Tipovi ljudi koje ćeš sresti na Brucošijadi

Student je prevrtljiva i plašljiva životinjica, i zato mu je potrebno skrenuti pažnju, smekšati mu malo mozak takoreći, pre nego što ga izložiš hrapavoj realnosti da je vreme jurnjave za pokemonima zauvek gotovo i da počinje jurnjava za ESPB bodovima, uslovom, mestom u spavaonici i onim jednim nožem u menzi koji nema fleku sumnjivog, valjda organskog porekla.

Sva ta trauma i jurnjava valjda treba da studenta pripremi i opremi za život korisnog člana društva. Nije preterivanje reći da je Brucošijada, bilo koja od mnogih koje se organizuju u ovo doba širom bivše SFRJ, u tom smislu korisnija od cele prve godine fakulteta. Bilo kog fakulteta. Jer Brucošijada je, između ostalog, mesto gde se okupljaju studenti svih fakulteta i poslednji izdanak jednog humanog, socijalističkog pristupa studentu, gde se hipsterke u kroksicama sa FDU slobodno mešaju sa delijama sa više mašinske.

Brucošijada je vreme za probanje novih stvari, kao što su vinjak u pivu ili burek sa sirom. Brucošijada je mesto gde će mnogi prvi put bi u zatvorenom prostoru sa par hiljada ljudi i osetiti tu jedinstvenu energiju koja nije baš sigurna gde da se usmeri pa se lagano rastvara u alkoholnim isparenjima. Brucošijada je žurka na kojoj ćeš garant sresti neki od ovih tipova ljudi, kojih na Brucošijadama ima još od doba Platonove Akademije i biće ih kada se održi poslednja Brucošijada, pa nas sve potopi nadirući okean, znači tu negde kroz pedeset godina.

Neumorno forsira da se ide u drugi deo kluba jer tamo su ribe ili da se uzme pivo ili da se ide negde dalje, pošto obiđe sve uglove šanka, štekove po ćoškovima i proba da se uvali u separe u tri različite prilike. I tako sve dok ga obezbeđenje ne isprati, a i tebe s njim, što je naravno znak da treba da se ide negde dalje. Isključivo je muškog roda.

Ekipa koja se zna od ranije, ili još gore, koja se zgotivila posle fazon nedelju dana na faksu i sada su braća ili sestre. U svakom slučaju, klika u kojoj svi članovi i dalje moraju da nešto jedni drugima dokazuju pa tako svi dobijaju +10 na staminu i -20 na intelligence dok su zajedno i šire auru gluposti u radijusu od 20 metara. Pozitivno je što s njima sigurno neće biti dosadno, mada ima jednake šanse da se završi na mdmaškom minimal afterpartiju koliko i na ispiranju na VMA.

Ne zna tačno kako izgleda to zezanje ali je zato spreman da ga vidi u svemu. Mrda glavom u ritmu, borba brate, dok mu pričaš smeška se blesavo, ti znaš i on zna da od gruvanja Dejvida Gete ne može da razume ni trećinu, borbetina najtvrđa, ali nateže on i dalje lepo svog jelenka i otići će da đuska ako „svi idemo“. Ako ispratimo njegovo veče do logičnog kraja, negde usput će se nam se dogoditi giros.

Tačno zna kako izgleda dobro zezanje i rešila je da je večeras vreme za to. Oplemeniće veče svojim drugaricama jer će ih povesti da plešu na sred podijuma pošto stuku piće na eks, kao i nekom srećniku koji večeras ume da izgleda pristojno u polo majici i bez gela u kosi. Ponekad dolazi uz bočnu podršku stamenijih sestara koje neće biti uhvaćene u vrtlog njenog ritualno-simboličkog odricanja od poslednjih osttaka detinjstva, te će služiti kao korektivni filter koji je zadržava na tri đus votke i nula startova.

U stvari uopšte im se ne dolazi, kapiraš, ali eto iscimali ih ortaci, ali sada su tu i: ili se PRELUDO zabavljaju uz „Lipe cvatu“ uz poseban efekat kad Tifa otpeva JU-GO-SLAA-VIJA (ironijski); ili neskriveno podsmešljivo gledaju pošten narod okolo koji se zabavlja uz „Lipe cvatu“, dok ispijaju najjeftinije pivo iz flaše (neironijski ili možda ipak ironijski, ko to zna, a i koga boli kurac).

Dolazi bahato taksijem jer Car:Go je za sirotinju, ima rezervisan separe za ekipu, ima ekipu (vidi pod Bratstvo) uglavnom prva godina DIF-a i FON-a, popije se tu neko skuplje piće ali maksimum tipa Henesi, jer za ozbiljnu priču točenja šampanjca ide se na studiranje preko, uglavnom u zemlje koje su priznale Kosovo. Razlikuje se od provincijskog buržuja uglavnom samo po izboru muzike koju će tražiti da DJ pušta dok mu zabada 50 evra u reverb.

Svi znamo da su tu, kao predatori koji krstare među beslovesnim planktonom, ali se pravimo da se to ne događa. Oni zauzvrat poštuju taj neizrečeni društveni ugovor tako što im baš, baš do jaja retko uspeva da privedu bilo šta, i tako znamo da je sve u redu sa svetom.

Retko mladić, uglavnom devojka, uglavnom iz malo tvrđe unutrašnjosti, najzad u prilici da izađe dalje od ponoći, zato što je sada najzad dalje od roditelja. Kako će iskoristiti tu svoju novostečenu slobodu zavisi od mnogo faktora, mada se uglavnom završava negde na iznenađujuće širokom dijapazonu između plesa i seksa. U svakom slučaju, lako ćeš ih prepoznati po užarenim očima koje pokušavaju da upiju sve što im se događa odjednom i prosto vapiju za pitanjem „odakle ti ekseri i jel ima još?“

One koje su očekivale mnogo više od Brucošijade: manje prosutog lepljivog sadržaja, manje smaračku muziku, a najčešće da predstavnici suprotnog pola nisu toliki krš. Zarobljenici visokih očekivanja, madam i msjei Bovari u nastanku, oni koji će možda jedini skapirati ovu referencu jer će studirati književnost, pošto nisu dovoljno kreativni da budu svoji a ni dovoljno sabrani da mogu da rade normalan posao.