolsonara oglasili su se i kritičari navodeći da postoji briga da li će ova pobeda Brazilu doneti povratak eri militarističke vladavine, jer je i sam Bolsonaro u nekoliko navrata hvalio pređašnje diktatore koji su vladali u ovoj zemlji. Takođe je izjavljivao da podržava mučenje, pozivao je na ubistvo političkih protivnika, a u javnost je i iznosio i rasističke i mizogine komentare (poput incidenta iz 2014. kada je koleginici u Parlamentu rekao da je "previše ružna da bi bila silovana"). Selzo Roha de Baros, brazilski politički kolumnista, u toku izbotne noći je za magazin Piaui napisao da “Brazil sada ima predsednika koji je više ekstremista od predsednika bilo koje demokratske države u svetu. Ne znamo šta će se desiti”.

Njegovi kontroverzni nastupi i sporne izjave ne izazivaju pažnju samo političkih teoretičara i kritičara. Naime, Rodžer Voters, koji je na turneji u Brazilu od devetog oktobra održao šest koncerata, iskoristio je svaki od njih da javno osudi Žaira Bolsonara kao neo-fašistu, dodajući ga na listu pored američkog predsednika Donalda Trampa, mađarskog predsednika Viktora Orbana, kao i nekadašnjeg lidera Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva Najgela Faraža. Ovaj čin izazvao je među fanovima Votersa pomešane reakcije, dok je reakcija Izbornog suda Parane u Brazilu bila mnogo nedvosmislenija.

Pre nastupa koji je Rodžer održao u subotu 27. oktobra, jedan dan pre drugog kruga predsedničkih izbora, sud je upozorio pevača i njegove brazilske producente da, ako ne bude poštovao brazilski zakon koji zabranjuje svaku vrstu kampanje posle 22 časa, rizikuju da budu uhapšeni. Ipak, samo dva minuta pre početka predizborne tišine, na velikom video bimu se pojavila poruka na portugalskom:

"Rečeno nam je da ne smemo govoriti o izborima nakon 22 časa. Imamo trideset sekundi. Ovo nam je poslednja šansa da se odupremo fašizmu pre nedelje. Ne on!"

"Ne on" – "Ele Nao!" na portugalskom bio je slogan svih kampanja i protesta protiv Bolsonara. A kada je sat otkucao 10, na bimu su se pojavile reči “Deset je sati. Poštujte zakon”.

U časovima koji su prethodili Votersovom nastupu, Bolsonaro je tvitovao da “bilo koja osoba na nacionalnoj teritoriji, nezavisno od toga da li je građanin Brazila ili ne, ima neosporiva prava kao ljudsko biće, ali zajedno sa njima i obavezu da se povinuje zakonima Brazila”.

U toku kampanje novoizabrani predsednik je obećavao i da će raditi na istrebljenju korupcije, kao i da će olabaviti zakonske regulative vezane za posedovanje oružja – "Svaki pošten građanin treba da poseduje pištolj", izjavio je Bolsonaro. Takođe je i najavljivao da postoje šanse da će u toku njegove vladavine Brazil možda istupiti iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, što je izazvalo veliku zabrinutost grupa za zaštitu životne sredine. Ipak, donošenje ovakvih legislativnih promena biće mu znatno otežano, s obzirom na to da u Kongresu nasuprot njegovih saradnika, članova Socijal-liberalne partije, ostaje 56 članova Radničke partije. Zbog retorike Bolsonaro je često upoređivan sa predsednikom SAD Donaldom Trampom, a i sam je prihvatio ovo poređenje.

Bolsonaro, koga su na brazilskoj političkoj sceni mnogi godinama unazad smatrali šalom, uspeo je da profitira od osećanja besa i očaja nagomilanih za vreme vladavine Radničke partije, koja nije dovoljno brinula o porastu stopa korupcije i kriminala kao ni o ekonomskoj stagnaciji koja je pogodila Brazil.

U toku prljave kampanje u kojoj su učestvovale obe strane, polarizovano brazilsko društvo podeljeno je još više. Lažne vesti, viralni video snimci i razne vrste teorija zavere širile su se socijalnim mrežama, a posmatrači izbora zabrinuti su da vladavina Bolsonara ima male šanse da pomiri ove dve strane, dok mnogi brinu da će polarizovana mišljenja dovesti do još dubljih procepa između brazilske levice i desnice.